Vinjakom u Novu
Budiš se usta suvih i slepljenih, ko da si celu noć zobao mešavinu peska pustinje Gobi, brstio iglice jelke i utrljavao Sintelan lepak u desni… Uz to, grmljavina glavobolje tutnji i seva lobanjom. Boli te svaka misao. Kažeš sebi da je ovo dan kada prestaješ da piješ. Mrviš čeljustima pola table kafetina i piješ vodu direkt s česme. Baba, u pokušaju da bude šaljiva – dobacuje: “Ko večera rakije, doručkuje vodu”. Teraš je u sto pički materina i gađaš je slavskom svećom koja se tu vuče još od Svetog Nikole. Osećaš se ko da te ritnuo konj govnjavim kopitima. Nova godina je prošla, vinjak je odradio svoje. Odvlačiš se do klonje. Drhtiš i sediš na šolji čekajući da istreseš iz sebe nešto što je vinjak obojio u boju senfa – muštuluk vnugo… A flešbekovi od prethodne večeri naviru kao i naleti želudačne kiseline.
Flešbek prvi
Upo si nepozvan na žurku bivše ribe. Raskinuo si s njom preko parčeta toalet papira, ili preko kutije kondoma koju si joj ostavio na jastuku (nisi mogo da nađeš ništa drugo da ispišeš šta imaš). Nisi hteo da je povrediš, niti da ispadneš stoka, ali je posle tri karanja poludela i počela da priča o vašoj deci, Anđeliji, Luki i Vidu, i terala te da joj pri karanju pretiš da ćeš da svršiš u nju i da će ostati trudna istog momenta. Šta je tu je. Već si pocirko na poslu po’ litre vinjaka sa žvalavim Jaćimom iz servisa, fino si se zagrejao i oraspoložio, ali dizna se tek otvorila. Ušo si sad i nadaš se da ćeš se napiti još više pre nego što te izbace. Vinjak te u ovoj fazi čini druželjubivim. Razvijaš priču s njenim novim dečkom koji studira režiju ili tako neki kurac…
– Koja je razlika između reditelja i režisera?
– Mislim da je najbolje da sad odeš. Dok te nije videla…
– Vidi, imam tu ideju za film… Kao, došli su sad ti vanzemaljci na neku planinu u zabiti Japana… Da otimaju ljude. Da seciraju, karaju ih u oko, čereče kod sebe na brodu… Međutim, sjebu se, ej! Pazi… Nalete na kolibu samuraja. Banu mu u sobu, da ga otmu… Tu su mu ono, oko kreveta… međutim – on tu izvadi katanu, nadrka se, i krene da im jebe mater! Poseče par glava, još iz postelje, oni se useru ko pičke… Krenu da beže pičke ejlijenske, kroz šumu, kroz noć… Zamisli scenu jurnjave! Krene i on, pazi, slušaj… Krene da ih vija kroz šumu, pa koga raspoluti, koga stigne i za kaznu pojebe svojom debelom kurčinom u ona malena vanzemaljska usta… Umesto horora, on njima jebo mamu maminu… Razumeš? Antihoror, novi žanr! Alien VS Samurai? A? Može i recimo da se stavi u istorijski kontekst, tipa, kako je zaista poginuo Karađorđe… Karađorđe VS Alien? A? Ili Marko Kraljević ukida ejlien obdakšn?
– Dečko… mislim da si ti u kurcu.
– A šta misliš, film o javnoj kući klonova? Kao, kloniraju poznate pičke i posle se kurvaju njihovi klonovi različitih uzrasta za te tipove… Recimo Anđelina Džoli u rasponu od 18 do 40 godina i biraš u kom uzrastu je voliš… Ne? Ništa? Dobro… pozdravi Anđeliju, Luku i Vida…
Flešbek drugi
Probijajući se kroz masu, pokušaje priplodno-dupenudećih selfija za fejsbuk profilnu i kroz gusti refren Zorice Brunclik, u uglu uspevaš da spaziš lepu sisu (i minut kasnije i devojku koja je vlasnica iste). Ali primećuješ i neki februar od tipa kraj nje. Skraćen lik, sitnih ručica.
Zumiraš, pokušaš da fokusiraš i stabilizuješ sliku. Liče, jebem mu ‘leb, kao jaje – jajetu. Od iste majke kao da su rođeni. Nema veze, povela je svog malog burazera, nije razlog da je ne startuješ. Šta ima veze, nećeš je jebati pred njim. Bar ne prvi put.
Posle izvesnog vremena, okreneš se po drugu flašu vinjaka, a brat joj stavlja onu malenu ruku na onu džinovsku sisu, jezik u usta, a ona mu gladi farmerke koje postaju sve tešnje. I njegove i tvoje. U blagom si šoku. Znaš da incest nije društveno prihvatljiv van Marinkove bare i Koteža, a sad se savatavaju javno pred 125 ljudi.
Saznaješ da su to Dejan i sisata Branka i da su godinu dana već u vezi. Ali ne rodbinskoj. Hteo bi da im skreneš pažnju da je možda nečiji ćale tu švrljao i da zato liče. Da se paze, inače ih čeka roditeljski za decu na inkluzivnoj nastavi, ali odustaješ, jer sumnjaš da je to sve samo vinjak halucinacija.
Flešbek treći
Pišaš s terase, sa sprata, jer je gužva u wc-u (u kom kepec jebe sisatu Branku). Izvaljuješ da pišaš po porodičnom vešu domaćice, raširenom ispod, u dvorištu. Jbga.
Flešbek četvrti
Pokušavaš da se socijalizuješ. Bliži se kraj večeri, a u pičkovcu si. Makar nekog da odobrovoljiš da te odbaci van teritorije ljudožderstva.
– Zašto kažem – Borča je dobila mos’, a ne Zemun i Borča? Pa, zato što Zemunci još uvek idu u Narniju na stari način, kroz plakar. Hahahahhaha… Šta? Svi ste iz Borče ovde? Šalim se ja…
Flešbek peti
Pića je nestalo, sem kod tebe. Tri poslednje flaše vinjaka su skrivene u rukavima tvoje jakne i narod se okupio da ih srče. Vadiš jednu po jednu. Poveo se razgovor, muzika utihnula. Nekog si uvredio, ubovši istinom u epicentar, pa te neka riba iz te mase napada. Nije ti najjasnije, ali fokusiraš se na konverzaciju…
– Doživela sam transfer blama! Ja jesam došla ove godine u Beograd, ali se osećam kao rođena Beograđanka! Izvinite svi, ja obično ne govorim ovako, ali dečko je frustriran… Jer taj ne jebe čim priča ovako! Da! Stoga, njegovo mišljenje nije bitno…
Iscediš preostalo u flajki i daš odgovor:
– To što se satireš od kurca, pa nisi frustrirana, ne znači da je i tvoje mišljenje ispravnije od nekog ko je frustriran. Pohvalno je to, što si u nekom ranijem periodu, pre nego što te pola studenjaka rendalo u rč, introspekcijom zaključila vezu između lične frustriranosti i nejebice, međutim jebem tvoju cimerku, Maju. Drugo, baratamo ovde argumentima, a ti ih nemaš.
Magli ti se pred očima. Potegneš, svet nestaje.
Flešbek šesti
Žvalaviš se s ribom koja te je maločas pljuvala. Na Trgu ste, ispod dupeta od “konja”, zapetljani u kablove. Sise su joj tople i meke i zaranjaš svoje promrzlo i neobrijano lice u njih. Obezbeđenje vas tera u tri pičke materine. Pet metara dalje, kaže – ne može da izdrži, vadi ti ga i sisa u ulazu muzeja. Precum iliti narodski rečeno, kurčeva vodica – kulja od uzbuđenja, ko da svršavaš. Narod prolazi, ali te bole kurac. Čuješ samo njihove glasove. BAM! Neko vam je bacio petardu pod noge.
Flešbek sedmi
Jedeš. Ne znaš šta i ne znaš gde. Ali trpaš i mehanički drobiš hranu čeljustima. Kečap ti se sliva niz prste. Vrelo je, ali trpaš u lobanju, šureći nepca i usta svakim jebenim zalogajem.
Flešbek osmi
Kradeš flajku neke žestine u Maksiju, u Čika Ljubinoj. Izlaziš, pokušavate da uletite u haustor neke od zgrada i pojebete se ljudski. U njemu ili ako može, na krovu zgrade. Ne ide, sva su vrata zatvorena. Cirkaš i vidiš da ti ne ide, ali sipaš u grkljan. Vraća se. Nema kud. A i nije vinjak. Vidiš klošara koji se skočopizdio na pločniku. Prazniš džepove, skidaš kaput sa sebe i ogrćeš ga svojim kaputom. Ostavljaš mu i onu žestinu. Minus 13 je, vazduh vlažniji od ribe kraj tebe i lepi se prosto za sve, ali ne osećaš ništa. Greje te vinjak iznutra.
Flešbek deveti
Ušao si u konflikt s grupom navijača. Pogledali ste se nezgodno. Hteo si da se pobiješ, ali ste nekako završili pevajući navijačke pesme. Obijaš trafiku da im se dodvoriš ili da obraduješ nove prijatelje (sve zavisi od pozicije u krdu i koliko si zaista dominantan). Kradeš boksove pljuga, ruka ti krvari od stakla koje si izlomio. Vidiš, trafika ipak nije bila zatvorena. Žena koja radi, leži sklupčana na podu od straha. Prekrvivena je srčom, upišala se i pokušava da zove muriju. Izvinjavaš se, kažeš da za muriju sad treba da doda broj 1 ispred 92. Riba ti se nabija buljom preko farmerki. Sav si zaleđen, jer ti je sva krv već dva sata u kurcu, a kaput ti je ostao na klošaru. Da nema vinjaka, koji u krvotoku funkcioniše kao antifriz – odavno bi plako od bolova i ugriza mraza.
Flešbek deset
Gajbi si, praviš se da si trezan, pokušavaš da pričaš normalno, ali ti je jezik mrtav poput kurvinog klitorisa. Da ti ne bi ćale kenjao, ko prethodni put kad si se ispovraćao u akvarijum, sprovodiš ribu na brzinu u sobu. Pegliraš malo u sopstvenu čizmu, da niko ne vidi. Riba je još napaljena, ali si prepijan i preumoran. Imaš poluproizvod od erekcije. 80% dizanja…Oćeš da ga uguraš, ali se savija levo i desno. Komiraš se. Budi te pušenje pola sata kasnije. Sad već možeš opet. Ulaziš u nju, ko nakovanj nabreklog glavića. Gola je, okitićena trakama s kevine jelke. Jebene trake grebu, ali rendaš. Nema kurtona, uživaš u vrelini i vlažnosti mišićnih prstenova utrobe kroz koje se krećeš i koji se šire pred tvojim naletima. Osećaš kako se u jednom momentu grče i uvijaju je, bacaš se na leđa i puštaš je da malo jaše. Sve ti se vrti, bolje da si ostao gore. Taman da svršiš, kad staje i peglira. Misliš – ne u akvarijum opet!
Flešbek poslednji
Pratiš je na bus. Busa – ni za lek. Smrzavaš se ko trećerazredna kurva u Picinom parku. Rekao si da ćeš je zvati, ona pitala kako, kad niste razmenili brojeve. Ti si rekao – ljubav uvek nađe put. Tuširaš se dugo. Klatiš se. Čini ti se da disanje više nije refleks, već da je potrebno svesno udahnuti i izdahnuti. Pegliraš, spuštaš se i ležiš pod mlazom tuša. Komiraš se. Budi te prazan bojler. Dobro si se smrzo od ladne vode i odlaziš da legneš. Spuštaš kiselu kraj kreveta, da gasiš nalete vatre. Sve se vrti. Tavanica je pod centrifugom. Opet padaš u komu… Umor i vinjak ti ne daju mira. Košmar se nastavlja u snu. Sanjaš da i dalje bauljaš ulicama, piješ, kradeš piće i jajariš ljude za pljuge… Osećaš se kao stanje u zemlji. I negde u tom metežu od sna, ni ne slutiš šta te čeka kad ustaneš…
