Ćale, kevo… ja sam uticajni tviteraš!

Ćale: Je li, mali, kad ti krećeš više u tu Holandiju, evo počela prvenstva, treba resursa za dobru kladioničarsku sezonu, a i majci istekla pretplata za Blic ženu, ne znam samo kako će bez nje zimnicu da spremi. Je l tako, Koviljka? E kad sam ja bio mali, moja majka ostavi 200 kila turšije, zakolje sama svinju, osuši pršutu, to sve jednom rukom, a drugom zakiva direke na tarabi, dok ja u školu idem 12 kilometara peške uzbrdo, i nazad isto 14 kilometara, sve po mraku… Koviljka, slušaš li me? Ne slušaš, naravno, praviš njoke za ručak, pa je l to Srbija za koju sam se borio, seme vam poljubim. Govori, mali, čuješ šta sam te pitao, kad dolazi Van Gal da te vodi? Kapiraš, Van Gal je podržao vas pederikose, pa sam prosuo dobru foru, hehe. Govori, pizda ti materina!

Sin: Ćale jebote, praviš uvod kao da si Turgenjeva progutao. Ne idem u Holandiju, ne ženim se. Mislim, ne udajem se, kako bi ti rekao.

Ć: Šta more? Kako se ne udaješ sad? Čekaj jebote, ispustio si onakvu priliku, onakvu muškarčinu. Odlično. Super. Koviljka, sin će sad da ti nađe nekon domaćeg usranka, studenta hortikulture iz Velike Plane sa 200 dinara u džepu, pa će deca da se trpaju u guzice i žive od ljubavi dok ih Invalidi ne razapnu nasred Zaplanjske.

Keva: Ljubiša, kako tako o hendikepiranim ljudima, ne bi oni mrava zgazili.

Ć: Koviljka, kad odvališ tako, poželim da sam i ja buljaš. Invalidi, mater mu jebem, navijači Voždovca, sad ih Tole uveo u Super ligu, ima haos da prave sa Radovcima, a ovog našeg ima da parkiraju na Centralo groblje čim ga vide kako pije Somersbi i čita Oskara Vajlda dok mu na ramenu leži njegova nežnija polovina, koja se zove Janko i dolazi iz provincije da nađe sreću u prestonici jer ga otac vijao vilama po selu kad je saznao da voli da se hefta u čajni kolut. JEBEM LI TI PROČELJE I RERNU KOJA TE ISPILILA, IMA ISKUĆE DA TE ISTERAM!

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Kad si na tviteru, budi uticajan.[/typography]

 

S: Ćale, nisam peder.

Ć: Ti mene jebeš?

S: Ne, ćale, pa rekoh ti da nisam peder.

Ć: Alo, pička ti materina, nisam ja s tobom goveda čuvao da mi tako odgovaraš. Kako sad nisi peder, elaboriraj.

S: Pa baš sam hteo ovih dana da vam to saopštim… Nisam, eto, izgleda je to bio neki moj hir, neka želja da definišem sebe u koordinatnom sistemu…

Ć: Kad te zategnem prakljačom po grbini, ima da te definišem u x0y koordinatni početak odakle se nećeš micati do hrastovog sanduka jer ću lancima da te okujem, jebem li ti…

K: Ljubiša, ne dete kutlačom. Ako, srećo mamina, eksperimentiši, definiši…

Ć: Samo ga ti brani. Aj da te čujem sad, perverzijo, šta si sad izdefinisao, šta te privlači? Jesi li dendrofil, gerontofil, kojisimojfil?

S: Strejt sam, ćale, zaljubio sam se u jednu devojku.

Ć: Devojku? Baš ono devojku sa primarnim osobinama ženskog pola? Nije neka trandža, šimejl ili Marija Šerifović?

S: Ne, ćale, prava je, od krvi i mesa.

Ć: Pa gde si je upoznao, očiju ti, dva meseca nisi izlazio iz sobe, mislio sam da imaš visinske pripreme za Holandiju. Kapiraš, opet sam prosuo foru, jer Holandija je ispod nivoa mora pa mu sve dođe visinski u odnosu, na njih… Nije smešno, a? Gde si je upoznao, pizda ti materina, govori?

S: Na tviteru, ćale.

Ć: U životu nisam bio ozbiljniji da saslušam šta imaš da kažeš. Koviljka, suni mi vinjak peticu, sin saopštava kako se zaljubio preko tvitera, pa ovo će biti zanimljivije od poslednjeg kola Premijer lige, sezona 2011/2012. Ajde, nasledniče, kreni, cepaj u rebra pravo.

S: Ćale, pre svega, bitno je da znaš da sam ja uticajni tviteraš…

Ć: Tviteraš… uticajni?

S: Da.

(18 sekundi tišine)

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Al sam se iskenjao #četka za vnugo[/typography] 

 

Ć: Koviljka, ponesi celu flašu rubinštajna, i naseci pršute i sira, daj da se napijemo ko budalesine, pa sin nam je uticajan a mi pojma nemamo. Idem sad da očistim pušku pa ću posle malo da šenlučim s prozora, nek ceo Dušanovac zna da je Ljubišin sin UTICAJAN. U kom si bre ti univerzumu uticajan, jebem li ti ujnu, pričaj šta ima na tom tviteru i je l Obama sad zna da Koviljka pravi njoke?

S: Mislim da trenutno radi na iskopavanju bitnijih informacija, verovatno trekuje situaciju u Egiptu. Ali, evo ja sam baš malopre tvitnuo kako keva pravi njoke, pa je to retvitnula Jelena Trivan, a nju prati Van Rompej… možda i dođe do Obame. Znaš, ćale, viral je čudna stvar…

Ć: Van Rompej je onaj što liči na onog što oće prsten i juri onu dečurliju po gudurama neke zemlje koja je kamenitija od Bosne. I taj će da zna kako me Koviljka hrani kao da sam šećeraš pa će posle da mi se smeje, đubre belgijsko, buljaško. I šta ti radiš na tom tviteru, magarče? Otkud tebe prati Trivanka? I ispričaj mi princip tog tvitera, kako ja da znam da nisi tamo počeo da pušiš drogu i skidaš loj sa mesa, daleko bilo? Pokaži vene!

S: Ćale, jebote, pusti me,  to je virtualni entitet koji okuplja ljude iz celog sveta. Da bi postao uticajan treba da si informativan, duhovit, srakastičan i provokativan. Eto, ja sam kombinacija svega toga i za sad imam 12 000 folouera. Među njima je i Maša, moja Maša… ljubav. Zapratila me još otkad sam tvitovao “KOJI DAN ZAREDOM JE 39 STEPENI ĐILAS NE DA DA SE OBJAVI DA JE 47 ENO PRŽE JAJA NA TRGU”

Ć: Ingeniozno, nema šta, već osećam vrućinu od tvog uticaja, sinčino. Nego reci mi, kako izgleda ta Maša?

S: Kao najlepša bajka, ćale. Doduše fotke su joj sve pravljene u sepia modu i nekako se uvek ne vidi 90 posto lica, ali to je umetnički dojam.

Ć: Kakve slike, jebote, šta pričaš, jesi gurao elektrode u nos, znaš li ti nju uživo uopšte?

S: Ne još, upoznaćemo se na Tvitomaniji.

Ć: Čemu?

S: Vidi, ćale, Tvitomanija ti je sajam najuticajnijih tviteraša iz regiona, okupimo se tako negde i pričamo o… tviteru. E, tu će biti i ona i tada ćemo se upoznati, a posle zna se… haštag ljubav, haštag kosančićev venac, haš tag cezar salata za dvoje.

Ć: Ok, sine, dosta sam čuo o tviteru, moram reći da sam dirnut napretkom tehnologije i čovečanstva. A sad mi dozvoli da ti, i pored tvog neupitnog uticaja, dam jedan savet.

S: Kaži, ćale.

Ć: Uticajni tviteraši ne jebu, haštag nikad, haštag a možda ni tad, OPAAA! Koviljka, odmrzavaj but iz komore i bacaj na tiganj!