U jeku predizborne kampanje nagledali smo se i naslušali svačega. Nije da nismo navikli, samo je pojačana koncentracija sranja koje je prolazilo ispred naših očiju, kroz naše uši i mozgove uticala na proliv… pardon, priliv ideja pojačanim intenzitetom, kao kod švapskih fudbalera od 75. pa do 90. minuta. Jer Švaba je to, igra svih 90 minuta. A kao što odavno znamo, nema te stvari koju Srbin ne može da izmisli, a Švaba da napravi. Ili u ovom slučaju obrnuto.
Elem, srpski Mercedes samo što nije počeo da svojim moćnim motorom (u šasiji pritajenog tigra, Ikarbusa) pohlepno jede puteve naše domovine. Ili bar ono što je od njih ostalo. I neće se najesti, ali to sada nije tema. Tema je princip “pljuni pa zalepi stranu etiketu na domaći proizvod”. I eto proizvoda vrhunskog kvaliteta, i strani investitor srećan i mi glasači na broju. Prvi princip ekonomije Prvog Potpredsednika Vlade, ili kraće PPE PPV.
I najvećem ekonomskom analfabeti posle ovog proboja jasno je da su svetski proizvođači i brendovi samo čekali da neko odškrine vrata srpskog tržišta (jeftine) radne snage, pa da ih, ako mu se na glavu ne sruči kofa govana, sasvim razvale i počnu kod nas da štancuju palete, avione, kamione (ne, ovo nije reklama za URS) i kontejnere robe za izvoz.
Neka ostane zabeleženo da je Tarzanija među prvima prepoznala potencijal ovakvog načina rada. A evo i predloga, pre nego što se Rumuni, Bugari i ostale komšije dosete. Krenućemo od grane industrije u kojoj smo najjači, dakle, prehrambene:
Milka – najlepšije zadovoljstvo! Ako, međutim, niste ljubitelj slatkiša, nećemo vam sipati so na ranu, nego na nežni hrskavi domaći proizvod sa stranom etiketom:
Zašto dozvoliti da stranci ubiraju plodove koji otpadaju sa naše, takođe snažne i blagorodne industrijske grane – dakle, drvno-prerađivačke? Zašto bismo uvozili i kupovali proizvode sumnjivog kvaliteta koji nam stižu iz Kine, kada možemo da kupujemo iste takve, samo domaće, bez karakterističnog mirisa kineskog kontejnera, ili, što bi rekao prost narod “ovde se neko ili usr’o ili je umro”.
Kao ni u ljubavi, ni u državi jednostavno nije to – to, ako nema neke hemije:
I na kraju, ali nikako najmanje važan – televizijski program. Zašto da se trujemo uvoznim emisijama sa subliminalnim porukama koje nas teraju da se učlanjujemo u sekte, da kupujemo 20 kila deterdženta nedeljno i sl., kada možemo i sami da proizvodimo televizijski program svetskog kvaliteta? Ako ste ljubitelji kasnih noćnih programa, imamo pravu stvar za vas:
Ako ste pak ljubitelj crnog engleskog humora, tu je naš tradicionalno kvalitetan serijski humoristički program:
True Detective? Hajdete, molim vas, pa koga još može da prevari onaj američki fićfirić škotskog porekla, koji izgleda kao australijski trgovac kengurskim kožama? Svi znamo ko je PRAVI Pravi detektiv:
Osećajte se slobodnim i pozvanim da nastavite niz, jer nema te stvari preko koje mi ne možemo da prelepimo stranu etiketu. Srbija se saginjati neće, osim dok lepi nalepnicu “Njemačka” preko svoje zastave. Uključite se, da nam krene, da opet živimo bolje, da radimo i da imamo. Da najzad zaigra “mečka” pred vratima naše garaže.
Grafički doprinos Mr Zajebavancija.