Cojones – najbitnija stvar u životu ako već imaš mozak
Cojones (izgovara se poprilično seljački – kohoneeeeeesss) je manje-više svuda u svetu univerzalna reč za muške genitalne žlezde. Kao i bilo koji drugi ajtem koji biološki i/ili tehnički linkuje ka seksu, i cojones se pojavljuju u bezbroj slengovskih varijacija u svim kulturama sveta, tako da postoje orasi, lopte, klikeri, kestenje i svašta drugo. Naši kohonesi su toliko veliki da je uobičajen 16+ izraz jaja, dok su za 18+ varijantu rezervisana muda, dok će gospoda u belim mantilima tumor da vam otkriju isključivo na latinskoj verziji kohonesa – testisima.
Zašto su cojones toliko bitni? Biološki gledano, muda su zaslužna za proces spermatogeneze, što će reći da bez njih ja sad ovo ne bih pisao, ti ne bi čitao, a članovi familije Đogani ne bi međusobno jedni drugima psovali majku cigansku. Dobri bog je sve to znao pa je iz Adamovog rebra izolovao jajnu ćeliju koju je izbombardovao njegovim spermatozoidima i tako stvorio prvu ženu (Adam je očigledno uniseks biće), a kasnije je krenulo lančano jer su na svet došli Kain i Avelj koji su bambusali neke dve misteriozne kučke i stvorili svu populaciju, kako je dobro zamijetio stend ap komičar Edi Grifin.
Za razliku od biologije gde, iako su parni organ, testisi imaju kvorum i funkciju i kad su u singularitetu (čitaj, moš da plodiš i sa jednim zdravim jajom) u pravnom sistemu jedno jaje često nije dovoljno. Testis unus, testis nullus uz pratnju klavira uzvikuje Svetlana Bojković, pokazujući tako da su stari Rimljani jednog svedoka smatrali maltene bezvrednim.
Ali cojones nisu samo svedoci penetracije i industrijski pogon za indukciju puka spermatozoida koji kreću u blickrig. U njima postoji i nešto mistično, metafizički. Može se reći da se cojones pojavljuju nezavisno od pola, premda su prikačeni za telo osoba muškog pola.
Mozak ljudskog bića je sjajna mašina u kojoj se skladište mikročipovi sa informacijama „kako ispravno obrisati dupe posle sranja“, „kako naučiti množenje sa devet“ i „kako napraviti manje od 3 pravopisne greške u velikosrbskom grafitu“ što su lekcije uspešno savladaju deca od 6 godina i poneki portparol političke partije. Viša bića mozak koriste za neke naprednije funkcije i tu onda dobijemo kvalitetnog profesora na faksu, izumitelja wc šolje ili komšiju koji ume apsolutno sve po kući da popravi. Međutim, za one najviše životne levele mozak je, što bi matematičari rekli, potreban ali ne i dovoljan uslov. Ušao bi ti tamo ali stoji zasivljeno polje, slika katanca i upozorenje da je nivo zaključan i da ti za to treba još jedan resurs. Cojones naravno. Apstraktni entitet, složena hemijska formula, pesnica o sto u pravom trenutku, sve su to muda u prenesenom značenju. Nije to obrtni moment pa da ima definiciju, nije ni teorija gravitacije pa da se o tome razvijaju kompleksna učenja, a svakako nije ni dogma pa da ti na vrata banjavaju čudni likovi sa još čudnijim aufitom i upitaju te „da li želite da primite muda?“
Cojones su hrabrost, ali hrabrost potkrepljena znanjem. Muda su kad priđeš trojici balvana koji dobacuju tvojoj ribi i ljubazno ih priupitaš „šta je bilo, majmuni?“ ali tako da si prethodno izračunao da su 2 sekunde dovoljne da jednog onesposobiš flašom u glavu, drugog pesnicom u dijafragmu a treći će sam da skoči kroz izlog bežeći od tvog ludila. Muda nisu kad bezglavo jurneš sa partizanovim / zvezdinim šalom u tabor protivničkih navijača / stranu ambasadu. Ne treba mešati prisustvo muda sa odsustvom funkcija neo korteksa.
Cojones su preuzimanje rizika ali tako da si svestan odgovornosti za postupke. To je Saletova trojka preko Đofreze ili Džordanov „flu game“ kad je mimo saveta lekara mrtav bolestan pobedio protivnika skoro sam. To su muda američkog bufala kad vašljivom gazdi daš otkaz, od ortaka pozajmiš 5 soma evra i kreneš u sopstveni biznis, usred Srbije gde je država vrana a preduzetnik najčešće Prometej.
Cojones su kad pomogneš onom kome pomoć zaista treba, ali o tome ne pričaš na sva usta. Što moraju svi da znaju da si namenski dao krv, uplatio 1000 dinara za lečenje rendom deteta, odneo pakovanje pampersa za postradale u Kladovu. Protivprirodno je biti asketa, ali matori, jebo te tvoj instagram na koji kačiš kako si cigančićima kupio 2 rol viršle i kroasan s kremom jer su skapavali gladni.
Cojones su suočavanje sa strahom od neuspeha i zaključivanje da neuspeh zapravo i ne postoji. Lepa je do jaja, a ti si prosečan. Onaj sa Denis Šefik ramenima i Metju Mekonahi facom u ćošku sigurno ima više šansi od tebe, al je pijan ko dupe i trenutno smara ortaka o sutrašnjim sigurnim prelazima u nekoj skandinavskoj ligi. Prišao si joj. Epilog – jebao si / nisi. Ako jesi, bravo. Ako nisi, prišao si, pokušao si, bravo. Nisi otišao gajbi i tešio se kako ona možda jeste lepa al sigurno fura na nogama čukljeve sa kurjim očima, ispod pazuha amazoniju a u glavi prokislu surutku.
Cojones su na kraju i sloboda. Kod svih sisara jaja su izdvojena od ostatka tela jer im je potrebna niža radna temperatura kako ne bi proizvodili škart robu. Zbog toga kohonesi obožavaju kad sedimo raširenih nogu, kad nosimo kvalitetne pamučne ćegarone i šortseve sa rupičastim suspenzorima. A i mi se tako osećamo kulje bar 50 posto. Osećaj slobode je znak napretka čoveka i otrgnuće od autoritarizma, spoznanje da ti ne treba mentor, mama da te hrani, religija da ti trasira životni put da bi bio srećan, parafraziram Eriha Froma. Kako je to lepo sročio Psiho u Crnom bombarderu – “kad zapališ veliku vatru i padne velika kiša, tad možeš da kažeš da je kiša pala jer si je ti prizvao.” Malo suludo ali i to su muda.
Fizički gledano, cojones su ružni. Realno jesu. Međutim, dragocenosti je pametno čuvati u gadnoj ambalaži, a skrotumi ne mogu biti gadniji. Uostalom žene će svakako da potvrde, ako ne verbalno onda svakako čestim zanemarivanjem istih tokom felacija. Cojones imaju jako nizak prag osetljivosti, al može im se jer su toliko bitni. Ako su fizički povređeni šalju gnusan osećaj bola i ne postoji muškarac koji se automatski ne hvata za svoje kohonese kad vidi da su nečiji drugi stradali. Bol u mudima je najviši nivo saosećajnosti u prirodi. Ako se preforsiraju, onda poplave i ponovo bole. Boli i stomak. Ne stvarno, ribe, ako vam nije do seksa bolje odmah recite eksplicitno nego da se boban diže i spušta 18 puta zbog nećkanja, nehumano je.
I još mnogo toga su cojones. Al nekad umeju i stvore iluziju postojanja. S višim nivoom eksploatacije interneta to je postalo očigledno. Da se samo deset posto pretnji po komentarima obistinilo, cela redakcija Tarzanije bi odavno mirisala ljubičice odozdo. A muško-ženski “uuuu šta bih ti sad radio” hot četovi koji uživo prerastu u “ćutimo već 15 minuta… koju reče knjigu da voliš”? su već neka druga tema.
“Buduć nigdar nejebena, zlo je kurac tišti,
Vrišti, plače, moli momče malo da počeka,
Ali momče ljuto tera baš dokle je mora,
Baš do muda, to je mera, nek’ zna za čoveka!”
Vuk Stefanović Karadžić – Crven ban
