Pišanje uz vetar: jer je tako zdravije

Kažu da se naprednost države pozna po odnosu njenih stanovnika sa zakonom. Iz aviona se vidi da ovo nije nebuloza: Njemac će na predlog rođenog ćaleta “aj da jebemo maloletne Vijetnamke” reći “oče, to nije po zakonu”, dok će u Srbiji fizičko lice, pandur, vatrogasac, političar i Stana sa trećeg sprata zajedno i bez moralnih dilema da ugovore pakost još nezapamćenu u istoriji sveta.

Ipak, kada bismo uzeli da je čovečanstvo čitave planete jedna nacija – jedna rasa – koliko bismo onda bili napredni kao “država”? Zakoni i restrikcije, fizički i logički, eno na sve strane. A opet kao da nam nijedan od njih ne paše prirodno. “Šećer nije zdrav” – jer kiseli organizam, stvara zavisnost, ne daje dugotrajnu energiju itd itd…a ipak je odličnog ukusa; zato što naš glupi australopitekus-prađed nije umeo da iskopa šećernu repu, pa je šećera kao dobrog sredstva za brzo preživljavanje bilo u oskudici, i organizam odlučio da unos te danas viđene kao nezdrave i štetne materije – nagradi naletom dopamina i kojih sve čuda ne!

Možda mnogi zakoni i restrikcije na kraju krajeva savršeno imaju smisla – ali se taj smisao kosi sa našim. Zašto je to tako, ne znam da vam kažem. Ali ću otići i žaliću se, ja šta god uzmem da radim pojavi se neka komšinica i kaže “e ne tako, nego baš kontra”. Jer koji nama demon više govori da gulimo krompir ako je kora najzdravija? A u kurac.

[typography font=”Cantarell” size=”18″ size_format=”px” color=”#db7407″]Drži prijatelje u blizini, a neprijatelje još bliže.[/typography]

Dao sam sve od sebe da ovo razumem. Onda sam mog’o i da se okružim samo neprijateljima, pa nek me guzi koj kako stigne. Mog’o sam da zovem samo neprijatelje na roštilj, pa nek mi kradu srebrninu dok okrećem kolbas. Mog’o sam pozvati neprijatelja da idemo na kafu, pa on neće, pa onda moram sam kod kuće da pijem kafu bez da moram da se gadim čovečanstvu. Hm, možda zato?

[typography font=”Cantarell” size=”18″ size_format=”px” color=”#db7407″]Biljno meso (soja) je bolje meso od mesa.[/typography]

Zato što je bolje. Nema veze što nije i što od nje mogu da ti narastu sise, i dalje jeste.

[typography font=”Cantarell” size=”18″ size_format=”px” color=”#db7407″]Brazilski oras je mnogo zdrav(iji od domaćeg).[/typography]

Ja ne znam da li i Brazilci brazilski orah vide kao nešto egzotično, a srpski orah kao nešto standardno, ali ga sigurno više jedu jer im tamo raste. Da li su zbog toga srećniji? Da li su zbog toga zdraviji? Imaju manje sirotinjskih ustanaka a više karnevala? Jel ih neko pitao to sve? Ja znam da indijski povoljno utiče po potenciju, valjda zato Indijaca i ima kol’ko ih ima, a prema brazilskom iz inata ostajem indiferentan.

[typography font=”Cantarell” size=”18″ size_format=”px” color=”#db7407″]Trava ti je zdravija od alkohola.[/typography]

Ovo ćeš čuti ako piješ alkohol. Alkohol je ovakav, alkohol je onakav, a od trave ti se podiže koncentracija, libido, kompletan prosek u trećem srednje, prirodna je, od nje si nenasilan, i hrana je boljeg ukusa.

[typography font=”Cantarell” size=”18″ size_format=”px” color=”#db7407″]Alkohol ti je zdraviji od trave.[/typography]

A i Isus je rekao “i vino veseli srce čovečije”! E ako hrišćani nešto propagiraju, daj onda dva i uzmi ti šta ćeš. Trava gori, trava je droga (dok alkohol i kafa nikako nisu), travom i duvanom kadiš đavlu, a vino i pivo su patrijocki i super i Ipče bolje zvuči. Ovo ćeš, dabome, čuti ako pušiš travu.

[typography font=”Cantarell” size=”18″ size_format=”px” color=”#db7407″]Bolje da si pio alkohol ili pušio travu.[/typography]

Ovo nećeš baš direktno čuti, jer ako ne pušiš i ne piješ, onda znači da radiš nešto treće, u tajnosti svog mračnog tavana sa orguljama, što bi svet bez po’ razmišljanja osudio a tebe stigmatizovao. Ali odjednom su i jedno i drugo i bolji, i lepši, i prirodniji i blagosloveniji.

[typography font=”Cantarell” size=”18″ size_format=”px” color=”#db7407″]”Ko te ima, taj te nema.”[/typography]

Aj uzmi ti pa se raspravljaj sa Banetom Krstićem.

[typography font=”Cantarell” size=”18″ size_format=”px” color=”#db7407″]Pranje na ruke je bolje od mašinskog.[/typography]

Šta, po tkaninu? Po ruke?

[typography font=”Cantarell” size=”18″ size_format=”px” color=”#db7407″]Mašinsko pranje sudova je bolje po vodu od ručnog.[/typography]

Po sudove? Po mene? Po vodu?

[typography font=”Cantarell” size=”18″ size_format=”px” color=”#db7407″]Ako želiš da vodiš ribu kući, moraš joj jasno staviti do znanja da ne želiš.[/typography]

I zašto bi bilo drugačije. Ako tražiš od ćaleta pesto dinara, dobićeš dvesta. Ako kažeš kevi da ti se jede Plazma keks, dobićeš Bevitu. Ako tražiš pičke, dobiješ kurac.

[typography font=”Cantarell” size=”18″ size_format=”px” color=”#db7407″]Ako želiš da pogodiš loptu palicom, budi lopta.[/typography]

Nemoj biti igrač ni palica, lopta budi.

[typography font=”Cantarell” size=”18″ size_format=”px” color=”#db7407″]Ako želiš da zaradiš pare, moraš da potrošiš pare.[/typography]

Dan 1427.: Ovih dana bih se konačno morao probuditi kao milioner.

[typography font=”Cantarell” size=”18″ size_format=”px” color=”#db7407″]Ako želiš da imaš dobru ribu moraš da muvaš debelu drugaricu.[/typography]

Ovo nije samo logički percepiran paradoks, ovo je laž, kunem se životom. 32 godine imam, sve jednu ribu u crnoj knjizi sam morao da slikam iz hodnika da bi stale u kadar. Kaće više te manekenke?

[typography font=”Cantarell” size=”18″ size_format=”px” color=”#db7407″]Peteljka je najzdraviji deo paradajza.[/typography]

Aj živimo na peteljkama od paradajza ceo mesec.

[typography font=”Cantarell” size=”18″ size_format=”px” color=”#db7407″]Uglasti točak je bolji točak od okruglog točka.[/typography]

Ameri kažu “reinventing the wheel”, mi kažemo “izmišlja toplu vodu”.

[typography font=”Cantarell” size=”18″ size_format=”px” color=”#db7407″]Tuširanje hladnom vodom je zdravije nego tuširanje toplom vodom.[/typography]

Kako dobre vesti. Kada je napolju -17 a u mom stanu blaženih 15 stepeni više od toga, frižider isključen iz struje a sline u nosu i znoj ispod pazuha zaleđeni, zapravo i nije zagrevanje jedini razlog što uopšte idem pod tuš u februaru. Higijena je.

[typography font=”Cantarell” size=”18″ size_format=”px” color=”#db7407″]Pranje dupeta je higijenskije od brisanja papirom.[/typography]

Ja sam, pogrešno, verovao da postoje higijenski i nehigijenski uslovi za nešto, mereno prema željenom učinku. Al da postoje stepeni u vidu komparativa, ovo je za mene bila novina. Kako to da nešto može biti higijenskije? Koliko stepena postoji? Ako je bolje razmazati govno i po rukama nego ka kontimirati na području guzice, a pride se u narodu priča da su usne prljavije od čmara, bi li onda možda NAJhigijenskije bilo odvaditi preostalu parčad govana sopstvenim usnama, pa onda mirne duše i usta i ruke i guzicu ribati u bideu?

[typography font=”Cantarell” size=”18″ size_format=”px” color=”#db7407″]Hodanje na bosu nogu je premija u poređenju sa cipelom.[/typography]

Zašto smo se uopšte cimali da izumimo obuću…