Prostitutka – melem ili so na ranu

– 100, 200, 300, 400, 500, je l ok?

– Ok, momče. Nego sudeći po ambijentu u koji sam došla, čini se da ćeš zbog ovih 500 evra 3 meseca biti na Juhurovoj pašteti i Sava hlebu. Nadam se da te roditelji neće ubiti zbog toga što je školarina došla u ruke jedne kurve.

– Nisam student, nebitno je odakle pare. Bitno je da si pristala na ono što sam tražio. Ti si kurva, zar ne? Je l tvoje da vodiš brigu o socijalno-ekonomskim problemima ili da radiš ono za šta si plaćena?

– Ok, u pravu si, sačuvaću svu pamet za jedan dobar šoping nakon seanse, a sad izvoli kreni. Hoćeš prvo da ti pušim?

– Hoću prvo da ćutiš.

– I to mogu.

[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Sat i dvadeset minuta kasnije[/typography]

– Dobro, care, dokle misliš da sedimo ovako ko konji za praznim jaslama? Jesi li hteo kurvu ili sam ja pogrešila ulaz.

– Zašto prekidaš tišinu?

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Mogu ja da slušam, doduše više sam navikla da čujem “gutaj”, “liži”, “glumi mi mamu”[/typography]

– Gospode, kakav si ti čudak. Ok, izvini, nastavljam da ćutim.

– Neka, dobro je, i ovo je dovoljno, već se osećam bolje.

– Bolje? Oprosti, ne kapiram.

– Ignorisanje. Treba mi da te ignorišem. Nju nisam mogao. Ti si sada ona. Kapiraš? Ne progonim te, briga me gde si, s kim si, zašto se ne javljaš, možeš da sediš tako savršenog tela pored mene a ja ću da zevam u Farmu. To mi treba.

– Patologija. I šta ti još treba?

– Pričaj mi kako si se jebala poslednji put.

– Zašto to?

– Zato. Hoću sa uživanjem da te slušam. Ti si sada ona a ja neću da budem ljubomoran ma šta ti radila. Izdići ću se iznad toga i biti najveći car na svetu. Kad, gde, kako, zašto, s kim? Govori.

– U kolima, mislim da se zove Uroš, lekar je, oženjen, i kao i svakom drugom muškarcu, ne diže mu se na ženu i jebe kurve da bi malo poradio na samopouzdanju. Klasika, 10 minuta jahanja, pušenje i svršio je kao dobar dečko. Eto, nije neka priča, priznaćeš.

– Nema veze, čak sam se malo i napalio. Slušaj, sad ćeš da mi pušiš… čekaj polako, kud si poletela za šlicem ko mladunče Etiopljanke za kamionom UNICEF-a. Pušićeš mi loše.

– Molim?

– Kažem, hoću da mi pušiš najgore što znaš.

– Šta nije u redu sa tobom?

– Mani se anamneze, samo uradi kako sam ti rekao. Što više koristi zube, o dip troutu nema ni govora, u prevodu… žvaći glavić ko pionirovu karamelu i biće savršeno.

[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]24 sekunde kasnije[/typography]

– AAAAAAA, šta radiš to, jesi li normalna?

– Pa traž…

– Marš bre u pizdu materinu, pušiš najgore na svetu, bolje pirani u usta da sam ga stavio. Gle, moraću bokvicu da privijam.

– Pa sam si hteo tako, jebote, da l si normalan, zašto galamiš sad na mene?

– Š š š… u redu je, ta moja bivša… zlo jedno kako je pušila, kao da brusilicu ima u ustima. A ja nesrećnik, sve što sam mogao da kažem je „savršeno“ „najbolja si od potopa na ovamo“ „Džena duči od tebe“ i slično. E da sam ovo jednom mogao da kažem.

– Pa sam sad ja ona i sve to što govoriš meni, govoriš njoj.

– Prilično si inteligentna za jednu prijateljicu noći.

– Ti si prilično nesrećan, i to ne zato što ovo radiš, već što misliš da će ti zbog ovoga biti bolje. No ok, ja sam tu da ti udovoljim, šta je sledeće.

– Nož.

– Molim?

–  Evo ti, rasecisvoju bradavicu.

– Slušaj, video si onu dvojicu što su me dopratili, eno ih čekaju u kafiću ispod, na spid dajalu su mi pod 1 i doleteće za 15 sekundi ako ne prestaneš da izmišljaš.

– 500 evra si dobila, ima da radiš šta mi se prohte. Uostalom, ništa ti se neće desiti, to je samo par kapi krvi. Molim te.

–  Evo. Zadovoljan?

[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]10 sekundi kasnije[/typography]

–  Mmm… ukusno, prava stvar.

–  Ti si najčudniji čovek koga sam ikad upoznala. Zašto si ovo uradio?

–  Drevno pleme Azgoti…

– Šta s njima?

– Tvrdili su da je jedini način da preboliš jednu ženu taj da probaš krv druge žene. Ništa anfolou na tviteru, ništa opijanje u kafani, ništa jebanje druge.

– Nije tebi lako. Osećam se kao na igrama bez granica, jer ima još neki ovako neobičan zadatak, treba li da ti odradim kolonoskopiju jezikom i time skinem zle čini koje ti je bivša riba bacila?

– Treba samo da me saslušaš.

– Ok.

– Govno si. Zbog hiljadu i jedne stvari si govno. Zbog hiljadu i jedne stvari koje si uradila a ja prećutao. Licemer si da bi ti Vuk Drašković pozavideo. Tvoje reči su satkane od miliona fragmenata laži koje si vešto upakovala u celovitu istinu. Ti si gospodar mimikrije, a ja sam bacio bisere pred svinje. Ljigava si, ohola i maligna. Ti si gangrena koja se zakači na mali prst i ako je se ne rešiš na vreme, odseku ti nogu. Ja sam zbog tebe veći bogalj i od Nika Vujičića, moje truplo je prazno. Mrzim te.

– Gotovo?

– Mhm. Uf, bolje. Mnogo bolje.

– Lažeš.

– Šta bre lažem, do jaja mi je.

– Lažeš.

– Ne!

– Da. Za 10 minuta ćeš je nazvati, reći ćeš da je voliš i tražićeš oprost.

– Kako jebeno znaš?

– Ja sam kurva, kurva mora sve da zna.

– Šta da radim, reci mi molim te.

– Ne mogu, sam si rekao šta je moja uloga, držim se pravila. Evo ti pare nazad, kuća časti.