Mala azbuka studentskih fraza

Nedavno smo u redakciji imali test opšteg znanja i sposobnosti. Pojedinci su prošli, a pojedinci su pali na poznavanju azbuke, jebiga pa stvarno tamo negde posle Ž postaje baš zajebano. Za ovakav fijasko kriv je obrazovni sistem, naravno, naša lenjost nije imala nikakav uticaj na to. Kako bismo spojili glupo i korisno, pala je odluka da se napiše tekst u kom ćemo primeniti naše ganc novo i nepogrešivo poznavanje azbuke u svrhu analize školskog sistema u nas. Malu azbuku studentskih fraza ostavljam ovde na slobodno i besplatno korišćenje, a ako neko hoće da otkupi autorska prava, to će biti 500 dinara ili saksija cveća, mada nemam pojma šta ću da radim sa saksijom cveća. Ali pre svega, poslušajmo proročke reči ministra Krkobabića na temu kojom se bavimo.

Apsolventski rok – iako to možda nije očigledno, zakleti neprijatelj otmene gospode koja se imaju nazvati apsolventima. Apsolventski rokovi pružaju lažno utočište apsolventu, pospešuju njegovu zabludu da je tih 7 ispita pičkin dim i ubacuju ga u nemilosrdni vrtlog odlaganja koji izgleda ovako nekako: “kakav bre septembar, ne mogu da se motivišem kad znam da ima oktobar – a dobro ne moram da dam u oktobru, daću dva komada u novembru i eto – kako da učim u novembru jebote, pa rođendan mi je 17tog – a šta ne može pismeni da se radi u decembru? pa moram onda u januaru – šta, moš misliti, ko da je neka razlika oću dati u januaru ili martu, dva meseca mi neće spasiti život – jebo mart, vidi proleće brate, a ja ionako više volim ove redovne rokove, nekako mi ima svečaniji šmek, nek ostane za april – prošo rok za prijave?  ajde u maju ću onda – ne mogu da učim kad je ovako toplo, u septembru će biti prijatnih 22, da znaš da jedva čekam, volim ovaj predmet mada sam ga malo zaboravio jer sam ga slušao 2008.”

Biro – nagrada za završene studije. Šta kažeš, veruješ da si sa diplomom ETF-a prekvalifikovan za poziciju pomoćnika baštovana u domu penzionera “Nestašne godine”? Pa ti onda čekaj još 17 meseci.

Vratio mi indeks – student je roknuo ispit ali ne želi to da predstavi kao nešto strašno – sudeći po njegovim rečima, taj događaj je puki povraćaj studentske knjižice, koji bi se ionako desio sve i da je položio, tako da zapravo tu i nema neke razlike. Postoji i proširena verzija “vratio mi je indeks, kaže da neće da mi upiše 6 jer zna da mogu više” i nju izgovaraju samo osobe bez skrupula i grama samopoštovanja.

Govno – krajnji otpadni produkt varenja. Sličnost sa studentom pokazuje na više nivoa, kao što su tekstura, vonj i dostojanstvo.

Dobio sam 9 – rokam vinjak s asistentom i snabdevam profesora švarglom.

Đubre matoro, nije mi prihvatio seminarski – “jebote otkad to gugl trenslejt bugarske vikipedije nije dovoljan za prolaz? Nije u redu da zahteva više, pa tek smo druga godina mastera.”

E da mi je još jedan dan – rečenica koja nesigurno luta studentovim tek probuđenim sinapsama pred svaki ispit, bez izuzetka. Svevišnji će se ponekad smilovati na studenta, jer još nije u potpunosti shvatio da odlaganje ne znači još jedan dan za spremanje ispita, već dobru priliku za otići do kladionice, provesti dan igrajući minesweeper i usrati se od alkohola uveče. Student će ponovo i sledeće jutro moliti za odlaganje ali svevišnji će ovog puta, kako dolikuje jednom pravedniku, ostati gluv na takve zahteve.

Želim da poništim ovu osmicu – momčino, smanji s psilocibinom, brljaviš.

Znam to, evo na vr’ jezika mi je – “gospodine profesore, nemam pojma šta me pitate, što je jasno iz ove bedne fraze koju koristim i moje grimase koja kazuje da mi se javljaju neprijatnosti u utrobi. Realno, meni je muka od vas, vama je muka od mene, ajte da me pustite pa da se raziđemo ko gospoda, budite vi bar čovek kad ja već nisam.”

Indeks – knjižica u koju se studentu upisuju ocene. Ima veliku upotrebnu vrednost jer može da se postavi ispod noge od stola – knjižica je debela, čvrsta i pouzdana tako da studentu nudi sigurnost da mu se neće prosuti vinjak dok igra poker.

Jebeš faks, ja imam druge kvalitete – da vidiš samo kako pikam pasijans na kompu.

Konsultacije – iz perspektive studenta, savršena prilika za intenzivni flert sa asistentkinjom, koji uključuje fraze poput “aha, daćete mi vašu knjigu, eto niste samo lepi već i ljubazni heheh” i “a jel biste došli do mene da mi to pokažete, jes da živim sa dva cimera al ako im dam po 100 kinti otiće oni napolje, ipak su to dve večere i krem bananica. Al morate da mi pozajmite 50, nisam ja Rokfeler. Ne biste do mene? A ni 50 dinara nemate, jel? Pa dobro, ništa, ne moram ja jesti svaki dan.”

Lerdi – verni pratilac studenta kroz njegovo školovanje, centralna figura svakodnevnog studentskog života. Na speed dial-u 1 je diler, 2 je keva, 3 je ćale, 4 je rezervni diler, 5 je Bilja iz kladionice.

Ljubav – intimni odnos koji student ima sa čorbastim pasuljem.

Mocart – jedan od najvećih austrijskih kompozitora, rame uz rame sa Ulrihom Maksbetom i Andreasom Meridijanom. Studentski izvor teskobe, bede i patnje, ali i nade u bogatstvo i izobilje.

Niko nije položio – često primenjivana laž u cilju ostavljanja bolje slike o sebi među roditeljima, rodbinom i kumovima. Može biti istina samo ako si jedini koji ga još uvek polaže jer taj predmet ne postoji u programu još od 2004.

Nj – imao sam najbolju volju da izmislim nešto, ali nisam mogao da se setim nijedne reči na nj koja nije gej.

Oglasna tabla – utočište studenta koji svoje vreme provodi u čitaonici i oko nje. Nije poznato šta goni studenta da svakih pola sata, naoružan sporim hodom i novom kafom odlazi na sprat do oglasne table svog odseka i bulji u iste papire koji tamo stoje već nedeljama. Koje muke to more studenta? Ima li neka skrivena sila na spratu koja ga vuče? Misli li o smrti? Je li gladan? Zove li se Mirko? Sluša li ga ćale? Sve su to pitanja bez odgovora.

Pas  – u odnosu na studenta, gospodin.

Rokno sam godinu – vraćam se u Prnjavor.

Studentski parlament – organ koji je zvanično formiran radi zaštite interesa studentske zajednice, ali je u stvarnosti samo sabiralište goveđeg izmeta i ljudskog šljama koji juri svoje male prizemne ambicije i tripuje životni uspeh.

Tražio sam na internetu i nema ništa – “pa profesore ja guglao Krajslerov uslov i izbacilo mi neke slike nekih crvenih kola, šta ja mogu. Kako mislite nije Krajsler nego Krajsel?”

Ćale – osoba iz uže studentove porodice koja finansira školovanje i ne propušta da izrazi nezadovoljstvo tom činjenicom. Nije mu jasno kako mu je dete ispalo toliko retardirano, on je bio dobar otac i znao je i po dvaput nedeljno da dođe iz kafane pre svitanja, pritom ponekad ni ne budeći ceo komšiluk. Par puta je čak uspeo sam da otključa vrata.

U govnima – situacija u kojoj se student nalazi dan pred ispit, a netaknuta skripta od 350 strana se preteći prašnjavi na drugom kraju sobe. Student tiho pevuši hitove Dina Merlina i razmišlja koji deo tela bi mogao da povredi kako bi parama od osiguranja platio obnovu.

Fin dan – odličan povod za studenta da izađe iz kuće u vanrednu šestočasovnu šetnju pored reke, dan pred ispit. Fin dan je svaki dan koji je topliji od -14 celzijusa i u kom visina snežnog pokrivača ne prelazi visinu studentovih grudiju.

Hteo bih da uložim žalbu – hahahah, ne loži se.

Ceo dan na faksu – imao sam jedne vežbe, peder nas zadržo skoro do kraja.

Čekaj brate kako sutra kolokvijum? – usklik iznenađenja koji student koristi da izrazi protest što nije obavešten o tome da će njegovo znanje uskoro biti ispitano. Student smatra da obaveštenja na svakoj učionici na odseku, 9 mejlova koje je dobio sa informacijama o kolokvijumu, kao i činjenica da o tome cela generacija priča poslednjih 10 dana nisu dovoljno dobre metode informisanja studenata i stoga izražava nezadovoljstvo školskim sistemom.

Džejmi Oliver – osoba s kojom se student zadovoljno poistovećuje kad skuva viršle i iseče paradajz.

ŠV – naziv obrasca koji student mora da popuni nekoliko puta godišnje, bez nekog posebnog razjašnjenja koji je razlog tome, jer je svaki ŠV obrazac isti i ne čita ga niko. U ŠV obrazac je tako sasvim moguće navesti da si po zanimanju kurva iz Nigerije sa prebivalištem u Trinidadu i Tobagu čiji se ćale zove Šiptar Izetbegović, a umesto broja telefona napisati “kurac mi je ko bandera” i to niko nikad neće primetiti.