Oproštajno pismo Anđelininim sisama

Drage Anđelinine sise,

Sve nas je duboko pogodila vest o vašem nenadanom odlasku. Iako smo ubrzo saznali da je cela stvar bila planirana eutanazija, sisosamoubistvo takoreći, verujemo da ste ipak sada na nekom lepšem mestu, na koje odlaze sve dobre sise, koje volimo da zovemo i „Raj“.

Ali isto tako smo sigurni da prazninu koju ostavljate za sobom neće moći da popuni prosta tvar silikonska. Jer, iako niste bile velike po obimu i konfekcijskom broju, nesumnjivo ste 90DD goleme po nasleđu koje za sobom ostavljate.

Bile ste sise koje su uvek davale sve od sebe da zadovolje. Vaša gostovanja na malim i velikim ekranima širom sveta rezultirala su  prosutim hektolitarima ejakulata koji bi inače bili upotrebljeni  za to da konačno dostignemo taj haj skor od 10 milijardi življa.  Već to je dovoljno da vam budemo večno zahvalni, nije bio potreban Cyborg 2, mada vam ekstra hvala i večna slava za taj mali dar čovečanstvu, tj. ta dva mala dara. 

Ali, vaša darežljivost je nesputano preljevala. Davale ste da vas žvalavi frikčina kao što je Bili Bob Tornton, a kada ste ipak otišle u komercijalu i podale se Bredu Pitu, niste zaboravile tradiciju i korene svake dobre dojke: apgrejdovale ste se u ultimativnu majčinsku alatku, sipajući mleč nasušni za redaljku dece dužu od liste Vendinih veneričnih bolesti.

Kažete, zbog dece ste i rešile da se povučete. Doktori su rekli da ste tempirana bomba, privezana na grudi anđela. I uradile ste odgovornu, racionalnu stvar,  sučeljene sa surovim mašinskim kalkulacijama genetičara, koji ladnije od leda tvrde da su beskonačno kompleksnu i beskrajno nasumičnu entropiju zvanu život sabile u matematički model i izrazile procentima.  Odsekle ste se. Razumemo vas. I mi bismo se do razdeljka sasrali kad bi nam rekli da ima tačno 87% šanse da se pretvorimo u Kuata na nečijem grudnom košu.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Iz X u Kuata[/typography]

I to je skroz ljudski, da ne kažemo sisinski. To mu dođe kvota nekih 6,6 na deportivo u večna lovišta. Pametan čovek (ili sisa) će znati da je jedina sigurica u takvoj situaciji tiket pocepati ili iseći hirurškim nožem,  što da ne. Dont hejt on d pleja, hejt on d gejm i taj rad. Ko će sad da razmišlja o tome da li Vilijam Hil kvotu izvlači iz bulje ili iza kalkulacije stoje superkompjuteri u staklenom kavezu na dnu Pacifika koji rade na pogon od čistih Kineza? Realno, mi bismo uradili isto, naročito u situaciji kada postaje jasno da smo sve manje relevantni i da naš odlazak praktično ne menja ništa. Povuci se, ostavi prostora za mlađe, budi dostojanstven, umesto da budeš teret koji povlači sve ostale sa sobom.

Zato ste vi za nas jedne (tj. dve) velike sise – bile još od prvog Tomb Radiera i ostale do samog kraja – jer povukle ste se čim ste osetile da više nemate mnogo šta da radite i da je vaše vreme prošlo. Što ste nejači napojile, napojile ste; što ste se u  u šakama holivudskih B glumaca naznojile, naznojile ste se. 

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Što ste bradaja pokazale, pokazale ste[/typography]

Ali, morale ste da nam priuštite još jedan poslednji spektakl, da malo dignete prašinu i dževu pre nego što se odjavite.  Jebiga, ne pada samo na vaša pleća to što se podigla tolika medijska halabuka oko vašeg odsečnog odlaska – ali svi znamo da ste računale na to da ćete još ovaj poslednji put biti u centru svetske pažnje, nema potrebe da se tu snebivate i krijete nabrekle bradavice.  Mogla je gazdarica da ćuti i da nikom ne priča šta je uradila, ali je rešila da prizna i podigne medijsku oluju, što je kul, volimo da znamo sve detalje o sisama, bilo čijim.

A mediji su vazda gladni sadržaja vezanih za ljude koje gledamo na ekranu,  tzv. selebritije (koji su toliko važni samo zato što smo svi u dubini mozga još uvek tupavi majmuni kojima je u genima da se organizuju u pleme sa prvim komšijama, pa nikako ne kapiramo da svi ti likovi što su svaki dan sa nama u sobi nisu stvarno jebeno tu, nego sve gradimo neke emotivne odnose prema njima). Tako nas je recimo grdno nasekiralo kada je vaša gazdarica rešila da snimi sranje film o sranju u Bosni i ženi koja je u tom sranju silovana, pa smo je kao zamrzeli, iako niko film nije ni pogledao da vidi da li je stvarno sranje.

Jebiga, sise, presudili smo vašoj gazdarici odmah, jer tako je lakše – uvek je difolt pozicija da je neko protiv tebe, to prosto manje zamare mozak. A i svaka prilika da se nešto natežemo i iznosimo mišljenje na internetu po pitanju A-list selebritija draška mozak nekako baš onako posebno strujkasto i toplo, kao kad nam je nastavnik fizičkog proveravao „morfologiju genitalija“ svaki put pred čas u osnovnoj.

Isto tako sada, povodom vašeg odlaska, svakakav genetski škart ispuzava iz kaljuge interent komentara i zaboravljenih ćoškova blogosfere (koja u stvari nema ćoškove jer je okrugla, što nije jedino zajedničko što ima sa govnetom) da nas prosvetli svojim mišljenjem. Od paranoidno-njuejdžerskih teorija zavere o tome da ste pale kao žrtva medicinske industrije gladne još bezbraznijeg profita JEDNOSTAVNO JE BRE LJUDI, PREVENCIJA RAKA BROKOLI I ZELENU SALATU TRI OBROKA DNEVNO, SELEN I VITAMIN B PROVERENO, TO SVI DOKTORI RADE SAMO KRIJU DA SE NE PROVALI U NARODU, OGRANIČAVAJU RAST POPULACIJE, do jednostavno retardiranih isprdaka tipa „a da su rekli da ima 87% šanse da dobije rak mozga, da li bi odsekla glavu hehehe“. 

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Da dobiješ rak debelog creva, da li bi manje kenjao? hehe[/typography]

Ne, retarde, jer glava je, za razliku od sisa koje imaju čisto estetsku ulogu u ovom slučaju, korisna za još nešto osim za čuvanje sebuma u ušima. A sve kao ti što gledaju „D sikrit“ i aktivno pozitivno razmišljaju i jedu antioksidanse iako im je pola familije pomrlo od rakčine treba lepo zavesti u neki registar, pa kad se prvi put zajebu da pozovu hitnu pomoć, kola ih lepo odbace do Surčina na avion do Indije – karta o njihovom trošku, zdravstvenu knjižicu konfiskujemo, znate takvi su propisi, prijatno do viđenja, da, možete da zadržite tu infuziju ali da znate neće vas primiti na avion sa bočicom većom od 100 mililitara.

Na kraju, možemo samo da uskliknemo s ljubavlju i poštovanjem: LEAVE ANGIE’S TITTIES ALONE! Šta su ikom skrivile? Odsečene su, zameniće ih tvrđe, lepše i dugotrajnije, mi nećemo ni provaliti razliku jer imamo veću šansu da nas sutra pozovu u reprezentaciju Brazila (žensku, odbojkašku) nego da ih ikad opipamo. A ako su i navele neke žene da malo razmisle o tome kako da čuvaju svoje sise, pa to je kul, sise treba maziti i paziti. Slava im i slava vam!