Sećam se neke pričice koja služi kao etička i, kako će se videti, populistička vežbica. Čitaj pažljivo: Devojka i Dečko se voleli epski, no živeli sa suprotnih strana reke, mosta nema nigde, budžet za kapitalne investicije otišao u Mrkin i Veljin stomak, uglavnom jedina veza dve obale je splav koji tera stari Skeledžija. Devojka po svaku cenu htela da bude sa svojim Dečkom, te zamoli Skeledžiju da je preveze preko (opa, Garavi sokak stajl!). Skeledžija kaže: Može, dete, ali da te čiča kalaiše od kolena pa naviše! Posle premišljanja, ona pristane da dade dedi jer mala je to cena za susret sa Dečkom. Konačno je bila sa draganom, idila jedna, ali stiskala je muka, morala je nekom da se poveri, pa je otišla jednom Mutual Friendu kojem je ispričala kakvu je cenu platila Skeledžiji. Mutual Friend ju je tešio kako to samo prijatelji umeju, a onda lepo otišao kod Dečka i sve mu ispričao. Čuvši za ekonomsko neverstvo Devojke, Dečko popizdi, izvređa je na pasja kola, i ostavi je. Devojka je bila očajna, i obrati se svom drugu Bilderu, koji reši da prebije Dečka kao pičku. Kada je to i uradio, Devojka se grohotom nasmejala.
Zadatak za sve nas je da likove iz ove priče – in order of appearance: Devojku, Dečka, Skeledžiju, Mutual Frienda i Bildera – poređamo od najmoralnijeg, do najvećeg ološa. Probaj to da uradiš sada.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]dobro razmisli![/typography]
Sada duži teorijski intermeco. Moral (Hrvati kažu i ćudoređe što je reč koja od odmah ulazi u moj vokabular jer jebote – ćudoređe) je skup nekakvih nepisanih pravila, relativnih do zla Boga, čiji je cilj da odele dobro od zla, ispravno od pogrešnog. U doba pred formiranje zajednice vlada rat svih protiv sviju, čovek je čoveku vuk, (tako je govorio čika Hobs, jedan od Tarzana političkih nauka) – zakoni i pravna država još su daleko (cinici će reći da ni danas nisu mnogo bliže), pa je potrebno nekakvim uzusima regulisati odnose, utuviti ljudima u glavu da anarhija i nije tako kul, da to što možeš komšiji nekažnjeno da uvališ nož u leđa i kitu u ženu samo znači da i tebi komšija može nekažnjeno da uvali to isto (i tvojoj ženi, razume se).
Ako raščlanimo definiciju morala, kako su nas po beskorisnim fakultetima učili, videćemo prvo da je moral nepisan jer je kompleksan. Obuhvata običaje, navike, norme. Relativan je jer se razlikuje od kulture do kulture, recimo u Avganistanu je do jaja moralno da kamenuješ devojčicu jer ide u školu – i nije to neki čin tamošnjih budala, ekstrema – to je jednostavno u skladu sa plemenskim shvatanjem morala. U Nemačkoj političari podnose ostavke jer su u doktorskom radu citirali nekog bez navođenja izvora, u Srbiji otvoreno priznaju da lažuckaju i kraduckaju pa im se to čini sasvim ok. Štaviše, osećaju se baš vrlo (svršim im u grlo, opaaaaa) jer eto, oni priznaju.
Jednostavna, te zbog toga i čudovišno obuhvatna jeste definicija morala Imanuela Kanta. On u svojim kategoričkim imperativima kaže deluj tako da maksima tvog delovanja može biti opšti moralni princip. U prevodu – ne radi ono što ne bi voleo da drugi tebi rade (ovo je posve neprimenjivo na osobe koje su jednovremeno sadisti i mazohisti). Recimo ako ideš okolo i lupaš ljudima kokavce iz čista mira – to je definitivno nemoralno i zlo. Jebiga, kako bi se osećao da ljudi tebi lupaju kokavce kao da si ponovo sveže ošišan ušao u odeljenje? Da svako svakom lupa kokavce, svet bi za dva sata postao Darfur. Ako prevedeš kljakavu babu preko ulice, to je sigurno dobro, jer kada bi svi prevodili bake preko ulice smanjio bi se broj obaranja pešaka, te potplaćivanja veštaka kako bi napisali da je gospodin u povratku sa izuzetnog puta vozio samo 20 na sat.
U gornjoj pričici videli smo da nisu svi postupci nedvosmisleno zli (poput lupanja kokavaca) ili dobri (poput prevođenja starica preko ulice). Moral nije skala na čijim su krajevima dobro i zlo, već je više mreža raznih vektora od kojih su meni važniji jedni, tebi drugi, a Milutinu Mrkonjiću sasvim treći, iako toga nije ni svestan. Zato sto puta dnevno upadamo u manje i veće etičke dileme za koje su najbolji primer takozvane bele laži. Da li priznati majci da jedeš samo suvu hranu kada znaš da će ona tugovati zbog toga? Da li dakle reći istinu (a istina je vrhunska vrednost) ili sakriti istinu u cilju majčine sreće? U tom smislu, evo moje liste likova iz priče, od najmoralnijeg do najveće ljige:
1. Skeledžija – matori perverznjak, želi da umoči svoj prastari kurac u nešto mlado i ne libi se da to kaže. Očigledno nije baš empatična osoba koja bi se sažalila na Devojku i besplatno je prevezla preko, zarad ljubavi dvoje mladih. Skeledžija piša po Ivanu Bosiljčiću i Slobodi Mićalović, a romanima Isidore Bjelice briše kitu posle drkanja na hentai. Plasiran je visoko jer u mom moralnom sklopu pragmatizam i liberalna trgovina zauzimaju više mesto od saosećanja i romantike. Rečju, čist račun duga ljubav, Skeledžija je rekao cenu, nikog nije ni na šta prisiljavao, Devojka je sama pristala, ko je jebe xexe.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”] do Ratnog ostrva pušenje, a do Borče anal[/typography]
2. Dečko – svako ima pravo da samostalno odlučuje u svom životu. Taman da je ostavio Devojku jednostavno jer mu se tako hoće, jer im se ne slažu podznaci ili jer je Grojter izgubio od Frankfurta – to spada u domen njegovog izbora. Nije da ju je ostavio trudnu. Uostalom, samo je na Dečku da proceni da li će, kao većina papuča, oprostiti prevaru (ovde je izraz upotrebljen tehnički, ono je bilo nešto između prevare i razmene uslužnih delatnika) ili ipak sa tim ne može da živi. Dečku jedino zameram što je ispao Dechxko i pao u vatru, vređao Devojku umesto da se kulturno raskantaju, skinu gaće i još jednom se izljube za kraj.
3. Mutual Friend – Tipičan primer dileme kod bele laži. Da li da prećuti istinu – a prećutkivanje je laž kada se neko tvoje saznanje neposredno tiče druge osobe – i da pusti da Dečko i Devojka ostanu srijećni, ili da kaže pa šta bude? Ovde imamo Miloša Obilića, veru tvrđu od oraha, moralnu gromadu kojoj je istina važnija od svega ostalog, deci govori da nema Deda Mraza, deca vrište, on postojan kao klisurina gleda u daljinu jer put do vrline popločan je suzama. Konzervativac, tradicionalista – legitimna opcija, meni ne toliko draga.
4. Devojka – Svoju etičku dilemu ona rešava tako što se ipak podaje pohotnom Skeledžiji, shvativši da je to jedini način da se kasnije noćima podaje Dečku. Ovo možete shvatiti kao makijavelistički utilitarizam (cilj opravdava sredstvo) ili kao herojsku žrtvu, ali nije u tome problem. Sporna je diskrepancija te početne, reklo bi se bezuslovne ljubavi prema Dečku – i zadovoljstva koje nastaje kada taj isti Dečko biva prebijen. Takođe, Devojka jednostavno ne može da utuvi sebi u glavu da život nije Greh njenog Ranjenog orla i da ljubav pobeđuje taman koliko Hajduk Kula u gostima.
5. Bilder – Upada u priču kao dileja i tako se ponaša do kraja. Ok, on ima tu drugaricu i u redu je da je zaštiti. Ama od čega pitam ja vas? Onaj Dečko nju više neće, kaširao je, to je gotovo, šlus, ende, i sad ti ideš da ga prebijaš jer neće da jebe tvoju drugaricu? Ili jer ima drugačije moralne standarde pa ne može da oprosti seks sa Skeledžijom, ti bi, evo, oprostio, ali tebe neće nijedna jer ti je od steroida puža sa sve mudašcima emigrirala u abdomen i tamo zatražila azil. Pri tome, demonstriraš onu najvulgraniju nadmoć, fizičku, i tučeš nekog jer ti misliš drugačije. Jedi govna.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”] kako možeš mirno da spavaš, đubre neopevano![/typography]
E sad, pošto je moral rastegljiv kao žvaka koju smo na velikom odmoru kupovali za 20 para, jasno je da ova moja lesvica nije Sveto pismo, i da svako može da napravi svoju lestvicu i iznosi svoje argumente. Ako hoćeš da se igraš retorike i populizma, predoči početnu pričicu kevi, ćaletu, babi, ortaku. Onda probajte da sastavite konsenzusnu listu – tvoj cilj je, naravno, da argumentima, kvazi-argumentima, prividnim ustupcima i drugim prištinskim metodama na kraju navedeš kevu, ćaleta, babu ili ortaka da se saglase sa listom koju si već (u glavi) sam napravio. Ako uspeš istovremeno da izmanipulišeš više ljudi, tim bolje. Javi kako je bilo.