Šizofreni dijalozi – petparačke priče iz Mlečnog puta

24.08.2006. Negde duboko u svemiru…

–  Ko je sad koju pičku materinu?! Dobro je, skidaj se s tog zvona, evo me! O, majku ti, pa sa’ću da te prebijem kad te budem doh… eeeej, otkud ti, mali, šta je bilo? Što si se skenjao?

–  Ništa me ne pitaj. Moram da se iskuliram, daj mi neko pivo i nešto da smotam, oću da ispizdim.

–  Kazuj, more, šta se desilo? Kome treba da se najebem keve?

–  Zemlji. Ukinula mi status planete.

–  Sereš? Pa šta si sad?

–  Midžet. Prokleta patuljasta planeta.

–  Kad te čovek pogleda, rekao bi da si zakržljali midžet. Onako, po konstituciji.

–  Opet si gledao Kursadžije? Ili si nabavio novi CD Borisa Bizetića? U svakom slučaju, humor ti je jadan, ja sam došao da ti se požalim kao prvom komšiji i prijatelju, a ti me drkaš.  Zajebi, odoh kod Urana, a ti se jebi.

–  Čekaj, mali, ne kenjaj. Idem s tobom. Uran ima neke maltezere u dvorištu, bojim se da te ne napadnu, haha.

–  O, majko sveta, Duško Korać ti nije ravan.

————————————————————————–

–  Ehej, Urane, otvaraj.

–  Opet jebe izgleda. Sinoć je priveo neku malu iz Andromede, vrištala se tako glasno da nisam mogao Kurs… ovaj Monti Pajtonovce da gledam od buke.

–  Aham, a svršavala je dok si gledao reprizu Kvadrature kruga. Ne kenjaj, nego lepo priznaj da si ljakse i ćao. Ajde, bre, otvaraj, Urane, posmrzavasmo se k’o pičke, znaš si sam da smo u afelu trenutno.

–  Eeee, to ste vi, šta se desilo?

–  Ništa, malog Zemlja šutnula sa spiska planeta pa se smorio. Mogli bismo malo da joj pripretimo, šta misliš?

–  Da, ali u gužvi sam sad, Saki doveo neke dve cave iz Magelanovog oblaka pa malo da orgijamo. Znaš kakve su pičke, ova jedna ima sise k’o pun Mesec, a dru…

–  E, okej, ništa onda, samo se vi zabavljajte a mi ćemo da skoknemo do Jupitera. Nego, časti ti, je l Saturn i dalje fura ono prstenje i narukvice k’o harmonikaš u ansamblu Branimira Đokića?

–  Ne pitaj, kao da ga je Darko Kostić lično iskenjao. Al mi radi posao, privodi mi kvalitetne rave jer izlazi po tim maglinama i nebulama.

–  Jašta. E tako, odosmo mi. Uzdravlje i nemojte da preterate večeras. Čuo sam da su opasne te kurolomke iz Magelanovog.

—————————————————————————

–  Dvaešes, dvaeeeseeedam, dvaaaaaaes uh ooosaaam… dvaaaaaaaaaaes deeeeeee… eeevet… ajmo, možeš ti to… triiiiiiiideeeeseeeeeeeet… aaaaaaaa Jupiteeeeer, naaajjaaaaači saaaaaam!

–  Brate, polako, eksplodiraće ti žila kenjara. Divi ga, Plutone, keve ti, kako se zacrveneo. Gde si, pičko stara, bilduješ malo, a?

–  Dobro mi došli, drugari moji. Kojim dobrom? :ljube se triput po starom dobrom sunčevsistemskom običaju:

–  Mali je ispušio za mesto planete. Pa smo mislili da urgiraš kod Zemlje da mu vrati titulu.

–  Znam, čuo sam, malopre me zvala Sanja Colja. Žena flipnula, na antidepresivima je. Sve natalne karte joj otišle u kurac, rulja je čeka ispred vrata, hoće da je raščereče, dali pare a sad više nema Plutona kao bitne reference u Sunčevom sistemu. Muka živa, jadna žena.

–  Jes vala. Nego, šta ćemo mi? Daj neku ideju. Da iscimamo Marsa, on je uvek ratoboran i nadrkan?

–  Ma kakvi, skida se sa pajda, vegetira ko Stiven Hoking, ni M od onog Marsa što je imao muda da uđe u ferku sa 50 puta većom planetom. Ima krizu identiteta. Te ima života na njemu, te nema, jebu ga ko Rumuna.

–  Venera, Merkur?

–  Venera je pičkica bila otkad je sveta i veka. Jebeš ti planetu koja fura je purpurne boje, buljaš prokleti, hefta se u čmarni krater garant. Merkur ima svoje probleme, kao da mu nije dovoljno što mu je Sunce prvi komšija, ima 300 stepeni cele godine. Prso čovek od vrućine.

–  Pa šta ćemo, koje pičke materine? Ne možemo malog ostaviti na cedilu?

–  I nećemo. Imam ideju. Zemljani tripuju smak sveta 20.12.2012. Neka drevna civilizacija je to šatro izračunala uz pomoć štapa i kanapa. Naravno, ništa od toga se neće dogoditi a cela Zemlja će da bude napeta i celog dana iščekuje neko sranje. Kad otkuca ponoć, svi će da odahnu a onda nastupamo mi.

–  Uuuuu, đa mi se, šta ćemo da uradimo?

–  Sećaš se kad su me isprozivali da sam gasovita pičkica, koja nema ni masu ni definiciju i da su moji mišići fejkerskiji od foliranja Rendi Ortona u američkom rvanju?

–  Da, jebote, tad si im poslao asteroid pa im sjebao pola Tunguzije.

–  Recimo da sad pošaljem jedno 10, 15 komada, al da ne gađam nedođije već neke megapolise, tipa Njujork, London, Vladičin Han…

–  Haha, najebaćemo im se keve. Mali, za par godina se vraćaš u staru ekipu, do tad strpljenja. Ajmo sad kod Urana da plajvazimo one bičarke.

–  Biće ovo duga noć.