Najodvratnije pesme ex Yu roka (II deo)
Tekst sam počeo da pišem tako što sam otvorio konzervu piva i pustio pesmu Teška vremena na tjubu. Haha, kakvi su kreteni ova dvojica u ovim pederskim odeždama, daj da pogledam do kraja spot – rekoh onako nonšalantno. Dva i po sata posle otvaram šesti vops i pedeseti put ripitujem stvar. Skino sam se go do pasa, skačem po sobi, žvaćem srču razlupane čaše (bugarsko staklo, nije kristal) i krv mi curi niz junačka prsa dok kao Kal Drogo urlam DOVRAGA ŠALJEM SVE HILJADU RAZLOGA GLAVOM PROLAZE… DENERIS KURVO OPAAA!
Jeben je posao praviti ovu listu, šta god da stavim, neću pogrešiti a opet toliko toga će ostati nepomenuto. Stoga se unapred izvinjavam Kikiju i Pilotima tako što im uzimam goluba koi skakuće na dlanu i meljem kombajnom, izvinjavam se Prljavom kazalištu, Parnom Valjku i ćempresima, Đuletu Vnugogu jer je on van svih lista i klasifikacija. Putem Andertejkera šaljem izvinjenje i rahmetli članovima EKV-a koje poštujem al nije da nemaju materijala za listu, no kad sam bio mali keva mi je rekla jednu pametnu stvar: Sine, nikad ne uzimaj bombone od nepoznatih ljudi u mantilu i nikad, ali nikad se ne raspravljaj sa ekv sektašima. Mama, slušam te, izostavljam ih i smanjujem broj komentara duplo. Generacija 5… hm, Dolazim za 5 minuta je na granici direktnog crvenog kartona (šatro bed es lik priveo ribu i taman kad treba da joj zaleluja garagana, on plače na njenom ramenu), pa one dve balade bliznakinje od Osvajača, bljuc. No, to je što je, let’s rock, let’s yu rock.
[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Krivo je more[/typography]
Divlje jagode su jedna od stvari koje moraš da mrziš. To je nešto kao Kantor-Dedekindov aksiom, stvar koja se podrazumeva i ne objašnjava, viša sila, zakon prirode, kaiš Radeta Lackovića. Lipovača je šlogirani vonabi Ingvi Malmstin, dobar gitarista al jednostavno ide na kurac više od defanzivno orijentisane taktike Javora. Jebala te improvizacija Turskog marša, začinjena Elizom, u bulju da te jebala. Ova pesma… teško je opisati količinu pičkopaćeništva, tragedije, patetike i fermentisanih nus produkata koji obitavaju u svakom stihu. Riba otišla na more bez njega, pala na ikavski šarm nekog Dalmoša, ovaj joj uvalio jezik, ona se primila i na kraju došla svom dragom i rekla čuvenu žensku rečenicu koja rešava svaki problem – DESILO SE. Avaj. Tekstopisac umesto da išutira kuju i pošalje njenom ćaletu klip gde ga ova oralno zadovoljava u renou četvorci, kune more, penu, valove i lunarni sistem plime i oseke. Ko se ovoga naslušao ni pakao mu neće teško pasti. Kome je malo, nek odvrne Jedinu moju i pojede pljeskavicu sa dosta mišomora.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Kaverdejl odbio da me primi u bend kad je video da sam ljepši od njega, hehe, pozdrav za Suadu iz Bihaća.[/typography]
[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Hajde da se volimo[/typography]
„AAAAA Blek Hole, daj mi adresu da te nađem i napunim ti usta betonom u razmeri 3:1 u korist peska naspram cementa i bacim u Dunav da te izedu ribe, ti si našo Kerbera da stavljaš na listu, pogledaj prvo sebe, sigurno smrdiš ispred tastature i nemaš za kiflu.“ Pošto očekujem popriličan broj ovakvih komentara, da predupredim stvari: Ustanička 124, 11050 Voždovac brate, i što bi rekao pukovnik u Rambu „Obezbedite dovoljan broj kesa za leševe bičiiiiz“. Obostrane pretnje na stranu, dvoumio sam se da li da mećem troglavog džukca na listu. Ono, žešći su treš al imaju neki šmek koji te svakako tera da imaš njihov best of na kompu. I ova pesma je muzički ono što čoveku kao primitivnom biću treba da iz stanja flegmatičnog stonda dođe u stadijum kineza na spidu koji štanca 200 pari patika u minuti. Dakle, par nota na klavijaturama, rokanje, strofa sa 2 kulminacije, blagi daun tempo i onda bam, refren u Livin’ on a Prayer o o ooo o oo fazonu. Kul? Paaa i Cecina stvar „Znam“ ima žešće dobar ritam (da umesto klavijatura ide džitra, bilo bi aaaaa kako je Stiv Vai ošurio) al realno Dah na staklu kao magla, vrhom prsta pesma draga zvuči mnogo Bodlerskije nego Moja curica izgubila san, ja ga našo pa ne dam. Njanjavo, pičkasto bre. Nemoš uz takav ritam i gitare u obliku sekire da imaš ovako moronski tekst, brate Gale. Jednostavno nemoš. I pusti kurvu nek se trpa po svetu, ko joj jebe mater.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Ja sam ljuti mjetalac![/typography]
[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Fa fa fa[/typography]
Kapiram da postoji više ljudi kojima možeš reći da im je keva raspala kamenjarka koja u anal prima hidrant, Bibu Struju i prvu postavu FK Šećeranac, nego da kažeš da ti je Azra onako bend. A meni je stvarno onako bend. Dobar svakako, ali i precenjen onoliko koliko je trip kod nas da se sve čega više nema neutemeljeno precenjuje (videti pod Đinđić i samoupravljanje).
Uglavnom, njih dvoje skakuću besciljno ulicom, okolo jednorozi jezde na dugama, ne mogu da nađu haustor… zmrn zdrlj, uglavnom, ona mu je popušila.
dodirni me samo jednom draga
moja draga
dodirni me jednom
popuši mi ponos draga
Ne kažem, ima Džoni briljantnih momenata u svojoj poeziji, al ovo je momenat kad znojav ženski tenk od 200 kila uleti u prepun bus jedući pola kile bureka zamotanog u Kurir i zalivajući kokakolom ziro. Dakle, pegla. E da, Dejan Cukić ima bolju verziju pesme A šta da radim. Ladno ih Cukić pwnovo, e sad ne znam da l to više govori o Cukiću ili o Azri.
[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Niko kao ja[/typography]
Ako su fanovi ekavea teški kao guzni osip usred jula, a daj hard ljubitelji Tula kao stidne vaši, onda svih dvaesšes fanova Šarla Akrobate ima talenat da nadjebe i jedne i druge puta četres, pa faktorijel. Pa sve na gugol. “NE RAZUMEŠ TI ŠARLA, NEMAŠ TAJ AJ KJU! Ne komprehenduješ volšebnost i lucidnost u ekspresiji muzičko lirskog izraza protkanog sedefastom niti urbane pop kulture koja širi nozdrve miomirisom vrelog asfalta prestonice. Nisi taj level da ukačiš koliko je kul imati nadimak Vd (a realno nije loše, mada je bolje Blek) Ne kapiraš ti genijalnost u rečima niko nikad kao ja e e eć ać eć rća eća eć rća ać brrrrrrr huuuuu. Nije ti jasno zašto je dovoljno da pesma traje minut i po i spot izaziva halucinacije i hroničnu opstipaciju. Ne mora pesma da ima dobar ritam, dobar tekst i dobru muziku da bi bila dobra pesma, zagrebi malo… ok, zagrebi mnogo, uzmi katerpilarov bager pa kopaj godinama dok ne dođeš do smisla života koji je zamandaljen u crvotočinama povezanim neuronima Koje i MM-a.” Oznojio si me, priznajem da sam glup, pusti Rokere S Moravu, nek sve ide u pičku materinu.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Prokleto kul[/typography]
[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Ribareva kći[/typography]
Sećam se negde u drugom osnovne kako sam na muzičkom pevao Dobro jutro, ovo iznad nas je nebo, pa se sećam i kako sam umirao uz Plavi safir negde u sedmom (Andrijana kurvooo!), i sećam se i proklete Tišine sa ekskurzije u Budimpešti… I tako. Bajaga je kao neki poluretardiran ortak iz kraja, nikad dovoljno bistar da ti bude naj ortak, a opet ni kreten da ga kaširaš. Tu i tamo se sretnete u prolazu, odvali po neku bajatu foru, otrese te po leđima, pohvali se kako je sinoć jebo Zoricu sa oemveove pumpe i onda se uguši plastičnom kašičicom koju mulja u ustima od jutarnje kafe. Dakle, Bajaga je kul na neki čudan način. Ne zna da svira, očajno peva, ima glup nadimak i još gluplju frizuru. I jebeno ga svi gotive. Njegov nenadjebiv talenat da od govana (besmislenih stihova) napravi pitu (pesmu) je redak fenomen. Takođe i umetnost da upotrebljava reči za koje nikad ne bi mogao ni da pretpostaviš da mogu da se zadese u nekoj pesmi , tipa čvorci i kapuše. Jebote, de nađe čvorka da staviš. Kapuše. KAPUŠE? Nadrealno.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Zašto kažeš čvorak a misliš na kraljevskog orla?[/typography]
Tako da je teško bilo izrabrati koju Blajvaginu pesmu turiti na listu, jer je većina ujedno i carska i govnjiva. Naravno, Moji su drugovi su vazda prvi pik svakome, al ta pesma em nije rok, em je pravljena namenski da pojača ionako sjeb atmosferu u filmu (svaki put kad ga gledam, osećam se 10 godina stariji) em je njena najveća gadost ustvari reperkusija i prokleti voz u koji se ljudi od 7 do 77 hvataju kao da su pod dejstvom otrovnih žaba krastača, priključenih na akumulator 24V DC. Dalje, bababambam neću ništa da znam – jahači magle, svemirska policija je ipak samo zezanje sa litrom krvi razblaženom u pet litara heroina, pa se mora isključiti. Tako da je iz bubnja izvučena Lepa Janja, ribareva kći. Spot sa likom koji ima ruku ko Lenoks Luis i stih “onda vidim, jebote, nigde takve lepote na celom svetu od 100 milja… Kraj.
