O klasama srpskog društva – pare idu gore, a govna se slivaju dole II
U prethodnom članku govorili smo radilicama, kmetovima, statistima, nebitnjakovićima ili jednom rečju običnjacima. Govorili smo o osamdeset procenata populacije naše zemlje. Govorili smo o ljudima rođenim u ovaj naš degenerisani sistem bez realnih šansi da postanu nešto više od malecnog zupčanika. Ljudima koji su svesni toga ili ne, limitirani. Govorili smo o nama samima. Jedan od osnovnih razloga što smo tu gde jesmo, je to što postoji ekipa iznad nas. Brži su, vispreniji, izdržljiviji, sposobniji, ili nažalost u sve zastupljenijem broju slučajeva samo veća đubrad. Režiseri teatra senki. Ekipa koja posmatra koncert sa balkona ispijajući žestoko piće, dok se ti u parteru gužvaš sa pijanom srednjoškolskom žgadijom. Dupleks stalež Srbije čine četiri osnovne kategorije:
Glave
Preglave
Lobanje
Prelobanje
Glave
Pravi predstavnik srpske klase govedara, guzonja ili jagnjeće brigade, razlikuje se pre svega spoljašnjošću od svojih kolega širom sveta. Srpska glava poseduje tupo teme, prošireni potiljak i kratak, ali debeo vrat. Srpska glava, rođena pre, za vreme ili posle velikog rata obično dolazi iz starih radničkih, seoskih ili građanskih poštenih porodica, što je nije sprečilo da iskoristi promenu poretka i uvali svoje dupe. Glava je takva jedinka da joj je dupe najbitnije. Sopstveno, naravno. Glava zna Darvina, i poseduje najbolje karakteristike za opstanak u drugoj polovini 20. i početkom 21. veka. Najrazvijenije od tih karakteristika su ulizivanje, laktanje, guranje, podbadanje, preskakanje, gaženje, laganje, obmanjivanje, a najrazvijenija je sebičluk i potpuno odsustvo svesti o potrebama okruženja. Glave su najbrojnije i na najnižem stupnju među višim staležom, ali najodgovornije za opstanak mehanizma kontrole, jer se bave mikromenadžmentom i glavni su tlačitelji liksko – kurtonskih masa.
Glava po pravu rođenja ili ti Glava u nastajanju
“U mojoj ulici ne prodaju se kifle, ne teče saobraćaj ni dim, u mojoj ulici nema fukare, jer ja sam guzonjin sin.”
Mlada glavica spremna je da nasledi ujaka/strica/oca. To je osnovna, ali i jedina svrha njenog postojanja. U kraljevstvu nju primitivsa društveni status i materijalno bogatstvo predstavljaju najvažnije parametre za vrednovanje pojedinca, dok su obrazovanje, duhovnost, moralnost ili ljubav sporedne stvarčice. Može, a i ne mora.
Glavica je po pravilu privržena porodici, naročito glavešinskom delu. Socijalni krug se sastoji od drugih glavica i nakostrešenih članova omladina kojekakvih partija i mašinerija za pranje para. Gordost dominira kao primarni greh, mada balon samopouzdanja puca kada je glavica u društvu pravih glava od kojih treba da kupi znanje, i tada se pretvara u poslušno štene. Među kurtonima i likovima prva asocijacija na glavicu je njegov automobil marke “neki kurac, nema modela ispod dvadeset soma evra”. Glavice se najviše plaše tri stvari: građanske revolucije, vraćanja imovine i matorih krimi kurtončina koje nisu svesne statusa porodice, pa na kurčenje glavica u kafanskim ili uličnim situacijama odgovaraju serijom vaspitnih šamara ili jednostavnim zabodom u bradu.
Javni sektor Glava
Jagnjeći brigadir. Šampion u hasanju salata i čašćavanju muzike. Navikao na socijalizam, ali se uspešno adaptirao periodu kapitalizma. Član gomile odbora, komora, sindikata, čovek sa nekoliko plata. Kada u snovima posmatra sebe iz trećeg lica, i tada obavezno nosi kravatu. Ima troje dece iz četiri braka, ambicioznog glavicu, vanbračnog sportistu i default ćerku inžinjera kulture i medija. Automobil i vozača finansira država, odnosno narod, iz istih fondova često se pokrivaju obilata hasanja po kafanama gde je rado viđen gost. Promenio svoja politička uverenja toliko puta da se uvek nalazi u pobedničkom timu.
Privatni sektor Glava
Ponosni privrednik i egomanijak. Iako je njegov uspeh plod rada velike grupe ljudi, smatra da se sve desilo iskljućivo njegovom zaslugom. Počeo na malo, zaronio u mutnu vodu i isplivao na veliko. Ne bi uradio mnogo da nije saveza sa glavama iz javnog sektora i problematične, ali nekada i isplative veze sa krimi glavama. Forsira imidž sposobnog, vrednog pojedinca, veštog biznismena, iako svi znaju da je lopov. Njegova osnovna oružja su novac i kontakti, a bez kontakata ne bi bilo ni novca. Jednostavno u ovoj ligi, svi igrači moraju da se oslanjaju jedni na druge, i iako različiti, deo su istog tima. Njihovo postojanje i položaj uslovljeni su postojanjem i položajem njima sličnih, kakvi god bili oni ili njihova uloga. Kao što je zapisano u neoficijalnom Jevanđelju po Davoru “bio padobranac, ili možda gnjurac, bez jake ekipe, sigurno si kurac.”
Krimi Glava
Kako je već napomenuto u prethodnom tekstu, pored mnogih, osnovna razlika između krimi kurtončine i krimi glave je ta što potonja zarađuje novac. Novac pobeđuje mrštenje i glumljenje zajebane face kao razlog za bavljenje kriminalnim aktivnostima. Krimi glave poseduju određeni kapital, kontakte sa drugim tipovima glava, specifičan vid reputacije i dugačak ruster usijanih kurtončina za obavljanje prljavijih poslova. Aktivnosti se svode na poslovanje paravanom za pranje para, lihvarenje, ucene, zastrašivanje, u retkim slučajevima kidnapovanja i naravno šverc. Dobar deo krimi glava je status glava zadobilo upravo zahvaljujući švercu. Još jednom, krimi glava NIJE:
1. Lik koji posle pola života na mardelju izađe i padne za dilovanje dopa u školskom dvorištu.
2. Lik koji se hvali kako je prebio Đusa.
3. Lik koji vozi tuđ besan automobil.
Krimi glava je:
Lik koji zarađuje veliku svotu novaca zahvaljujući bavljenju kriminalom. Sve glave, ista govna.
Preglave
Prelazak na desnu stranu ulice. Preglave su ono što bi sve glave trebalo da budu. Eksperti, apsolutni majstori u svojoj oblasti, koji svojim znanjem i umećem donose dobrobit sebi, a i drugima. Do svog položaju nisu došli laktanjem i ulizivanjem, već isključivo suštom zaslugom. Nezamenjivi u bilo kojem režimu, jer su jednostavno najbolji igrači na svojim pozicijama. Posvećeni do te mere da su se odrekli gomile slatkih zadovoljstava za koje mnogi žive, ne bi li postali to što jesu, PREGLAVE. Igraju radi radosti igre, postaju bolji, a nagrade koje slede dobro dođu, ali nisu cilj same po sebi. Kada se govori o preglavama, na pamet pada ostvarenje Rona Hauarda “A Beutiful Mind”, konkretno scena kada Džon Neš, koga igra Rasel Krou šeta hodnicima univerziteta sa svojim profesorom, objašnjavajući mu zašto još nije predao svoj finalni rad, i kakvi ga problemi sprečavaju. Dvojica su zastala u svečanoj sali, gde je grupa odavala počast jednom od penzionisanih profesora, poklanjajući mu olovke. Profesor je upitao studenta šta za njega predstavlja ova scena, a student je odgovorio da vidi priznanje, profesor ga je upozorio da greši, i odgovorio mu je da je u pitanju dostignuće. To je bio osnovni problem mladog Neša, na njegovom putu da postane PREGLAVA. Preglavama račune mrse hijenčine poput glava i lobanja, koji koriste njihovu energiju zarad sopstvenih ciljeva. Mi magistri, vi ministri. Dva osnovna tipa preglava su:
Talenat
Talentovana preglava je osoba sa jasnim ciljem svog postojanja i posvećena poslu kojim se bavi, mada je to ne sputava da funcioniše normalno unutar društva, proslavlja ćivot i njegove slobode i baci se u naručje mesečevim damama. Efikasno eliminiše korov, ali dobro odabira plod. Odličan organizator, predan svom pozivu, ali sa dovoljno razumevanja za svet oko sebe. Savršen za laboratoriju, dovoljno dobar za TV studio, često promoviše svoju branšu i regrutuje podmladak. Ima toliko dara i posvećenosti, da mu život vraća kusur, te se povremeno može osvrnuti oko sebe, baciti paklu pljuga na šank i naručiti još jednu turu. Manji majstori nego ostvareni frikovi, ali generalno sposobniji za život i sa više šansi za opstanak i specijalizaciju, odnosno iskorišćavanje svog potencijala. Retki su i delikatni.
Frik
Frikovi, Kinezi ili digitronci, su posebna brendirana vrsta stvorena sa svrhom. Na njima je da tu svrhu pronađu, i da se ostvare, ali je problem u tome što im je Bog dao sve za tu jednu, njihovu stvar, dok ih je na svim drugim poljima ostavio praznih ruku. Spawnuju se pod plavim nebom znatno češće od favorizovanih talenata, ali jedan od stotina hiljada njih bude nešto slično Tesli, deo se utopi u moru mediokriteta, a većina propadne. Odgajanje frika je jako skup i delikatan posao, jer ih njihova opsednutost udaljava od stvarnosti i svakodnevnice, ranjivi su i česta žrtva mnogih štakora i lešinara. Harizma im se na skali od jedan do deset ocenjuje sa Saša Radulović, i generalno nemaju predstavu o životu, ukoliko je ne mogu prevesti na jezik svoje opsesije. Frik može procvetati ukoliko ima mnogo sreće, ili jaka leđa, u smislu da ga neko razume i prepoznaje njegov talenat. Većina frikova doduše, pada u ambis poroka, depresije i ludila, zbog svoje neprilagođenosti i opšte negativne energije koja ih ne napušta. Kada se lokalni ovisnik vrati u kraj povećanog samopouzdanja, zna se da se najeo Kineza u ludoj kući. Pokupio je njihovo mukom stečeno znanje, uličarski ih sačekivao i pobeđivao u raspravama i napetim, ludačkim umnim igrarijama. Tamo, u duševnoj bolnici, poraženi Kinez, nesvesan svog fizičkog položaja, zablenut u zid, rešava jednačine u svojoj glavi.
Lobanje
Karakteristike lobanja na domaćoj sceni ne razlikuju se mnogo od odlika glava, sa tim što se radi o jednostavno krupnijim ribama. Poseduju to što poseduju glave, samo izraženije. Političari, tajkuni, ozbilni kriminalci, političari/tajkuni/ozbiljni kriminalci. Njima upravljaju ljudi sa balkona, ili ljudi iz senke. Njima upravljaju prelobanje.
Prelobanje
Ko su prelobanje kod nas? Bojim se da ih nećemo naći. Pošalju ponekad svoje izaslanike, da posavetuju naše lobanje šta im je činiti. Po jednom od naših izvora, poslednje prelobanje sa ovih prostora su bile Josip Broz, a pre njega Aleksandar Karađorđević, mada za njega ne možemo garantovati jer nas je nakon polučasovnog izlaganja galantno zamolio za dvadeset dinara, koliko mu je nedostajalo za skromnu količinu Baltik vodke. “Ko su prelobanje?” je pitanje po važnosti samo par stupnjeva ispod suštinskog, i za čoveka zapravo jedinog bitnog pitanja “Ko je Glavni?“. Odgovor na ovo prvo pitanje pokušavaju da daju udžbenici istorije, analitičari, književnici, kursevi na fakultetima, vračare, Dejan Lučić čovek koji zna, i snažan ogranak Youtubea. Mi ne znamo, a na vama je da otkrijete, ako pitate ove koji znaju, teško da će vam odgovoriti. Bilo kako bilo, ukoliko ištete slavu, bogatstvo i moć, ukoliko želite da postanete ono što su vam rekli da trebate postati, jedna od metoda već dugo se ispostavlja najadekvatntijom…
