Znamo, znamo. Pravi Tarzan ne pohodi takva mesta, već setno, uz jecaj tamburice i nameštaj nostalgiše o rodnom gradu, nekoj staroj, nikad uzvraćenoj ljubavi i kontemplira sa prisutnim intelektualcima za stolom da li je Saša Ilić poslednji srpski igrač koji ume da pusti pas u prazno. Upotrebljiv. Međutim, odlazak na ovakva mesta je neminovan, jer obavezno jedan ortak, svi poznajemo takvog, oko 11 prikuka kako ima sjajna žurka u ”Vavilonu” koju organizuje njegov ortak iz parlamenta a on je s tim likovima iz parlamenta na prs’ u bulju. Repetitivni bas koji nam je poznat pod onomatopejom ”ts-ts-ts” je veliki kontrast u odnosu na mirne kafanske razgovore na temu gde je nestao Slavko Banjac, ali nije najveći problem. Problem su ljudi. E ove, moraš izbegavati:
Klinčadija na kaljenju
Brkovi su počeli da rastu, počeli su da ih briju pa im oko usta izlaze one odvratne nadražajne bubuljice. Uzeli su hiljadarku od babe koja je primila penziju i za njih je samo nebo granica. Devičanska jetra podnosi kombinaciju sadržaja epruvetica koje dele napupele promoterke (koje ovi junferi startuju pitanjima ”A jel’ se to isplati”, ”Do kad radiš” i ”Meni je menadžer Ramadani”) i piva kao što ja podnosim emisiju ”Balkanskom ulicom” kad gostuje Madam Piano. Oko njihovih stolova obavezno je nešto slomljeno, ni lokve vomitusa nisu isključene, najkurčevitiji među se iskurčuje konobarici da zove menadžera svaki put kada je šeširić sa koktelom malo ukrivo. Zašto da ih izbegavaš? Pa oni su kao morževi u teranju, jako teritorijalno nastrojeni, i žarko žele da izgovore rečenicu ”Jel’ znaš ti ko sam ja!?” po prvi put. Prebićete ih sigurno, ali što da naneseš lake telesne povrede moržu, a da odgovaraš k’o za čoveka?
Fotograf
Jesam li samo ja u pitanju, ili je zaista NAJEZDA likova koji imaju još 20 ispita do kraja, zajeban profesionalni aparat i slikaju ljubičice na obroncima neke planine. ”Ej poslao sam fotku na konkurs, nagrada je knjiga Ljiljane Habjanović Đurović”. E sad, retki od njih uspeju da i unovče to, fotografisanjem ženskih sekundarnih polnih karakteristika po klubovima. Obigravaju oko stolova, mahom se fokusirajući na ribe, ali desi se i da priđu muškoj ekipi. I opet onaj ortak, koji je dobar sa studentom prodekanom zagovara to slikanje, ne bi li pravio samopromociju. Ovako valja hendlovati takvu situaciju, ako ne želiš da budeš tagovan na slici gde žmirkaš, jer lik ne štedi na blicu:
Slikaću za Nešnl Džiografik jednog dana lik: Momci, može jedna fotkica hehe.
Neca: Ej, moooože, samo da pozovem onu ribu iz parl…
Tarzan: Umukni, Nenade. Alo ti, fotograf, Petar Lalović! KO TE ŠALJE?
Likovi dobri sa menadžerom koji osciluju na liniji kriminal-običan smrtnik
I tu liniju debelo prelaze. Ovde već nema zezanja, niti ja mogu da ti dam neki smislen savet, samo zdrav razum. Čim lik ima biceps kao tvoja glava, kratku kosu, crnu torbicu, tetovažu vladike Nikolaja i sedi u separeu, vrlo je mala verovatnoća da je iz sociologije u srednjoj imao peticu i da radi kao ombudsman. Iz nekog razloga, kod krimosa, ”eye contact” je tabu, u oči ne vole da ih gledaš, kao da si Meduza. Za razliku od klinčadije, ako već toliko zasereš da te takav pita ”Znaš li bre ti ko sam ja, š’a buljiš” na to pitanje moraš odgovoriti sa ”Ne, dobri gospodine, ja ne znam ko ste vi, ali delujete mi kao ozbiljan biznismen i ja ne želim da vam pravim probleme i prilično sam razrok”. A nakon toga ćeš svakako pojesti batine.
Likovi iz raznoraznih studentskih parlamenata
Bezopasni su. Neće provocirati, neće ti se unositi u facu. Oni samo smaraju. Svaka osoba koja je ikad bila u takvoj organizaciji ima posebnu fizionomiju lica koja na crevni trakt deluje kao dva kila krušaka i flaša hladne vode. Posebna kombinacija snishodljivog i gordog, ne umem da objasnim. Poslovično u njihovoj blizini možeš sresti brdo slatkih studentkinja iz provincije, koje se u svom blaženom neznanju nadaju da će im student prodekan srediti praktični iz Histologije. Ne pecaj se na to. Od riba koje se maju sa takvim ljudima ne da ne možeš očekivati snošaj. Ne možeš očekivati čak ni kafu, gde ćeš baronisati kako si ti skroman dečko i kako njoj ne trebaju ti budžovani.
Student prodekan koji koketira sa omladinom SNS-a ali to ne priznaje : Znaš kako,kolega, moramo da izborimo veća prava za studente. Dodatni rokovi, manje ESPB bodova za budžet. Hajde da pokrenemo ovaj naš faks.
Tarzan: Aha, a što ti nosiš košulju ispod džempera stalno?
Ružna debela razgolićena riba
Ne postoje ružne žene, samo one manje… Umukni bre! Šta si ti, Milan Rakić? Ružna debela razgolićena riba (RDRR) u teranju je nešto najopasnije sa čime se čovek može sresti u prirodi. Rame uz rame sa nilskim konjem ili crnom mambom. Sisurina veličine V8 motora je njen glavni adut i ona se ne libi da je pokaže, ili da te čak udari po glavi istom. Ona te želi, ona želi da joj doneseš sokić, ona voli suvlje muškarce,ona ti dobacuje dvosmislene mozgalice, (pa ja volim kad je veliko, hehe, mislim pivo, hehe) ona želi da je uzmeš u njenoj sobi oblepljenoj posterima Bojana Marovića. Koliko si očajan? Da li je RDRR najbolje ili najgore što možeš? Kako odoleti ovom slatkom grehu?
Hipsteri
Primedba- Ova populacija se retko viđa u klubovima gde izlaze fudbaleri, wannabe manekenke i klinčadija. Pretpostavka sretanja ovih živuljki je da si posle kafane izašao na neko mesto sa živom muzikom (nema mesta ovamo kod ovih iz parlamenta, ali biće, u principu, sledeće nedelje, IMA DA JEBEMO) , ako si Nišlija Feedback ili Downtown. Hipsteri su, u nedostatku boljeg poređenja, kao Borge iz ”Star-treka”. Ako se intenzivno družiš s njima, asimiliraće te k’o Pikarda, resistance is futile. Proces jeste sporiji, ali neminovan. Veži nekoliko izlazaka s njima, i odjednom ti onaj karirani šešir iz Springfilda neće biti nešto što bi stavio na glavu samo kad se igraš ”Istina ili izazov”, Zaz će ti biti kul, a slušaćeš bendove koji se još nisu ni okupili. Jer su toliko andergraund, ti tako rulaš. Uđi u takav klub, popij piće u miru, poslušaj pesmu Radiohead-a (znaćeš da je to Radiohead pažljivim osluškivanjem hipsterskog mnjenja okolo koje negoduje i traži neki indi-bend) , ne govori ni sa kim i odi kući. Sa nekim stvarima nema zezanja.