Tri realne opasnosti za koje smo potpuno nespremni kao država
Kad god neko pomene reči „Srbija“ i „država“ jednu za drugom bez da između bude neki disklejmer tipa „pseudo“ „lol“ ili „za dvaes godina albanska“ ja se uvatim za kurac, tek nešto malo jače nego kada čujem „Vučić zaustavio partijsko zapošljavanje“. A da ne govorimo o lošim stendap momentima kao što je nazivanje Srbije „regionalnim liderom“, šala koja je bila uvredljiva za mozak još kada je u originalu izvodio Tadić, a sada, kada je izvode sns-ovce, skroz je probila u domen transfera neprijatnosti i tamo zasela na tron da vlada za vjeki vjekov.
E sad, ja volim ovu usranu Srbiju, inače ne bih bio ovde. Nije da nisam imao neke prilike da otpalim, ali odbio sam jer jebiga nisam završio Megatrend, KAKO ĆU. A baš zato što volim Srbiju mi naročito glođu džigericu i dižu šećer i pritisak i oktanski broj svi ovi amateri, diletantni, foliranti, prevaranti, kabadahije, balavurdije, šićardžije, licumuri i ostali Vulini koji su zajahali na vlast poslednjih 10 godina i koji nam prodaju priču o tome kako smo do jaja i kako će nam biti sve bolje i kako je ovo što je sada sve gore u stvari samo neophodan međukorak da bi bilo manje sranje tamo negde 2013, ma mislili smo 2014, dakle kao što smo rekli 2016, u stvari 2017 u stvari EJ VIDI SISE, VIDI GOLE SISE POZNATE PEVALJKE!
Baš zato što volim ovu zemlju serem ovoliko na internetu protiv ovih što je zakucavaju u grob. Jer se brinem brate za čisto fizičku budućnost svoje porodice, prijatelja i kolekcije mastersa iz osamdesetih, ozbiljno se brinem jer imam ozbiljne razloge, pošto jelte malo pratim šta se događa i van ove naše buđave garsonjere bez terase i sa izlazom na ulicu kroz komšijinu kotlarnicu koju zovemo Srbija. I vidim da nam se spremaju neka prilično realna sranja koja ovi carevi ne samo da ne umeju ni da vide, nego ne mogu ni da razmišljaju o njima, a kamoli da umeju da pripreme državu za to da ne prsne ko Dafina kada se dogodi nešto kao što je…
Malarija
Hahah kakva kurac malarija od toga umiru crnci u Nigeru i ekvatorijalni Gvinejci Bisao, šta lupaš Ariele? Lupam brate o sto glavom od kada sam pročitao da su slučajevi malarije zabeleženi u zemlji antičkih filozofa, Micotakisa i Zagorakisa. Da, već sa sledećeg odlaska u Paraliju možeš da doneseš jedan poseban suvenir koji nikada nećeš zaboraviti. A ako se klimatske projekcije nastave ovako kako su, je li, projektovane, za jedno dvaes godina nećeš ni morati da se cimaš do južne tople braće – malarični komarci će biti deo šmeka dunavskih čardi i savskih splavova od maja do novembra. Beograd na vodi dobija skroz novu dimenziju.
Gde je opasnost?
Svakome ko je imao tu sreću da mora da se leči u domu zdravlja je jasno u kakvom nam je leksingtonstilskom kurcu primarna zdravstvena zaštita. E sad zamisli kakvi su kapaciteti sekundarne i tercijarne tj. infektivnih klinika (sve četiri) u Srbiji da se bore protiv najezde jedne od najozbiljnijih bolesti u istoriji čovečanstva koja i dan danas ubija milion ljudi godišnje i ne širi se klasičnim vektorima nego ima prenosioca koji se odjednom pojavljuje u ogromnim brojevima tamo gde ga ranije nije bilo. Čekajte, odakle mi ovo zvuči poznato?
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Crna smrt nije samo Tomin ljubavnički nadimak[/typography]
Ali ajde to, doktori još rade dobar posao koliko su slabo plaćeni i koliko ih jebu, a ako već nema dobrih antibiotika, malarija se i dalje relativno jeftino tretira kininom i higijenom, dobro, samo kininom. Problem je što za malariju nema prevencije osim prevencije protiv komaraca. A ko će da daje pare na održavanje poljoprivrednih nekih aviončića i gorivo i nabavku otrovnih gasova kada moraju da se iz bulje izvuku plate za 700k ljudi od kojih bar trećina ništa ne radi? U svim državama koje su zbog krize uvele mere štednje, najebali su prvo ti „neesencijalni“ servisi, koji se, jebiga, ipak nekako pokažu kao dosta esencijalni kada ih više nema. Ako se pitate otkud to da se malarija pojavila baš u Grčkoj.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Prevod: ZAPRAŠUJTE KOMARCE O GOVNARI[/typography]
Imigranti
Kada smo već kod crnaca iz Nigera, mada je uglavnom reč o Arapima i Kurdima, dobrodošli pod zidine tvrđave Europa, gde pogurene mase ljudi raznih tamnijih nijansi kože čekaju okupljeni oko zapaljenih guma i koriste opiljke od noktiju kao valutu. Jer izgaženo, leševima i govnima posuto poljanče oko tvrđave smo mi.
Gde je opasnost?
Neće nas sjebati imigranti, nego to što ne znamo šta da radimo s njima. Činjenica je da smo mi, kakvi god da smo, neka Evropa, a da je Evropa i dalje orbitalna stanica s hladnom fuzijom za većinu naroda na svetu. A pošto je narod svuda u svetu danas u proseku mnogo obrazovaniji tj. mnogo ima više prilike da upije kojekakve medije i da vidi da negde postoji neki drugi bolji (ne u sinišapavićevskom smislu) život koji žele, dok vodostaj sranja oko njih nikako da spadne, normalno da taj narod reši da ishasluje da nekako upadne u šemu zvanu EU, gde je Srbija samo usputna stanica.
E sad, pošto je para, pa tako i poslova, i u toj EU za običan narod sve manje, sve su glasniji populisti koji su u fazonu DEJ TK AUR DŽABZZZ i okomljuju se na otprilike najranjivije ljude na svetu, ilegalne imigrante. Kao da je Aziz koji se bode hašišom u venu u nekoj sobici u predgrađu Marselja da bi zaboravio da sutra mora da radi na crno u klanici svinja veća opasnost od tipa koji drži ilegalne radnike u svojoj klanici svinja. I takvi populisti dobijaju glasove. I Evropa se sve više zatvara. A za takve je Srbin isti kurac kao Somalijac i Sirijac, samo druga zgodna etiketa koja može da se prikači kada ti treba strašilo.
A da ne pričamo tek o tome šta ćemo MI da radimo sa svim tim ljudima koji pokušavaju da u međuvremenu ilegalno uđu u EU preko naše teritorije. Fan fekt: ove godine ih je za 6 meseci već skoro isto koliko cele prošle, 4300 prema 5000. Dakle, do kraja godine, to je skoro 10 soma nijansi smeđe. I neće da stane jer ne može da stane, pa bi tako već za neku godinu ilegalni imigranti mogli da imaju svoju npr. Ćupriju a za jedno pet mogu opušteno da pređu cenzus.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Hehe bujrum braćo![/typography]
I da se razumemo, nije problem u tim ljudima i ne treba ih terati iz Srbije nego ih valja integrisati i pokušati da im se pomogne – na kraju krajeva, mogu lepo da poprave demografsku sliku, taman da malo nadokande nejebicu tj. negativan prirodni priraštaj pjur brid Srba. Problem je u tome što niko ovde nema nikakvu ideju, a kamoli plan ili budžet za tako nešto, a nemamo baš ni mnogo poslova koje niko neće, kao što ima u Švecku i Njemačku, pa da im damo da rade. A ti ljudi će nastaviti da dolaze, a Evropa će nastaviti da ih neće. I kada tako očajne ljude smestiš u očajnu situaciju tipa barake u Bogovađi, onda nemoj da se čudiš ako krenu da dobacuju ženama na ulici, provaljuju u vikendice da se sklone od snega i dekraju smoki i malboro iz S.T.R. AHINJA. I onda lokalci krenu sa motikama i bakljama i tako uskoro imaš scene iz pariskih predrgrađa u Banji Koviljači.
Rat s Bugarskom
Imali smo vojnu paradu. Videli smo sve šta srpska vojska ima. To je to, nema laži, nema prevare. Posle tako čistog oglednog primera ti ne treba Miroslav Lazanski da ti objasni da s takvom vojskom nema ratova i da ti posle popije svu rakiju i pušta ruske vojne pesme celu noć dok ga ne oteraš portvišom. I to je sve kul, ratovi su u suštini precenjeni, osim ako nisi prodavac oružja. Ali pacifizam je slaba garancija da ratova više biti neće.
Gde je opasnost?
Ako ne vidite gde je opasnost od Bugara, dobar dan gospodine Borisov, nismo znali da čitate Tarzaniju, al smo znali da čitate srpski, hehe svi vi Bugari u stvari kontate srpski jer ste samo odmetnuti Srbi kao što kaže naš najveći narodni mudrac i prva harmonika Raške, Vase Glomazić Kačerac. Narod, to nepresušno vrelo mudrosti što navire direktno iz logosa, nas takođe uči staroj maksimi “Ko ne hrani svoju vojsku hraniće tuđu”. I dok sam ja prvi za klasnu revoluciju koja će ujediniti sve ljude tako da za vojskom više neće biti potrebe, biće potrebe za vojskom dok god postoje neke druge vojske do čijih ušiju još nije dospela pesma istine i pravde koja se ori iz miliona grla oslobođenih iz svoje prekarne i potlačene pozicije. A da podsetim – Srbija nema vojsku. Što znači da Bugarin oštri noževe.
Dobro, Bugarska je iskorišćena samo kao primer, ali sasvim realan, jer istorija je učiteljica života i ako nas je išta naučila, to je da se ne vozimo po Sarajevu u kabrioletu dok uvrćemo brčić i gledamo kroz monokl, kao i to da prvo udariš po Bugarinu pa onda pitaš koliko je sati. Ako misliš da nema šanse da ovde opet bude takvih sranja, ne moram da zazivam apokaliptične scenarije promene klime, ratova za vodu i invazije mudžahedina s kul crnim zastavama. Dovoljna je jedna reč: Ukrajina. U komšiluku imamo najsvežiji primer koliko je tanka koprena koja deli naizgled sasvim okej zemlju od spavanja u zapaljenim gumama i igranja rolerbola za pravo da jedemo leševe poraženih. Ukrajina je dokaz, ako nam to u Srbiji uopšte treba posle žurke s lošim koksom i dobrim kurvama koju smo imali devedesetih, da rat može da se dogodi zemlji našeg levela, mnogo lakše nego što se to čini kada sve deluje mirno.
A kad se dogodi, Srbija će moći da učestvuje otprilike s hiljadu ljudi koji znaju šta rade i koji od opreme imaju par tenkova, kamuflažne mreže i jednu uramljenu fotografiju MiG-a 29 koja doduše može opasno da poseče ako padne s drugog sprata na neprijatelja. Ako misliš da su i okolne zemlje sličan kurac, samo ću te podsetiti na to da su i Hrvati i Mađari i Rumuni i da, čak i Bugari, u NATO dok mi i dalje spokojno preraspoređujemo muda iz leve nogavice u desnu na vetrometini. Ne kažem da treba da odemo ovamo ili tamo, ali sam siguran da cavi koja ne može da se odluči za koga navija svi u kraju lupaju šamare jer em što nema leđa, em što niko ne voli neodlučne cavulje.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Zato se vole međusobno[/typography]
