Stranački gerilci – moderni jehovini svedoci
*zvrrrrrrrrrr*
– Nema nikog kući!
*zvrrrrrrrrrrrrrrrr*
– O jebo mamu jel kažem da nema nikog… *ustaje, otvara vrata* Zdravo momak, šta treba? Op, vas je dvojica. Ako ste panduri, samo da znate da ovo što kažu da za 150 dinara lupam lažne pečate na recepte za trodone to je laž, komšije govna, jel imate vi uopšte nalog?
– Heh, ne ne pa nismo mi iz policije, mi…
– A i to što kažeš, ti si brate obučen ko da si krenuo na audiciju za pevača Tropiko benda, a ovaj drugi ima kapu s kićankom, pa pobogu druže uozbilji se, pazi kad ti to govori čovek koji otvara vrata u drečavo zelenim Ronaldinjo gaćama. U svakom slučaju, imate 5 sekundi da me ubedite da vas ne nalupam kutlačom masnom od đuveča i otkotrljam niz stepenice.
– Mi smo iz omladine stranke, došl…
– O majku vam jebem, ček po kutlaču da odem, taman stoji dan-dva, znaš kako se fino skorilo sve na njoj, mož lepo da amortizuje udarce da ne bride zglobovi posle.
– Ne ne PA NEMOJTE MOLIM VAS…
– Ček… Šone, jesi to ti? Prepoznao bih taj pederski urlik svuda, skroz je isti kao onda kad si drukao nastavniku tehničkog da smo sekli kifle testerama. Vidi ga stvarno, Šone, hahah! Šta ima Šone, ti si se oduvek ponižavao u životu, ali baš ovoliko?
– *znoji se* E da da pa da, ja sam… eto, ja malo… šta ima kod tebe?
– Evo Dordreht mi raspršuje snove o kupnji takve luksuzne robe kakva je margarin… o pička li vam materina pa šta vi sad lešinarite od vrata do vrata, ima dve godine do izbora jebote. Šta je, moraju povlastice jednog portira da se opravdaju? Ako, nešto malo i da radite.
– Ja nisam port…
– Ajde ajde, ulazte. Izujte se obavezno, nemoj kuću da mi kaljate.
– Ali već ti je skroz kaljavo unutra, imaš baš finu glazuricu od svežeg blata po pločicama, moš organizovati turnir u umetničkom klizanju.
– Znam, al oću malo na čarape da vam se navata, stoko bezobrazna.
– Aha. Dobro, pošteno, tvoja kućica tvoja slobodica heheh…
– Alo pametni s tobom ne pričam, samo s Šonetom, ti da ćutiš, strateške pozicije su nam se promenile, sad ću te kutlačom kroz prozor ganjati, a živim na sedmom spratu, ne zajebavaj se. Sedte, samo nešto na sebe da navučem, oće zlo neko da udari od ovih gaća zelenih, postanu ljudi katatonični kad ih previše gledaju. Pa šta ima Šone, kevi sam ti skido pantalone? Jesmo te tako zajebavali u osnovnoj beše?
– Hm, pa ne, ne znam, ne sećam se…
– *oblači trenerku* Jesmo jesmo, ajde nemoj da te sramota pred ortakom.
– Dobro, ponekad, dečje šale heheh.
– Da, ponekad, svaki dan, na svakom odmoru, osim pred matematiku, tad nam je bilo zanimljivije da ti onim velikim šestarom merimo glavu i pratimo rast, jebote pogle kolka je sad ko dirižabl, malo je samo spljeskaj i moš turiste prevoziti na berbu grožđa u Karlovce. Nego šta oćete vas dvojica?
– Pa ja bih neku rakijicu ako im…
– Ne pitam šta bi popio nego šta oćeš, šta tražiš ovde, oćeš da ti potpišem da sam siguran glas, da se učlanim u partiju ili da potpišem da se ukinu penzije, šta ima veze ti penzioneri ionako su dovoljno živeli pičke matore, a? Inače moš samo česmušu da dobiješ a i to čisto kao eksperiment da vidim dal smeš da je piješ kad već tvrdite da je bakteriološki ispravna.
– Ali ja ni ne radim u Vodovodu.
– Nema veze, rade ovi tvoji, a ovo što sam ti sad sipao je, prijatelju moj, ispravno za piće koliko i vinjak filtriran kroz cipelu Zorice Marković. Oće ortak nešto?
– Pa može i njemu čaša vode.
– Ne može, oboriće ga s nogu, vidi ga kakav je bled jedva sedi uspravno, sve mu se kićanka klati. Nemojte brate da duvate tako rano ujutru po ovoj zimoći, ja znam da je stresno ići od vrata do vrata i maltretirati ljude al brate sve vam se usitnile oči i brada nakostrešila, ko mangulice izgledate.
– Ma nismo mi…
– Niste kurac. Nego šta radite vas dvojica?
– A eto borimo se šta ćemo, ide kako mora al guramo nekako što kaže naš čovek.
– Jebote kako ste preparirani, pitam vas za vaše zanimanje, čime se bavite, koje vam je zaposlenje donelo srkanje anusnih dlačica lokalnih stranačkih lidera?
– Aha, misliš šta radimo…
– Ti me ne zanimaš, lepo sam ti reko, uspravi se malo jebote, pašćeš sa te stolice povredićeš se. Pitam Šoneta.
– Pa ja malo u opštini nešto pomažem tako…
– Šta ti bre radiš u opštini, ti studiraš hortikulturu?
– A dođem tamo ujutru u kancelariju, ištampam neki papir, dodam pečat, sipam sok, seckam selotejp, probušim rupu za sliku, mešam karte, pišem rezultat u preferansu, duvam kafu da se oladi, uradim još koješta ako treba, eto neki dan sam celo prepodne šrafio čiviluk znaš kako se sav bio iskrivio, drama.
– Užas! I onda baš vama zakinu plate!
– Zamisli… sad imam samo 55 hiljada, bez bonusa, a maltene sam i fakultet završio.
– Za šta ti bre dobijaš bonuse? Tutnu ti još sedam iljada kad mnogo dobro sipneš sok?
– Ej nemoj tako mi radimo odgovoran posao…
– Ma baš, da vas nema matori fosil bi moro da nauči sam da izbriše histori na internet eksploreru, ajde bre MRŠ ISKUĆE OBOJICA POGOTOVO TI S KIĆANKOM LJULJA TI SE TO GOVNO SVE VREME MOZAK MI SE KLATI KAD TE GLEDAM
– Jao jao JAO nemoj čekaj… čekaj… jel nećeš da znaš zašto smo došli?
– Pa realno me zabole ali ajde, kad sam vas već ovako bogato počastio da ne bude da ste džabe dolazili. Šta je bilo?
– A jebiga, hteli smo da te pitamo dal bi da se učlaniš u stranku, mislim treba nam mladih, jelda, ovih jedno 400 iljada što već imamo nije dovoljno, jer što nas je više…
– Možete veća govna da budete?
– Pa ja sam hteo da kažem da što nas je više to smo moćniji i efikasniji, ali…
– Pa to ti je to druže. I šta, zbog toga treba da se učlanim?
– Ne ne, nije samo to, nego, eto na primer… čime se ti sad baviš?
– Ja? Vidiš onu gomilu tamo u ćošku? Dobre treše, regularno izgledaju i sve a imaju i onu Najk kvačicu, nekad je doduše naopačke prišiju ali ne primete to ljudi, e jedino je malo problem kad se peru, raskuvaju se ko rezanci onako, sve se slepe za ostalu odeću, ali ako uspeš da ih odlepiš prvi put stvore neku otpornost da ga jebem i to se više ne dešava a ako ne uspeš jbg, život je lutrija. Pravi ih jedan mnogo fin gospodin iz Targu Mureša, zaradim 20 posto na svakoj.
– Eto, a kad bi se učlanio imao bi dostojanstven i dobro plaćen posao.
– Šta, da šrafim čiviluk?
– A ne ne, pa to je već za nas iskusnije, moraš mnogo da se trudiš da bi došao na taj nivo, tu su deljenje letaka, sastanci, pa žurke, okupljanja,burgijanje po dup… mislim, održavanje dobrih odnosa sa viđenijim ljudima na lokalu. Velika je to odgovornost.
– Da, lajkovanje fotki Sneži iz osnovne i skrolovanje Blica na androidu dok ostatak stranačkog odbora odlučuje da se pare namenjene za izgradnju klackalice preusmere u organizaciju Nove godine u lokalu koji drži burazer predsednika mesne zajednice je stvarno velika odgovornost. Nego ajde vi lepo nap…
– Čekaj. Ima još nešto što te može zanimati.
– Gubim strpljenje, momci, jedna ruka mi je već na kutlači.
– Žurke.
– Šta žurke?
– Mi organizujemo.
– Šta to mene bole kurac?
– Pa ništa, ne moraš ništa da plaćaš, dođeš lepo, cuga, janje, vinamp, polugole apsolventske kalašture bez budućnosti koje očajnički traže uzbuđenje u životu u pauzama između sortiranja registratora, fešta.
– Šta bre ne pl… pa ko to plaća?
– Ništa ti ne brini. I još nam za vikend dolazi DJ Mlađa.
– Di džej Mlađa?!
– *namiguje* On lično.
– E pa sad ste me oduševili. Pripremi šta treba da potpišem, idem po hemijsku *odlazi u kuhinju, nešto čeprka*
– Eto, vidiš da si razuman čovek. Uputićemo te u tvoje obaveze i prava, kao i ovonedeljna zaduženja, mi oz-bilj-no radimo, osim kada ispijamo kafe i igramo remi, ali zaradimo se bome i po sat-sat i po, umori se č… AAAAAAAAAAAAA NE NE SAMO NE MASNO OD ĐUVEČA PO JAKNI AIAIJAOAAAAA
