Stavi pravu stvar na pravo mesto

– Dobar dan.
– Dobar dan, izvolite?
– Ja sam došo da Vas pitam, na kolko ljudi od Vas mogu da računam da istovarimo ugalj?
– Molim?
– Pa ne, sutra mi stiže ugalj za zimu, pa mi treba jedno tri – četri muža, da ga istovarimo iz kamion i da ga ubacimo dole u podrum kod mene, u kotlarnicu.
– Gospodine, mislim da ste Vi na pogrešnom mestu.
– Ne, ne, sto posto sam siguran da sam na pravo mesto.
– Bojim se da je ovde, ipak, u pitanju neki nesporazum?
– Nemoj ništa se bojiš, nisam došo da se tepamo, nego samo ugalj da mi pomognete da istovarim. Ali ako imate neki muški ovde… ipak nije poso za žene.
– A znate li Vi, uopšte, gde ste došli?
– Naravno da znam, pa nisam blesav.
– Otkud Vam onda ideja da mi pružamo usluge istovara i utovara uglja?
– Pa ne, ja sam mislio komšija će mi pomogne, al’ on sutra ide na neku svadbu, pa ne može. Zva’ kuma, on pa radi sutra u prvu, a meni ovo stiže ujutru. Izašo bi od poso, al ne sme otkako je prošli put pobego ranije, kad smo ono klali svinju. Tad mi je pomogo, al su ga posle bili očepili 10 posto od platu, pa i ono meso što sam mu dao od svinjokolj posle, taman ispalo za tolko kolko su ga na poso zakinuli, tako da je pojeo ćar vajdu. A sad i da pobegne ponovo pa da dodje, ne vredi, jer on se ne greje na ugalj nego na struju, pa i da mu nadoknadim s ugalj, koj će mu djavo, ne vredi mu ništa. Pobratima pa, ne mogu da dobijem, ima jedno trijes puta sam ga zvao. Sve mi se javlja ona snajka što mi kaže da dostupnik nije korisan. Mora da je u selo otišo. Oni gore slab signal imaju, pa oće mreža da zajebava i po nekolko dana tako…

– Gospodine, gospodine…
– Da, izvolte?
– A zašto Vi sve to meni pričate?
– Pa, ču’ li me šta sam te pitao na početak?
– Da, čula sam, ali nije mi jasno kakve to veze ima sa nama?
– Pa, ne li me zajebavaš ti mene?! Jel’ ti kažem da mi stiže ugalj sutra, a ne mogu da saberem još tri čoveka da mi pomognu da ga uskladištim. Ne mora ni tri, aj’ evo dva neka budu. Jer ja sam da ga istovarujem iz kamion i da ga utovarujem u podrum, će mi treba tri dana. Ovi pa na televizor najavljuju kišu za sutra popodne. Zato sam došo da vas pitam ovde imate li tri – četri čoveka da mi date, da spičkamo to na brzinu i da otkačim tu muku. Ću dam i leb i s’leb i pijenje, nije problem, samo da to sutra završimo.
– Gospodine, ovo nije berza fizičke radne snage. Vama su potrebni fizikalci, a mi ovde…
– Pa, fizikalci, dabome. Zato i kažem da mi trebaju muški. Vas žene sam planirao da zovem idući vikend, kad stavljamo turšiju.

– Molim?
– Jeste, turšiju će mećemo idući vikend. Imam dvanaes džaka s papriku, pa treba se to ispeče i da se oljušti i da se ukuva, ajvar da se napravi. Uzeo sam i tri džaka somborku, ona je dobra za peglanje, pa ćemo nju za to, zajedno s karfiol i sa šangarepu. A i kupus sam mislio da stavim jedno dva bureta, da zakiselim, al’ to ću si sam. Nego, toprv ovaj ugalj da rešim, to mi je sad hitno, to da otkačim, a lako će se posle dogovorimo za zimnicu.
– Da Vi ipak niste nešto pogrešili?
– Ćero, ja mogu da pogrešim samo kad sam pijan, a i tad mi se retko dogadja. A sad sam fala Bogu trezan i pri zdravu pamet, tako da greške ne mož da bude.
– Gospodine, ovo je Telekom Srbije. Mi pružamo usluge telekomunikacionog saobraćaja.
– Kakav saobraćaj?
– Telekomunikacioni.
– Ma, zajebi me dete sa saobraćaj, živ ti ja. Čovek ima kamion i dovozi mi ugalj direkno na kućnu adresu, ja se za saobraćaj ne sikiram uopšte. Nego dajte vi meni dva – tri muža da mi taj ugalj istovarimo i utovarimo, čuješ li šta ti govorim sve vreme?! Nemoj da me zajebavaš, ljubim te!
– Sačekajte momenat. Šefe…
– Tako bre, ćero, šefa pozovi, vidim ja da se ti u ovo ne razumeš.
– Izvolite, u čemu je problem?
– Pa, problem je što ne mogu na ovo dete da objasnim kako mi trebaju tri čoveka da istovarimo ugalj sutra.
– Izvinite…?
– Nemoj ništa se izvinjavaš, nego ’ajde nadji još dvojicu takvi ko ti što si, pa sutra ujutru da dodjete, ja ću vam dam adresu, i da mi to rešimo kako valja. Ono nema mnogo, jedna tona, za nas četvoricu to je pičkin dim. Izvini, ćero!
– Gospodine…
– Ej, al nemoj tako u odelo da mi dolazite. Ugalj je to, će se izmažete sve; nego nadjite kombinezoni neki ili trenerke neke stare, ipak je to…

Taj neki zonfić.

– Gospodine…
– Ne, mislim, možete vi i u odela, nego greota gi maškate za jedan dan, tu ima… znaš… A mislim i da su ona nezgodna malo za fizičku rabotu.
– Gospodine…
– Treba tu se unosi, iznosi, na tamo, na ovamo, u podrum, prašina, piljevina, znaš kako je…
– GOSPODINE!!!
– De bre, šta se dereš, čujem dobro.
– Ovo je firma Telekom Srbija!
– Pa, dobro, pa znam!
– A jel’ znate šta je naša svrha delatnosti?
– Ej, nemoj me sa ti moderni izrazi, ko Boga te molim! Pričaj si, brate, po srpski!
– Khm! Da li znate čime se naša firma bavi?
– Pa, kako da ne znam, fala Bogu da znam. Jel’ vam plaćam onolki računi svaki mesec, pa još da ne znam na šta dajem pare.
– Pa, kad znate, zašto ste onda pobogu došli ovde?!
– A mogu li ja tebe, sinko, nešto da pitam?
– Pitajte.
– Kako glasi vaša reklama?
– Ne razumem?
– Koji vam je tekst u reklamu?
– Ne znam na šta mislite?
– Mislim na vašu reklam za em-te-es. Jel’ to vaša firma?
– Da, MTS Telekom.
– Pa, kako vam glasi reklama, što ide na televizor zadnje pe-šes godine?
– ???
– Jel’ kažete u reklamu – em-te-es imate prijatelje?
– Ah… da, ali…
– Pa, zato sam i došo, bre, prijatelju. Što mi stigo ugalj i trebaju mi dva – tri prijatelja da ga istovarimo, to ti pričam sve vreme.
– Da, ali vidite, mi ne pružamo tu vrstu usluga?
– Ma, nemoj! A kakvu vrstu usluge pružate?
– Mi se bavimo telekomunikacionom tehnologijom i…
– POPUŠIŠ TI MENI, PRIJATELJU, MOJ VELIKI TELEKOMUNIKACIONI KURAC, JEL’ ZNAŠ! KAD TI MENI PRODAJEŠ VAZDUH ZA VELIKE PARE I KLEPAŠ ME PO UŠI SVAKI MESEC ZA TO, PA ME JOŠ ISKLJUČUJEŠ AKO NE PLATIM NA VREME I ZAREZUJEŠ MI KAMATU NA SVAKOJAKA PREKORAČENJA, A NA TO NEMAŠ NIKAKVA ULAGANJA NEGO ČIST ĆAR, ONDA RODJAČE MOJ, NABIJEM JA NA STOJKA I TEBE I FIRMU I TAKVO VAŠE PRIJATELJSTVO! MRŠ U PIČKU MATERINU!

Tekst poslao i odgovoran za padeže NIŠLIJA. Moš i ti na fan pejdž.