Kloaka kvazimorala kao bedan odgovor na nepromenljivost smera vremenske strele

Kad bih učestvovao na takmičenju za kratku horor priču, ubeđen sam da bih odneo dvostruku nagradu, jednu za formu, drugu za sadržaj. Cela priča bi imala 7 reči: Moja keva se zove Mirjana Bobić Mojsilović. Strašno zar ne? Na svu sreću, moja keva se zove Ljiljana i penzionerske dane provodi radeći na crno jer vlast smatra da je raspala buržujka pa joj uzima procenat od premoćnih 27 000 dindži, ali bar ne piše isprazne knjige i ne sere okolo kako je nekad sve bilo divno a sad više nije. Ali zato Mirjana sere. Ista ona Mirjana, čija se jednojajčana replika baškarila u jednom pariskom dupleksu od 240 kvadrata za tričavih 7 soma evra mesečno o trošku države.

Mirjanu je, inače, jako uznemirila reklama za VIP. Sablaznila se kad je videla da tri ribe šoraju drito u pisoar i kako jedan lik meri tukija a drugi ga šamara (tukija, ne lika). Brilijantnom dedukcijom, svojstvenoj samo arhispisateljkama iz Laguninih i sličnih šinjela, Mira zaključuje da je ovo razlog što nam društvo propada i da nas u budućnosti čekaju još gore stvari. Danas promašiš wc, sutra kradeš. Danas izmeriš dužinu đokovića, sutra meriš dužinu lajne koksa. Danas džoint sutra guraš pajdo u rektum.

Ali nije teta Mira jedina koja se okliznula na slippery slope i razbila guzicu, niti je klizava padina jedini logički skok u sopstveni stomak koji se širi atmosferom društva. Svi smo svesni kako će dozvoljavanje slobodnog ispoljavanja homoseksualnih sklonosti sutra dovesti do slobodnog ispoljavanja silovanja dece u sred Kneza, jasno nam je da će zabrana alkohola od 10 uveče do 6 ujutru smanjiti broj saobraćajki u tom periodu, isto onoliko koliko i činjenica da je jugo bezbedniji od mazde 3 za mladog vozača jer mu je odnos snaga motora / masa u skladu sa mejkapovanim zakonom.

Dok iznad zakonskog vređanja inteligencije jasno levitira materijalni benefit, pitanje je šta običnim ljudima daje tako velike ingerencije da ocenjuju šta je moralno a šta ne. Zašto svaki dan neka MBM mora da kaže kako nam je društvo ogrezlo u nemoralu?  Zašto se po netu šeruju glupi postovi u kom se ljudi zgražavaju što dve devojčice „izazovno igraju“ uz turbo folk hit? Zašto svaka vest da je neko nekog overio ima za posledicu da se u komentarima pojavi hrpa „Eto, nekad nije bilo ubistava kao danas, ali to je zato što smo mi imali loptu (krpenjaču hehe) pa smo se igrali napolju a današnja deca samo bulje u kompjutere, pa se posle pitamo zašto se dešavaju ovako grozne stvari. Strašno, plašim se za sopstvenu i bezbednost moje dece“ – Radovan65 Bor.

Problem Radovana iz Bora i problem gomile drugih lažno moralnih Radovana je zapravo čista ljubomora zbog prolaznosti vremena. Premda je vreme poprilično apstraktan pojam za definisanje, može se reći da je u njutnovskom svetu to linearni kontinuum čija je strela usmerena ka povećavanju entropije sistema, što će reći da svi starimo. A što više starimo, bliži smo smrti koja je neminovna i to ne možemo da promenimo. Fragmenti slomljene čaše se neće ponovo integrisati u čašu (osim ako baš ne istopimo staklo pa napravimo istu takvu čašu, ali da li je to baš ista čaša?), baba neće biti ponovo devojka a to jako boli babu. Nervira je što gravitacija utiče na njene sise, što joj se oklembešava faca, boja kože dobija neke Dragan Maršićanin jesenje note a metabolizam odbija da prihvati punjenu pljeskavicu u 3 ujutru i pravi šlauf oko mišića trbušnog zida.

Ništa drugo ne postoji do čisto lamentiranje nad činjenicom da sat otkucava, a onda se jadno ljudsko biće seti moralnih vrednosti koje su, svako će reći, uvek bile bolje u vreme kad je to biće žarilo i palilo pozornicom života. Mleko je nekad bilo bez aflatoksina, znao se red, žene su do tridesete već proizvele pešes žgebdčadi, novine pročitaš pa se njima u parku pokriješ a niko te ne dira, mladi su ustajali starijima u prevozu jer su vaspitanje poneli od kuće i usput ga sticali dok su gulili gumenu specijalku na male goliće napravljene od dve cigle, a nisu nevaspitani ko danas što je sve posledica toga da bulje u kompjutere, puše drogu i kvare rečnik anglicizmima a ne koriste divne srpske reči kao što su avlija, bećar paprikaš ili šrafciger.

Svima koji zaista misle ovako, može se uputiti duboko saučešće. MBM, Radovane iz Bora i ostali, vaše teorije ne piju vodu jer polaze od netačnih premisa zatrovanih sopstvenim izmetom u kom namerno plivate jer su govna koja iskenjaš uvek lepša zona komfora nego pogled preko horizonta u kom vidiš da je tvoj životni prajm tajm (a za većinu kvazimoralnih šupčina je to očigledno mladost, šta god se pod tim podrazumevalo) zapravo lošiji od prajmtajma nove generacije.

Živimo u najboljem vremenu ikad po skoro svim bitnim parametrima. Ova generacija poseduje IQ veći od prethodne (drugačija je kalibracija, tvojih 100 i 100 tvog ćaleta nisu isti), koja poseduje veći od prethodne, koja poseduje veći od prethodne, i tako dalje. Viši stepen inteligencije visoko korelira sa dužim životom, kvalitetnijim zdravljem, višim nivoom obrazovanja, kvalitetnijim socijalnim odnosima, višim nivoom razumevanja za druge, nižim stepenom kriminala… A to znači da i pored svih sranja na bliskom istoku i u Ukrajini, trenutno se vodi najmanji broj ratova ikad u istoriji čovečanstva, tj bolje reći strada najmanje ljudi u jedinici vremena. U ovom trenutku putevima voze najbolji vozači od nastanka OTO motora gledano relativno kroz odnos žrtava i stepen motorizacije / broj km putne mreže / broj prevezenih km. Da, čak i u Srbiji. Stepen siromaštva u svetu je takođe najmanji ikad, a samim tim i manje onih koji će da se okušaju u mimozakonskim radnjama. Ako si danas žena, crnac, peder, invalid manja je verovatnoća da ćeš u životu biti diskriminisan nego pre 10 godina.

Je li ovo sve navedeno ide u prilog tezi da je moral otišao u kurac il jok? Jesu li broj tetovaža, broj seksualnih partnera, vreme jutarnjeg povratka iz grada, post sredom i petkom glavne varijable kojima se ocenjuje moral? Po čemu je bilo koja gologuza pevaljka sad gora od Merilin Monro? Ako ništa drugo, danas bi se MM smatrala klasičnom fuljom ranga Stanija a tad je bila ikona.

Napredak tehnologije i proširenje levka za protok informacija su doneli veliku zabludu da je nekad u nečemu bilo bolje. A zaista nije. A sutra? A sutra nama preostaje da probamo da ne budemo kloaka kvazimorala, da nas ne pogađa činjenica da neki budući mladi drugačije i bolje rade stvari od nas.

“Današnje devojke sve kurve, 23 godine ima a već legala sa četvoricom, o braku i ne razmišlja. Ja se udala sa 15, pa odma kurac u gujzcu šta mi falilo.”

Rendom baba.