Zojin zakon – naša sramota

– E!
– Pustljkmnelje…
– Alo, ej bre!
– Mfhm… šta je bre?
– Daj čoveče probudi se više, prespavao si rebalans budžeta…
– U jeeee….al me zabole.
– Aj sad treba da glasamo za neki naš zakon.
– Naš?
– Ama predlaže ga neki naš slepac, da ga vidiš, sav se uzbudio.
– O čemu?
– Valjda nešto o zaštiti čovekove sredine.
– Pa kako ću glasat šta ti ja znam otome?
– Ma samo klikćimo, kao da igraš lajv na Mocartu.
– Ma drži karticu klikći ti mesto mene.
———————————————————————-
– Opet spavaš!
– Aman čoveče pusti me se, bio sinoć do kasno na sastanku upravnog odbora butika mesa “Žeravica”, to se pilo, to plesačice, Topalko….
– Glasamo za zakon koji bi pomogao deci obolel…
– Auuu, aj nemoj te teške teme molim te, tek što sam sdoručka.
– Pazi, ja iskreno mislim da bi ovo trebali da usvojimo, ali…
– Ali sam znaš poslovicu.
– Ko razmišlja svojom glavom…
– Bude isključen ga iz stranke.
– Tako je.

I posle nema reš pečenih karabataka sa šopskom. :(((

Pre par dana, Zojin zakon je predložen na dnevni red od strane poslanika Demokratske stranke, doktora Dušana Milisavljevića. Čovek je ustao, naglasio da to nije politički zakon da bi govnima u glavi kvrcnulo da možda treba da saslušaju šta se predlaže. U kratkim crtama, deci koja su obolela od retkih bolesti, bilo bi omogućeno ispravno postavljane dijagnoze i bolje lečenje. Poprilično jednostavno. ALI, kada malo bolje pogledaš, sto pedeset sedam idiota neće glasati za taj zakon, jer ga je predložio neko iz suprotne partije. Da se razumemo, da su mesta političkih stranaka obrnuta, situacija bi bila potpuno ista.

Kroz istoriju, skupštinom je prodefilovalo baš dosta budala koje su svojim postupcima pokušavale da dotaknu dno ljudskog dostojanstva. Mislim da smo konačno dobili sto pedeset pobednika. Jer, njihov bezobrazluk se ne sastoji samo u tome što su bili protiv zakona jer ga podnosi suprotna partija. Oni su bili toliko bezobrazni da su bili UZDRŽANI OD GLASANjA. Dakle ne klik-taster-uzdržan, nego “jbt šta ima večeras od lige šampiona, au doktore i dalje smaraš popij jedan čivas haha”. Svi znamo da je poslanicima ćivot borba, do ručka se bore protiv nesnosne gladi, a posle ručka protiv sna. A te proklete kamere, samo snimaju…Ono što je za rubriku verorovali ili ne je da se od svih njih tamo nije našao bar jedan, sa nečim moralnim u sebi, nečim što je iznad poslaničke funkcije i partije. Bar jedan koji bi rekao, pa makar i u sebi, jebo vas Vučić glasaću kako je ispravno.

– Aj glava-pismo?
– Pismo!
– Ti plaćaš ručak danas.
– Ooo neee, ode 370 dinara u skupštinsku kantinu haha
– Haha
– Hahahaha
– Hahhaahah
– Nego, šta misliš ko je najnekorisnija poslanica ikada?
– Lidija Vukićević, pa ona samo sedi i raste joj kosa.
-A šta ćemo sa modelsicom?
– Došla skinula telekom antenu sa FPN-a i niko u krugu od pedeset metara nema domet. 
– Sjajan posao, zrače te antene. 
– Ma da, pa bolje da umreš od požara jer nemoš da okreneš 94 nego da te zračenje polako ubija sto godina. 
– Eeeskuliraj naučniče.

Jedna vest od pre par meseci je trebala da nas pripremi na ovo neusvajanje zakona. Vest koja je iz nekog razloga nepravedno zapostavljena, a lepo nam ukazuje sa kakvom, specifičnom vrstom govana imamo posla. Na predlog predsednice skupštine Maje Gojković (o kojoj Vjerica Radeta ima sjajan vic, al nešto više o tome kasnije), poslanici su trebali da se odreknu paušala za tri meseca u KORIST ljudi nastradalih u poplavama. Paušal iznosi trideset hiljada dinara. Bukvalno pomisliš, pa ha-ha ko je lud da u takvoj situaciji kaže neću, pogotovo jer krade na sve strane. Taman im dobro dođe, daju malo para a ispadne kao da su humani. Mladen Delić je posle gola Jugoslavije rekao “pa ljudi moji da li je ovo moguće”,a ja posle KOMEŠANjA među poslanicima pošto je ovaj predlog pomenut. Nakon mukotrpnih pregovora, par šefova poslaničkih grupa nije htelo da otkrije sumu, a Zoran Babić je čak išao toliko daleko da je izrekao rečenicu poput: “Ne znam sad moraju to da nam sračunaju u računovodstvu.” Posle njega je izašao neki tip i rekao da su se složili da daju po petnest hiljada.

Dakle, da sumiramo: Tvoju zemlju je pogodila najveća poplava u poslednjih ko zna koliko godina. Ok, manje-više te boli kurac, al treba se cimati, ići po selima i pitati dal su se kokoške potresle i jesu im dali sedative. Svestan si da imaš brdo para i da ne možeš da propadneš jer kafa i koka kola za tebe koštaju devetnest dinara. U upravnom si odboru Galenike koja je u stečaju, al tu ti je plata po formuli prosečna puta trideset. Dolazi Maja Gojković i oće da ti OTME trideset hiljada? Pa za šta? Jesi ti kriv što pada kiša? Jesi ti kriv što oni prave kuće na klizištima?

O Zojinom zakonu i usvajanju istog čovek nema šta puno da kaže, jer nam logika nameće samo jedno jedino rešenje.Ono što je dosta poražavajuće je da jedna od najružnijih stvari snimljenih kamerom ima sedam hiljada pregleda, a Miša Tumbas pokazuje ciganima kurac na derbiju dvadeset puta više. Kada čovek u skupštini nije mogao da doprinese, jedan tekst teško da će nešto promeniti. Internet peticija nikome ne može pomoći, taman da je potpišu sve planete Sunčevog sistema. Zato ni sledeći put nemojte izaći na izbore.