Opet isto, al’ na drugom kraju sveta. Bum bum, beng beng, bez ljubljenja. Baba te zabrinuto upozorava na one ćelave tetovirane momke iz kraja, što loču po parkovima i presreću devojke grubim dobacivanjima u kasnim večernjim časovima i džeparoše na relaciji Futoška pijaca – svi pravci, a ti ne pokušavaš da objasniš koliko su ti lokalni gilipteri smejurija naspram opakih svetskih momaka sa podobrim radnim stažom na vrelom škorpionu. Oni kroje jevropske puteve svojih zavičaja, oni su poznati i anonimni, istaknuti i opasni širom sveta iako se sprdaju uglavnom unutar sopstvenih nacionalnih granica, oni su teškog karaktera i slabo zapetog obarača, evo ih!
[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]ČEČENSKI TERORISTI[/typography]
Ovi likovi su počeli da kolju zarad svojih ciljeva negde od 1994. godine, pod vođstvom predsednika Čečenije Dudajeva i vojnog komandanta Besajeva. Ova dvojica su bili separatisti k’o i Čanak, ali malo istrajniji, pa su za cilj zacrtali razbijanje teritorijalnog integriteta Rusije i, naravno, stvaranje nezavisne države Čečenije sa islamskim zakonima, gde će svi biti srećni i kolo igrati. I ovde, kao i u svakoj terorističkoj organizaciji počeli su fino sa samoubilačkim napadima, no međutim…
Ako si mislio da znaš šta sve može da bude ”crna udovica”, sad ćeš da shvatiš da ne znaš i da naučiš kako Čečeni komplomentiraju svojim damama. Mnogi su stihovi sklepani o suzama majki i žena koje su svoje muškarčine izgubile u boju, počev od one Jugovićke što joj je hibridna ptičurina pljunula ruku sina u krilo (totalno zamisliva svakidašnja situacija), pa sve do Cece srpske milfare koja umire po pesmama za čo’ekom koji ju je nabadao i gde treba i gde nije preporučljivo za estradnu lepotu. E sad, za razliku od tih pičkica što otpevaju pesmu-dve za svojom izgubljenom ljubavi, keve/strine/tetke/cure/ćere čečenskih terorista ne samo da nisu pičkice, već su itekako pokazale da ih odlikuje hrabrost nekih muških udova. Ili da su samo lude madafakerke. Naime, ove dame se nazivaju Riyaduus Salihiin i imaju malo zajebaniju osvetu za svakog umrlog im muža ili čak i rođaka, te nije preporučljivo kačiti se s njima. Zamisli sledeću situaciju: dođe joj na vrata jedan od onih neupadljivih likova što po filmovima obaveštava rodbinu da im je neko mrtav, ona ga pogleda, zalupi vratima sa mrežicom protiv komaraca i sličnih im insektića, zatim zalupi drvenim/pvc vratima, suzicu ne pusti, okrene par brojeva, i op – eto je u sledećem trenutku u nekom aviončetu što se zakucava u moskovsko pozorište ili dečicu što su usred velikog odmora okupirala školsko dvorište. Eto, pa sad nek’ neko kaže da žene ne mogu da dominiraju terorizmom. Domino samoubice.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Aj da bude zanimljivije, jedan plavi, jedan crni, jedan plavi, jedan crni…[/typography]
[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]EUSKADI TA ASKATASUNA – ETA[/typography]
E, pošto ste me u prvom delu teksta o terorističkim organizacijama prozivali za ETU, samo da kažem EVO VAM ETA JEB’LA VAS ETA! A sad… ETA je jedna simpatična organizacija simpatičnih ljudi koji samo oćedu pravdu u vidu rešavanja ‘’baskijskog problema’’ odnosno ONI žele nezavisnu Baskijun i sjedinjenje sa ostalim istorijskim baskijskim teritorijama. E sad, to što oni nekad moraju da roknu 821 osobu u periodu od 1968. do 2008., to je već neka druga priča, izazvana ‘’propagandom’’ i ‘’to nije istinom’’. ETA se prevodi kao ‘’Baskijska domovina i sloboda’’, što je i cilj ove organizacije, ali njima se malko više sve to dopalo, pa bi malo i pažnje. Eto, neki bi za slobodu štrajkovali glađu i pijuckali neslađen čaj od kamilice sedeći na plastičnoj stolici u sred centra grada, ali ovi momci su malo opakiji, te sednu u auto ili avion, pa razaraju centar grada, bez kamilice, samo džek.
Ko kaže da Srbija ne može da bude primer svetu, taj se zajebao. Jer, upravo se ETA pozivala na primer Kosova. Rekoše oni tako jednom prilikom na sav glas ‘’KAD MOGU POŠTENI ALBANCI DA UZMU KOSOVO OD SRBIJE, MOŽEMO I MI NAŠU BASKIJU OD ŠPANIJE’’. Eto, još bi ispali i pošteni da nisu već dva puta objavljivali primirje i prekid vatre, pa se posle objave masno smejali uz burek i ‘ladan jogurt onima koji ih shvataju ozbiljno, pa posle fruštuka opet po mašin ganu.
Zanimljivo je još i da su ovi žestoki momci ‘’nastali’’ od grupe studenata koja se borila protiv vojne diktature generala Franka, i za očuvanje baskijske kulture. Šta su ti svetski studenti, sad pravac u kampus sa vazdušnom puškom barem. Pre toga u menzu, da se i prezalogaji koja za buduće velike poduhvate protiv recimo onog vašeg Busplusa.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”] Danas se buni za ESPB bod, sutra će da traži nezavisnu Detelinaru.[/typography]
[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]IRSKA REPUBLIKANSKA ARMIJA – IRA[/typography]
Ovi baš i nisu seksi kao onaj mali Mekgregor kad divani tim brutalnim naglaskom, ali su daleko opasniji od njegove filmske role. Irci, protiv koga bi se borili nego protiv Britanaca i njeve vlasti. Danas su jedni od najsnažnijih i najopasnijih momaka na svetu, skoro kao ovi moji Firmaši sa Grbavice (NAPRED VOŠA). Može se se reći da su, iako prilično opasni, danas ovi momci mahom penzionisani. Posle tri i po decenije borbe objavili su kraj terorističke kampanje 2005. godine, i to tako nonšalantno kao da su prekinuli kampanju ‘’NE JEDITE FAST FUD JER GOJI’’. Bole ih, dobili su nezavisnost Republike Irske, pa se sad bave nekim drugim, jednako poštenim poslovima, uz koji manji teroristički napad, čisto da održe kodiciju, dakako.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Sjebaćemo Mekdonalds![/typography]