Žurke su čudna stvar, čim prođe ponoć entropija toliko poraste da da je verovatnoća da pronađeš izgubljenu ruku Damjana Jugovića u frižideru negde između 60 i 70 posto. Neverovatne stvari se dešavaju. Ona je te večeri toliko popila da bi međunožja dala i ukrštenoj rasi Dragana Šormaza i tanjirače, ali se usled nemoći skljokala preko jakni u šok sobi domaćinove gajbe. On ju je sve vreme posmatrao sa vrata. Posle nekog vremena je skupio jajašca i krenuo ka njoj. Onako polukomiranoj joj je skinuo ispovraćane pantalone, a kad krenuo da smiče i gaće s njenih kukova, ona se probudila.
– Ko si ti i šta oćeš?
– Muškarac, želim da te oplodim?
– Ne, ti nisi muškarac.
– Jesam. Slušaj mi glas, brundam kao Kristofer Li sa laringitisom.
– Ne, ti nisi muškarac.
– Jesam. Pogledaj mi ramena, Dvajt Hauard puta pi.
– Ne, ti nisi muškarac.
– Lupetaš, pijana si. Baci mi pogled na kurčinelu, 22 santima i prečnik ko flaša Grolš piva. Erekcija mi izdrži sabrana dela Krleže, i to tvrdi povez.
– Ne, ti nisi muškarac, muškarci imaju bradu.
U tom trenutku je došla sebi, dohvatila praznu staklenu bocu pored kreveta i rknula ga u glavudžu. Nazula je martinke i šutirala ga do smrti. Sečivom od flaše ga je istranžirala, pobacala nejestive delove a onda donela sveže meso da se počasti ostatak žurke. Glodali su meso loših životinja i nazdravljali u to ime.
Nositi ili ne nositi bradu nije baš krucijalno životno pitanje kao na primer baciti bombu na piceriju Karibik ili baciti dve, ali nije baš ni loša trivija kao egzistencija Suzane Mančić. Brada je moćno oružje u dobrog gospodara ali i potencijalna loša etiketa.
Biologija kaže da je brada jednako testosteron. Tačnije dihidrotestosteron, androgeni hormon koji je zadužen za sekundarne polne karakteristike kao što su maljafost po faci, al nekad i za formiranje ćeletine Bobana Rajovića na temenu. Prostom logikom se da zaključiti da, ako brada = testosteron, a testosteron = seks, odatle sledi da je brada = seks. Ali nije baš tako jednostavno da bi jednakost bila tako očigledna, mora da postoji malo Bajesove uslovne verovatnoće da bi brada vodila ka sigurnoj luci penetracije.
Danas se brada vratila na velika vrata i zasela na prvo mesto muških artefakata po vrednosti, pa se herojskim slengom može nazvati helm of heavenly enlightenment: +6 na odlučnost, stav, harizmu i koitusne performanse. Međutim, uvek treba imati na umu da bradu nose i ratnici Islamske države, Amfilohije, hipster sa vokmenom u ušima ali i lanenim pantalonama od 26 hiljada, pa čak i poneki usahli tviteraš, tako da brada ne mora nužno biti kul stvar. Nose je često i klošari a u najgorem slučaju i Predrag Marković koji je čak dobio i zlatnu boju brade oko oralne regije, a sve zahvaljujući višedecenijskoj konzumaciji drine bez filtera. Čudo je kako čovek dosad nije izazvao neki požar i samoflambirao se.
Iz tog razloga, bradu ne smeju da nose recimo vatrogasci, a brada je strogo zabranjena pojava u svim vojnim službama (uniformnost u svakom pogledu, eventualno brkovi al da ne prelaze ivicu usta), pa su tako ratni i posleratni periodi bili poznati po tome da su žene najviše volela da dadnu oficirima sveže izbrijanog lica koje je mirisalo na brion, dok je njihova služba sveže mirisala na sveže dobijen trosoban stan i penziju u 44 godine a ti rudaru lopataj dok ti kičma ne prezupči.
No zaista izgleda da vreme bejbi fejsa polako umire, i na scenu stupalju bradati ljudi sa sekirama, moderni vikinzi – lamberseksualci. Dobro, sekira je tu više onako kao imaginarni entitet, lamberseksualac ne radi u pilani, on samo zna da pripitomi drvo i poziva se na jednačinu p= F/S kad rasparčava istaa pritom može da radi kao bejbisiterka. Uostalom, lamberseksualac je nešto najpribližnije “Hajnlajnovom Supermenu”, prototipu ljudskog bića koji se izdigne isped specijalizacije ali zato ume da zakolje vepra, planira invaziju, sagradi brod, naredi ali i da primi naredbu, analizira, reši problem, napiše pesmu i skuva boraniju da se usereš. Ostali muškarci na to gledaju ili sa dozom zavisti ili skidaju kapu. Žene to pozdravljaju uslovnim refleksom istakanja viskoznih sokova i skidanjem gaća. Bezuslovno.
Da ne ispadne sad kako je bradonja sa sekirom Samson kome moć leži u maljama na licu, sve ovo isto može da odradi i sredovečna komšinica sa trećeg sprata uz dovoljno sticaja životnih okolnosti, ali će se sve ponovo svesti na primarnu biologiju – omnipotentna žena je potencijalni najbolji ortak, ne baš imaginarna kontura iznad lavaboa s kojom provodiš pornhub momente. Nasuprot tome, svemogući muškarac je all in one. A još ako ima bradu…
Ok, brada je malo ishajpovana stvar zaista jer ljudi imaju tendenciju da nemaju meru ni u čemu. Ne vidim dovoljno dobar razlog da svojim dlačurdama posvećuješ više pažnje od redovnog pranja i povremenog usaglašavanja sa nekim geometrijskim pravilnim oblikom. Lamberseksualac nije metroseksualac koji po torbicama nosi PREPARATE u vrednosti bosilegradskog godišnjeg budžeta, on samo kapira da brada čini čoveka više čovekom iz više razloga. Ako si ćelav, brada vizuelno pomaže. Ako si nosat, ponovo pomaže. Ako nemaš kolgejt osmeh, brada to može da prikrije, kao i ako na faci imaš tektonske poremećaje, pregrađe Bejruta ili reljef Bonžite. U svakom slučaju, većina muškaraca izgleda privlačnije ženama ako imaju bradu. Ponovo se sve vraća na proste reproduktivne nagone koji podsvesno kazuju kako su muškarci sa bradom muževniji, samim tim potentniji i krajnjoj meri i plodniji a to podjednako gleda i Saša Grej i pripadnica militantnog femini pokreta pod uslovom da baš nije striktno sklona makazanju. Eto, sad znaš sve, sekiru u ruke i brijač u kantu za đubre.