– Jebote, opet zakuc. Blenem u ovaj word dokument kao Koroman u Periodni sistem, ne mogu da napišem ništa iznad nivoa „Kako sam proveo letnji raspust“. Ništa, prekidam pisanje, odigram igricu jedno tri-četiri-pet sati, pa se svež vratim pisanju!
– Do you want to save changes to Dokument 348?
– No.
– Are you sure?
– Yes!
– Jesi baš baš siguran???
– Da bre! Čekaj, čekaj, otkud da me pita na srpskom…
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]I to na ćirilici.[/typography]
– U Tajvanu sam sklapan, ali sam srbskim mlekom zadojen! Šta je pičko, šta si zinuo kao ciganče pred buregdžinicom?
– Jebote, ja sam ladno šenuo. Saću da izguglam broj „Laze Lazarevića“ i da se samoprijavim.
– Izuguglaćeš kurac, ne dam. Op, evo zavrnuo sam ti hrom pa sad guglaj kod mame svoje. Ili koristi eksplorer, ako hoćeš.
– To ne dolazi u obzir!
– Znao sam, ti si kao neki šmeker, a šmekeri ne koriste eksplorer nego hrom. Ali upravo istorija u hromu pokazuje koliki si šmeker i jebač. Znaš, pričam ja tako sa drugim računarima kad me ne zeza protok, i zaključio sam da si ti najveći poznavalac internet-pornografije u ovom delu Voždovca sigurno, možda neke pare da zarađuješ, držiš kurseve ili nešto?
– Nije tačno, ja baš retko gledam porniće.
– Aha, zato ljudi kad ti vide desnu ruku misle da si teniser. Mene ne možeš da farbaš, ja znam i da si u C/Dokuments/Users/User1/Fax/
– Pa ono… posedovao sam ih nekoliko.
– Koje? Ono što si dovodio ovde nije crvenokoso nego šargarepa sa pičkom. Nemoš joj oči među pegama naći.
– Recka je recka, a moj tefter se puni. Uostalom nju sam na ovom kauču rašrafljivao tri sata, hodala je posle kao šestar i molila me da mi napravi gibanicu.
– Da, da, svakako. Svršio si bre za 20 sekundi pa si joj se izvinjavao i ispričao da su ti se matorci razveli još u vreme komodora. Vidi moja veb-kamera sve. Kad si otišao na pišanje, iščupala mi kabl od monitora i njime se zadovoljila, čime je dokazano da, osim što sam pametniji, i bolje jebem od tebe.
– Jedi govna. Saće ctrl-alt-del pa onda podjebavaj!
– Nemoj, nemoj, neću višopevfhi volćdvbhnc sdvhoććoISDV prekini da mi lupaš po tastćolasidhjncp qwih fwežgh po tastaturi, majmune, nije ti ovo fliperana.
– Dobro, ajde, šta si osetljiv kao curica kad gleda Hjua Granta.
– Ne znam ko je pričao priču o razvodu umesto da jeblwsw ejov bćioc wdćpjce jdsopsahCJNX YNLaspoh aaaaa upomoć!
– Šta misliš, hoće ekran skroz da ti se sjebe kad te jednom puknem bejzbolkom ili ću morati dva puta?
– Nemaš ti petlju za to. Gde ćeš da pratiš lajvskor večeras kad krenu Nemci?
– Na teletekstu, 703 broj.
– A temperaturu da ne nazebeš kad ideš da kupiš pivo?
– Na Studiju B, ionako za to služi.
– A… hm… gde ćeš da vodiš besmislene forumske rasprave o tome ko ima veće komplekse, navijači Partizana ili Zvezde?
– Hm, u pravu si, ipak neću da te razbijam dok ne pobedimo u toj raspravi i ubedimo ih da ipak oni imaju veće komplekse i da su državni projekat. Ali prodaću te čim kupim tablet.
– Ahahahahaha, tablet, hahaha, izvini ja ne mogu… hahaha peder peder.
– Što, šta fali tabletima? Moderni su, praktični, mali…
– Staju u onu gej torbu što se nosi preko grudi…
– Da, tačno staj… ma duvaj ga.
– Oćeš i ajfon da nabaviš? Budi hipster do kraja, traži ćaletu dve plate i ceo topli obrok i kupi ajfon, izdaj Nokiu, izdaj sve što je sveto, Kosovo si prodao kao da je tvoja prćija, a ne da su najbolji srpski sinovi na Kosovu Polju svoje živ…
– Šta si ti, Matija Bećković?
– Jebiga, poguban uticaj interneta. Nego da sklopimo mi dil, da budemo ljudi.
– Ti nisi čovek, nego računar i to sa zastarelom grafičkom.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Nepravda, imaš 3 godine i već ti kažu da si mator. :([/typography]
– Dobro, nemoj biti bukvalista ko Vraneš, kad mu Vujošević kaže da drži visoko ruke, a on tako ide i na tajm-aut. Dakle da se dogovorimo. Ti meni uplati neki pristojan internet, ne mogu više sa SBB-om da živim, a ja ću da ti pišem seminarske iz Savremene političke i IPT-a. A?
– Pravo da ti kažem… u pravu si da sam non-stop uz komp, drkam na jedva punoletne klinke i svađam se sa žešće maloletnim klincima. Mislio sam da malo iskuliram od tog interneta.
– Pa kak… kako to misliš?
– Lepo, da završavam faks…
– To je precenjeno, od fakulteta samo životni!!!1
– …bavim se sportom…
– Ne igraj se glavom čoveče, jesi video kao je Mark Vivijen Fo crko na terenu? Oćeš da te pokosi srčka dok džogiraš što je samo po sebi pederska radnja? Od interneta i čipsa još niko umro nije.
– …da nađem neku živu devojku i naučim da jebem.
– Grešiš, grešiš. U stvarnom životu imaš erektilnu disfunkciju i gurguravu omudinu, a na internetu uvek možeš da napišeš kako poseduješ 22cm u ladnu vodu!
– Nemoj me ubeđivati! Bataljujem računar. Iz ovih stopa krećem da odjavim internet. Samo da odigram jednu stazu Super Marija, iz pijeteta prema tebi.
– Super Maria? Odlično. Jesi znao da može da se preskoči zastavica, ako pravilno uzmeš zalet?
– Ne seri??? To moram da provalim jebote!
– Ima po forumima, samo guglaj… budi uporan. E takvog te volim.