Eksperiment: kad bi fejsbuk bio stvarni život

Svi ljudi pričaju kako im fejsbuk ide na kurac. Ipak, pošto su ljudi, a samim tim i govna, onda i pored toga što su deklarisani mrzitelji ove judejske pošasti i zavere, ipak provode užasavajuće mnogo  vremena klikćući po grupama koje kače smešne slike kuhinjskih elemenata i čitajući statuse Sergeja Trifunovića.

Ja nikad nisam rekao da mrzim fejsbuk. Ne mrzim ga, nemam zašto. Ali mrzim ljude na fejsbuku, jer je fejsbuk osmišljen tako da omogući ljudima mnoge stvarno korisne stvari, ali takođe i da im omogući da iz njih ispliva ono najgore, najbednije, ono željno pažnje i nezaslužene popularnosti. Zato i jeste tako popularan, jer dozvoljava ljudima (i to besplatno, što je neizmerno važno) da budu bedni pred svim svojim prijateljima u isto vreme, što se u stvarnom životu ne dešava doslovno nikad. Fejsbuk je jezivo javan, i iako čovek ima opcije da ga podesi da ne bude baš toliko javan, čovek te opcije ne bira, jer čovek koristi fejs upravo zbog toga što u životu inače nikada ne bi smeo da bude tako javan i agresivno dostupan kao na društvenim mrežama. I to mu prija.

Ako bi fejs ikada bio izmešten iz domena digitalnog na domen nekakvog “stvarnog” životnog prostorno-vremensko-ljudskog iskustva, možemo da zamislimo kako bi počeo da se odvija na nekoj stvarnoj lokaciji (zovimo ovu lokaciju bife “Ljubomir”, u čast Fejse)  u kojoj sediš sa svim svojim prijateljima i u kojoj jedni druge smarate o stvarima koje jedva da interesuju i vas same a kamoli Đuru metalostrugara s kojim si trenirao karate u drugom osnovne. Kako bi to izgledalo?

Disklejmer: autor u tekstu koristi mnoge reči (uključujući i onu na početku ove rečenice) i izraze koje Vuk Karadžić, Sava Mrkalj i Đuro Daničić nisu predvideli i koje bi, da su danas živi, razumeli koliko i razgovor dva olinjala penzionera u prosečnoj paragvajskoj piljarnici. Ali jebiga, sateran sam u ćošak, nemam izbor. Jer koliko god da je korišćenje originalnih izraza gadno, onog dana kada počnem da koristim izraze “sviđanje” ili “sebić” mogu komotno i da počnem da guram tupe predmete u telesne otvore. Jezički čistunci, odjebavajte.

Lajkovi i komentari

Lajk je osnovna valuta fejsbuka. Šerovanje je takođe važno, komentar je do jaja, foloueri su puki prestiž, ali matori lajk je lajk. Šer je njeguški pršut, komentar izvrsni suvi vrat a foloueri papreni kulen iz najdubljih dubina špajza gospođe Škrtel iz Bačkog Petrovca, ali brate – lajk je ‘leba i na njega tek može  da legne ovo ostalo. Cela mreža se vrti oko lajka i lajk je postao (ne znam na koji način, ali sigurno neki užasan) mučno sredstvo plaćanja i oznaka vrednosti na njoj, a takođe i još jedan od mehanizama uz pomoć kojih pružamo našim mozgovima instant zadovoljstvo. Usput je i kriminalno varljiv. Kristina mi lajkovala komentar “gdje li si sada ljubavi bivša” na Džibonijev najnoviji status? SEKS! 30 ljudi je lajkovalo moju pošalicu na zvaničnoj stranici šaljivog portala? STENDAP KOMEDIJO, STIŽEM!

Lajk nema ekvivalent u stvarnom životu. Bukvalno. Lajk nije “pohvala” jer te u životu nikad toliko ljudi neće pohvaliti ni za šta što uradiš – više će ti ljudi lajkovati smešnu sliku crnca koji jaše krmaču nego što će ti reći “bravo majstore” ako spaseš autobus pun trudnih žena dobitnica Nobela od pada u kanjon Morače. Lajk je zapravo samo  ispoljeno odobravanje, u najširem i najbeznačajnijem smislu. Komentar je već nešto drugo i on bi trebalo da bude valjda samorazumljiv – ono što kažeš nekom u komentaru na fejsbuku je isto što bi mu rekao i u stvarnom životu. Ili nije? Eksperimenta radi, pogledajmo kako bi u našem bifeu “Ljubomir” izgledala interakcija Gordane, brucoškinje ekonomije koja je upravo postavila svoju fotku sa Zakintosa u tirkiznoj haljini i njenih 15 lajkera i 10 komentatora koji su se javili u prvih 20 sekundi. Dakle, naša brucoškinja lagano ulazi u bife “Ljubomir” i sa svih strana je okružuje razni škart i polusvet:

– SVIĐA MI SE!

–Šta… ko si…

– LAJK!

– Molim?

– HEHEHE GOCO LEPA TI JE HALJINA, BAŠ TI ISTIČE… BOJU OČIJU ;)

– Sviđa mi se!

– Lajk!

–Pa dobro bre, shvatila sam, nem…

– DIIIIIVNAAAA :*

– Zašto me ljubiš bre kurvo, a kad sam ti tražila skriptu iz…

– A LJEPOTE OVO NEMA NIĐE NEGO U ROŽAJE SAMO!

– Ijao vidi Goca naša pile tetkino ljubi tetka kad ćeš kod nas u Gelzenkirhen?

– LAJK!

– KAKO TI JE LEPA HALJINA GORDANA LJUBOMORNA SAAAAM

–  BEŽITE OD MENE

­– Lepoj devojci sve lepo stoji ;)

– Živorade skidaj se odatle, opet komentarišeš polugole profuknjače dok ja iskuvavam tvoje gaće NEĆE VIŠE MOĆI TAKO

– LAJK!

– AAAAAAAAAAAAAAAAAAA

Šerovanje na svom zidu

Šerovanje na sopstvenom zidu bi bilo mnogo manje značajno, popularno i profitabilno kada ne bi uzurpiralo tuđe njuz fidove, i to kurva cukerberška dobro zna, zato fejs tako i funkcioniše. Kada bi mogao da vidiš šta su drugi stavili na svoje zidove samo kada im ulaziš u profile, svi bi bili upućeni isključivo u zidove svojih srednjoškolskih ljubavi i hipsterskih bendova iz predgrađa Odenzea, koje ne slušam. Ali, jebiga, nije u tome poenta. Poenta je da kada nešto postuješ, to mogu da vide svi, baš svi, istog momenta kad postuješ. Preneseno na bife “Ljubomir”, to je kao da Radovan (28), sitoštampar iz Lazarevca, uđe u kafanu u kojoj sede svi njegovi prijatelji i krene od jednog do drugog pokazujući im najnoviji šaljivi klip koji kruži internetom:

– Phahaha ej Veljo maćori vidi ovaj klip…

– Daj matori vidiš da četujem za stolom sa ribom jbt, jebo te klip.

– U izvini Ljave, ej Ćomi brate! ĆOMI!

– E izvini Rale, nem sad vremena, čeprkam po Biljinim fotkama i plačem, aj posle ću.

– A jebote koji vam je kurac zašto niko neće da gleda kornjaču koja pleše uz Makarenu, ej Marija ej da vidiš kornjaču…

– This is spam.

– Ma daj brate pa ovo je klip veka, Žare! ŽARKO PRIJATELJU! Znaš šta kornjača radi…

– Daj da vidim.

– Hahaha vidi brate, kornjača, vidi je, jesi znao da se kornjača na makedonskom kaže želka? Reci brate, želka! Dobro ovaj uvod sad traje minut ipo, ali vidi smešno je već sad hahah a tek muziku kad puste evo saće, evo ga evo ga pailapupulepalelia makarena, hahah evo je igra vidi kako IGRA

– Unfollow Radovan

Ček-in

Sigurno najgadniji fejsbuk ritual. Ako pokušamo da ga shvatimo u kontekstu bifea “Ljubomir”, stvar je malo drukčija u odnosu na prethodne slučajeve. Jer Slobodan (33), vlasnik čarapare u Temerinu, junak sledeće situacije, zapravo i nije u bifeu, već na sasvim drugom mestu, sa kog se javlja i zove SVE u bifeu da im kaže kako je tamo.

– Evo i meni zvoni telefon.

– Sloba, a?

– Ma da kurac, naložio se, seo prvi put u životu na neko mesto gde konobari nose kecelje , i sad sve zove i smara da izgledaju ko pederi.

– Pa javi mu se jebiga, šta.

– Pa šta ću. Halo, Slobo?

– Ej de si matori, nećeš verovati, ovde konobari nose kecelje, izgledaju ko pederi.

– Jel da?

– I puštaju tribal haus remiks Jašara i cirkamo pivce za živce heheh i SUPER SE PROVODIMO – at Probiotic Club with Aleksandra.

– Ok.

– Jel tu Zoki, daj mi Zokija.

– Evo. Zoki, tebe oće.

– Halo?

– Ej de si matori, nećeš verovati, ovde konobari nose kecelje, izgledaju ko pederi. I puštaju tribal haus remiks Jašara i cirkamo pivce za živce heheh i SUPER SE PROVODIMO – at Probiotic Club with Aleksandra.

– Ma super.

– Daj mi moju kevu sad.

– Gospođo Petrović, za vas je.

– Ej de si kevo, nećeš verovati, ovde konobari nose…

– Ovo je pošast.

Dodavanje prijatelja

Fejsbuk, i to jebiga nije fraza nego je stvarno tako, krije gomilu polutajni i vrlo privatnih stvari, ili prosto informacija koje ne bismo želeli da vidi iko osim uskog ili manje uskog kruga prijatelja. Ja ne spadam u grupu ljudi koja obaveštava svoje prijatelje kad god ide da jede, sere ili igra domine sa ćaletom, ali jako puno mase na svom fejsbuku ima SVE – od tačnog datuma raskida svake veze, preko imena kućnih ljubimaca svoje sestre od tetke pa do ustaljenosti dinamike menstrualnog ciklusa. Prihvatiti nekog za prijatelja znači podeliti sve to sa njim, znači dozvoliti nekom da uđe u tvoju totalnu intimu i sazna u roku od pola sata više o tebi nego rođena baba. Preneseno na stvarnoživotni primer, zamislimo kako Bojan (27) apsolvent zaštite životne sredine pokušava, za stolom u “Ljubomiru”, da doda za prijatelja Tijanu (26), apsolventkinju fakulteta za uslužni biznis i ćerku potpredsednika opštine Batočina.

– Ćao, ti svakako ne znaš ko sam ja, ali želeo bih pristup celom tvom životu, da znam ko su ti prijatelji, kada ti je rođendan, gde si išla u srednju školu, gde izlaziš da se napiješ ko pička, koju Cecinu pesmu slušaš u onim čudnim danima u mesecu, koje je tvoje mišljenje povodom proglašenja republike Donjeck kao i tvoje generalno političko ubeđenje, a bogami bih voleo da znam i sve o tvojoj eventualnoj pripadnosti nekoj organizovanoj religiji. Takođe želim pristup svim tvojim fotkama, od one sa ljuljaške na Divčibarama kad si slomila ruku pa do one u kupaćem u Prčnju kad si zaspala pijana na plaži a drugarice ti crtale kurac na butini. Nema razloga da oklevaš jer evo vidi kako sam ja na ovoj fotki lep u kupaćim gaćama. Vidi.

– Zvaću policiju.

Postovanje na tuđi zid

Jedan od razloga zašto članove porodice treba držati podalje od svog fejsbuka. Da, kad objavljuješ stvari na fejsu paziš da precrtaš rodbinu i kumove kada se tvoje objave tiču problema nabavljanja dopa u širem centru grada, jer jebote, pandurske pičke ne daju nikom da prodaje a oni valjaju škart sečen alevom paprikom i piljevinom. Jebiga, tolko si valjda pametan. Ali ne pitaš se samo ti. Jer brate, uvek će se naći neka glava da te taguje u fotki u kojoj se, očigledno usran od alkohola, sa vozačkog sedišta ćaletovog auta pogađaš sa kurvom na kaćkoj petlji. Jebiga, zamisli, sediš sa kevom u “Ljubomiru” i ulazi ti par drugara u kafanu.

– De si Lemi, kakvo ludilo sinoć, a? Mada, bilo previše dopa u onom spidbolu, jebote kad nas je spustilo baš je bilo frka, nisam se tako skenjao od Egzita 2006. Jel se sećaš toga? Peglirao si po ljudima 7 različitih nacionalnosti tu noć, al jebiga bila jaka roba, ko što je uvek bila jaka dok si ti valjao okolo. Šteta što si sad na uslovnoj za koju niko ne zna.

– Brate jebote koji ti je kurac,  keva mi je tu.

– Ovo ti je keva, a? Do jaja. Dobar dan, gospođo. Hahah, to me podseti, ček jednu pesmu da ti pustim taman.

– Aj nemoj jebote…

– Budi uspomene, pazi ovo “I šta je ćale  u životu sigurno uradio, krenuo da svršava a nije ga izvadio, i šta sam ja u životu sigurno uradio…”. Ajde Lemi, ajde, znam da znaš!

– Uf… “pajdo, koku, ekser, trip…”

– “I ćaletu se zgadio!” TO MATORI! BACI KO ŠTO GA BACAŠ NA TAJLANDSKE MIDŽITE!