Šta je Martingale, i zašto mojne?
Kod tru kockarskih glava poznatija kao Martina, visokoobrazovana kučka sa velikim veštačkim sisama iz bogate kuće koja će te zajebati kad tad, antidepresivi, rakija i spid, polna bolest bez simptoma koja ako se dugo ne leči izaziva sterilitet, tuđi gan, sačekuša matori. Martingale je najpoznatiji, najjednostavniji i najopasniji sistem za kockanje poznat homosapijensu. Nastao pre više od sto godina u Engleskoj kao proizvod mozga vlasnika kazina koji je svoje igrače ohrabrivao da ako gube ulažu više, duplo više, sve dok ne dobiju. John Henry Martindale kome je istorija evidentno malo izvrnula ime na kraju jeste pukao, Martinom su mu uzeli sve, stavili katanac na kuću, samo što je to bilo drugo vreme. Tad vlasnici kazina nisu bili najbogatiji ljudi u selu i tad rulet nije igrao prekarijat iz kraja, matori propali ološ i studenti iz provincije koji navijaju 500 đunti na ler. Igrala su ga gospoda, oni najbogatiji čiji kapital je bio neuporedivo veći nego kapital kockarnice. Kuća je prvi put izgubila, a kako je čovek alavo stado vest se proširila poput kuge. I svi su hteli svoj komad. Sto godina kasnije, pogađaš, Martingale živi i ne samo da živi već je popularniji nego ikad.
Evoluirao je, primenjiv je na većinu kockarskih igara, od njega je nastalo brdo sistema koji se drugačije zovu, drugačije deluju ali skoro svi oni su stara dobra Martina samo bez dopičnjaka, presvučena pa zakopčana do grla. I nije tu stao, kad čuješ da se neki broker nakon deset ili dvadeset godina neshvatljivog profitiranja na berzi bacio s 40 sprata neke poslovne zgradetine u Tokiju jer je u par dana izgubio sve pa ti ne bude jasno kako je koji kurac to moguće nemoj se mnogo sekirati. Samo mu je Martingale uzeo sve što mu je dao, pa i ćivot pride, jebiga, kamata.
Osnovni Martingale je matematika za srednju školu, ako svaki put kad promašiš poduplaš ulog i odigraš isto to na kraju, kad ti čučne, bićeš u plusu. Minimalna potrebna kvota je dva (u slučaju ruleta boja ili par/nepar ili mali/veliki brojevi), a logično što je kvota veća to će dobitak biti veći, ali i šansa da na kraju pucaš sebi u lobanju. Rovac, ono što ljudima ne da mira, je činjenica da je potrebno da jedna boja na ruletu padne nekih dvadeset puta za redom da bi se stiglo do tačke gde igrač nema više love i mora da odustane. A šanse su maltene 50-50 jer nula kod Martine nema previše značajan uticaj. I nije ona ono što kazinu daje prednost. Dvadeset puta za redom baciš dinar i dvadeset puta za redom padne pismo? Probaj, teško. Dvadeset puta za redom na ruletu padne crveno? Nemoj da probaš. Tj. probaj, šta serem i ja tebi, nije da se dešava svaki dan ali ja sam recimo imao privilegiju da vidim istu boju više od 50 puta za redom. Ljudi su izgubili sve što su imali, a nešto kasnije je vlasnik tog elektronskog ruleta imao nezvanog gosta i u kockarnici i u dnevnoj sobi u vidu bombe poznatije kao kašikara. Verovatno još vadi gelere iz porodice. Jebiga, amortizacija, sastavni deo svakog posla.
Ipak, vlasnici kazina gaje određen strah od Martingale. Pogotovo oni koji su najzaslužniji za njegovu današnju popularnost, oni koji ga reklamiraju i promovišu, internet kazina braćalo. Budućnost koja dolazi bio ti spreman ili ne. I nemaju strah od bogatog sveta jer se Ameru ne isplati da dreždi deset sati dnevno ispred monitora zarad nekoliko ili nekoliko desetina dolara. Strah, kao i obično, dolazi od sirotinje, od Rumuna ili Indijca koji Martinom može da vadi od nekoliko dolara do nekoliko desetina dolara dnevno kad mu je dan i sa tim parama da bude bog u svoje nasele. Mada, strah je tanak, jer opet je čovek stado i retki su oni koji imaju psihofizički sklop sposoban da doveka šibicari. To kazina znaju, znaju da igrač kad tad podiže početni ulog i kad tad spušta granicu nakon koje počinje da vija opkladu iako zna da je to prvo što ne sme da uradi. Zbog toga kazina ne dozvoljavaju da im se na sajt kaleme softveri za kockanje, koji suštinski služe samo da ti ne bi morao da klikćeš nego oni to rade umesto tebe. Ali softveri nikad ne greše, nikad ne podižu ulog, nikad nisu pijani, ne rivaju, nikad nisu nervozni, nepažljivi, ne sere im keva i što je najbitnije mogu se podesiti da prvo čekaju ako treba da deset puta ne padne boja (ili bilo koja druga opklada) pa onda krenu sa ulaganjem od jednog centa. Dakle, strpljivi su onoliko koliko čovek nikad ne može biti. I istovremeno prate sve: i boje, i par/nepar, i redove i kolone i to, za razliku od tebe mogu da rade satima, sa spinom u sekundi, i da im ni jednom ne padne koncentracija.
Zašto onda uopšte postoje ti softveri? Zato što ih prave i reklamiraju i kazina, a i drugi svet koji je dovoljno bezobrazan, a koji zna koliko je čovek alav i koliko nikad ali nikad ne čita uslove korišćenja u kojima jasno stoji da to nije dozvoljeno. Naime, mnoga kazina će ti dozvoliti da nakalemiš bota, pustiti ga da za par meseci napravi i po nekoliko hiljada dolara, da ti srce zaigra kad vidiš saldo na sajtu, da se hvališ tati, da te cura voli i puši s razumevanjem ali kad budeš hteo da podigneš pare dobićeš poruku: “dobro, momčino, jes ti normalan”. Pa možeš biti srećan ako ti vrate i one pare koje si uložio. Ako ti do sada nije jasno o kojim softverima pričam setićeš se kad kažem da je sve i jedan internet oglas na kom se obećava zarada od 500-600 dolara dnevno, a koji nas spemuju poslednjih 5 godina baš to – jebeni Martingale bot. Evo recimo ova budalina.
Najveći rovac, i ono što priču još drži u životu (pored propagande koja sama ne bi bila dovoljna) je činjenica da dobijaš dok ne pukneš. Dakle, linije su svaki dan deblje i kurve sisatije. Ne možeš malo da dobijaš pa malo da gubiš. Nema povuci potegni, drž ne daj, što je u osnovi kocke. Kod zajebanih igrača, koji imaju sposobnost da se striktno drže pravila dobitni niz može trajati mesecima pa i godinama i to tako da ni jedan jedini dan ne završe u minusu. Za to vreme oni šire priču, bez zle namere, jebiga, ko ne bi? A to je najbolji marketing i razlog zašto se toliko ljudi opeklo. I na kraju, najveća čovekova sreća je baš to što je stado, što će dizati uloge, alaviti se, biti glup, pa će pare izgubiti brzo, dići ruke od Martine i shvatiti da je dedinih dvadeset jutara zemlje u amanetu zakon i da kuruzi samo čekaju da se posade.
Naša Narodna lutrija je lupila takav monopol na igre na sreću i toliko otežala uplatu i isplatu novca iz Srbije prema kazinima da u ovom trenutku kod nas Martingale nije problem. Odnosno, baš se čovek mora iscimati da bi uplatio lovu, što teško da će raditi neko ko već nije kockar, a iskusne kockarčine dobro znaju sve o ovome. Lutrija neće moći još dugo izdržati, a kad monopol padne mogu slobodno politi prostorije benzinom smozapaliti se jer su zaposlili nesposobne debile koji nisu vični valjan greb-greb da osmisle, a ne da organizuju kazino. Tačnije, Lutrija je napravila i sajt za poker i sajt za klađenje pre neku godinu, ali su se sami sebi posrali u tanjir (svojim zakonom koji zabranjuje reklamiranje kocke na internetu) pa moroni nisu ni sami sebe smeli reklamirati kako pristaje, nego sipali pare poreskih obvjeznika za reklame na TV-u koje su naravno preskupe i potpuno neučinkovite u ovom slučaju. Propali im sajtovi, ugasili su ih i time se popeli na pijadestal debilanije kao prvi i poslednji kojima je na Balkanu propao posao sa kockom. Naravno, privatne kladionice su našle rupu u zakonu, pa sad možeš da se kladiš sa računara, ali to nije pravo onlajn klađenje jer oni suštinski svaki tiket kucaju nakon što ti stisneš enter. Ipak funkcioniše.
Kad smo kod onlajn kladionica vreme je da se kaže da se jedino one prilično pribojavaju Martine. Ima već godina od kad su ljudi počeli da im jure ikseve i dupliraju opklade. Većina im uzima lovu ali to je opet nedovoljno da bi ih potreslo. Oni se boje organizacije kockara, njihovog zbirnog kapitala, nečega što se desilo u Engleskoj, gde po 50 ljudi organizovano u nešto poput firme juri Martingalu cele sezone prateći ogroman broj ekipa. Fudbal je takođe namešten, ali je jasno da niko neće niti planira nameštati 30 utakmica u nizu da bi sprečio neke ludake da leše kladionice. Jednostavno je neizvodljivo. Tada, kad su kladionice videle da je vrag odneo šalu, brže bolje su ubacile i kazino. Ipak, pazi, i u fudbalu dolazi do neverovatnih serija. Dešava se na svakih nekoliko godina da neki tim iz top 5 liga ne odigra nerešeno celu sezonu. Volfsburg se još pamti, ali to je neuporedivo sa ruletom, kad Volfsburg nije odigrao nerešeno četrdesetak utakmica u nizu to je bilo nešto o čemu su izveštavale sve sportske redakcije na svetu. I suštinski baš te neka loša karma mora pratiti i baš moraš biti sudbine bedne da odabereš baš tu ekipu, baš te sezone, u baš tom trenutku kad serija kreće. A neki su odavno krenuli.
ili
Tako da, ako te izrazito kidaju rovci da probaš, ako ti neki ortak truje mozak time, ako si autodestruktivan ili samo kreten ni slučajno nemoj na rulet. Probaj kladžu, ali ako vidiš da ne ide, da se približavaš cifri koju nećeš moći da ispoštuješ – žibe, pali, idi posej kukuruze. Ne pozajmljuj. Ostavi im lovu, jebala ih ona. Nek kupe švalerki silikone.
