Zlatokosa i tri medveda, uključujući FAQ

– Laku noć, tigre!

– Tata, zašto me zoveš „tigre“?

– Otkud znam, gledao neki američki film, tamo svaki ćale zove sina „tigre“ u pauzi dobacivanja bejzbol lopticom. Delovalo mi je pristojnije od „odvratni mali seronja koji je srpcao pet godina u dupe, a i dalje traži da mu brišem čmar kad kenja“. Stvarno, kada ćeš da počneš sam da brišeš dupe?

– Sutra, ako kupiš rolne papira.

– NIKADA, do smrti samo roze listići sa česticama koječega, zaostalim nakon reciklaže! Sine, progresija je jasna – kupiš četvoroslojni papir – sa vinjaka pređeš na viski – nabaviš ešarpu – primiš ga u dupe – umreš od side. Pa nije tvoj ćale lud. Može neki drugi uslov?

– Dobro, brisaću sam guzu, ako mi ispričaš divnu bajku neku.

– Po mom izboru?

– Po tvom izboru.

– Hm, evo onda Zlatokose i tri medveda, bajke kretenske pravolinijske radnje bez zapleta pa samim tim i bez raspleta, koju čak ni ti, sine voljeni, ne možeš zakomplikovati pitanjima.

– To ćemo videti.

– Bila jednom jedna vragolasta đevojčica, duge kose kao klasje panonsko, i živela sa brižnim roditeljima na rubu šume. Već si primetio da junaci bajki često žive pred šumom, recimo baba Ivice i Marice ili Crvenkapa, očigledno je u svetu bajki taj rub šume kao Dedinje neko. Jednog dan…

– Tata, tata, a šta su radili njeni roditelji u šumi?

– Majka imala divlju svinju tragača pa sakupljala tartufe i prodavala preko Amazona, a ćale je bio bloger i uticajni tviteraš.

– Šta je to tviteraš?

– To je kad hoćeš da budeš smešan, a nisi, da bi jebao, a nećeš. Prati radnju fabule dalje, sečeš me kao Mark van Bomel: devojčica plave kose zvala se Zlatokosa, što i ima određene logike s obzirom da je to ime u naslovu bajke. Jednog dana igrala Zlata klikere ispred kuće, kad jednim porculancem odvali staklenca šestoperca, ovaj odleti šesnaest metara izvan rođe. Kren…

– Tata, tata, šta je to rođa?

– Eh sine Rođa je… on je bio… oprosti, nešto mi je upalo u oko.

– Nemoj tata da plačeš, pa Zlatokosa je samo kliker izgubila.

– Tako je, ko je jebe kad đida. Ali njoj zapelo da nađe šestoperca, traži, traži i – zaluta! Vidiš sine, braća Grim, Andersen i ostali živeli su u vremena male konkurencije pa i nisu glavu lupali – kad god im treba zaplet – op, glavni junak zaluta. I oni su jebali sine, a ne tviteraši. Uglavnom, luta Zlata i naiđe na kolibu.

– Čiju kolibu?

– Od tri medveda. Oni su, kao i svaka prava porodica, spremili kačamak i otišli da prošetaju, dok se ohladi. Izvadili sve na sto, kozji sir, njeguški pršut, punomasno mleko, rakijicu…

– Mama mi je rekla da te opomenem ako opet tepaš piću. A kako su izgledala tri medveda?

– Ćale je imao poslovni autfit i starke u fazonu „oprostite mi moju ermaks prošlost“, keva zimogrižljiva nešto, a sin omladinski.

– Tata, ajde da budu šareno letnje obučeni, lepše mi nekako.

– Dobro, džigericu ćeš mi pojesti, evo neka budu letnje obučeni, zamisli šarene bretel-majice, kao da predvode gej paradu u San Francisku. I da znaš, medvedi plaču jer si ih tako obukao.

– I šta je onda bilo?

– Zlata uđe u kolibu, proba kačamak iz velikog tanjira – i počne da kuka jer je ćale dobro ubacio tucane papričice, tako voli čovek, to jest medved. Proba iz srednjeg tanjira, ono slatkasto, bljutavo. Proba iz najmanjeg i bude joj do jaja, pa pojede kačamak. Kako si primetio sine, bajke nas uče da je u redu obijati tuđe kolibe i otimati medvedima puru iz usta. Ja bih sve provalnike po kratkom postupku, nije red da neko privređ…

– Tata, opet si se zaneo, sedi i pričaj bajku.

– Dobro, de. Zlatokosa onda vidi tri stolice, proba prvu i drugu, bla, bla, sedne na treću ova pukne, ode u spavaću sobu, vidi tri kreveta, prvi joj bio pretvrd, ćale medved zbog reume praktično spava na dasci, drugi bio premekan – tako i tvoja majka voli te mekane madrace, kad ustane dva sata ostaje reljefno udubljenje, ali to već potiče od činjenice da ti majka ima celulita za deset kila čvaraka…

– Tata!

– …evo, evo, najmanji krevet bio je, je li, taman. Na noćnom stočiću Zlata pronađe tri vibratora, proba prvo najveći i on joj bude odličan, i tako zaspi blaženim snom.

– Jao, tata, nju će medvedi pojesti!

– Dakako, a onda će od njene zlatne kose dobiti gorušicu pa udariti po dva ranisana, da izravnaju crevnu floru.

– Buaha…

– Ne foliraj plač seronjo mali, neće je niko pojesti. Ali međedi su stigli kući i – tu sada dolaze do izražaja detektivske sposobnosti ćaleta medveda – primete da im je neko bio u trpezariji! Ćale prvo udari ženi dlan-nadlanicu, što nije zaključala, a onda krišom izvuče sačmaru iz plakara, plašeći se da mu možda ukuću nije provalio Blažo Grković.

– Ko je to?

– Jedan izuzetan gospodin iz Hercegovine. Primete oni da je pojeden kačamak sina medveda, uđu u spavaću sobu i tu medvedica kaže: „Neko je spavao u mom krevetu!“ Ćale je opet šljusne i kaže: „Pa pizda ti materina, vidiš da neko još uvek leži u krevetiću!“ Krene ćale sa sačmarom, u nameri da okreči sobu u crveno, kad Zlatokosa skoči i pobeže. Čiča miča…

– Daj tata, nemoguće da se samo tako završava.

– Moguće je, al sam ti ga šuknuo! Jesam rekao da je glupava priča.

– Dobro, ali imam pitanja tri.

– Možete blagoizvoleti.

– Šta je bilo sa Zlatokosom?

– Stigla je kući. I to je jedna od misterija, kako deca u bajkama lako zalutaju, ali kada opasnost prođe vrate se kući kao da imaju GPS. Uglavnom, Zlatokosa naručila polovne japanske kuglice preko Limunda i od tada je živela srećno.

– Jesu li mede popravile stolicu?

– Razume se, njima je drvenariju oduvek radio vuk Zoki, došao tako, zakucao tu stolicu, onda se zapio sa ćaletom medvedom kao vašarska kurva, sutra ih medvedica grabuljama budila. Još samo jedno pitanje imaš.

– Šta je to vibrator?

– Uf, hm. Pa… kako da ti kažem sine, to je plastični kurac. Čiča miča i gotova priča.