Uzmi crvenu pilulu i izvuci se
Je l možeš da zamisliš život bez vere, religije, spiritualnosti, molitve, manastira, džamije, sinagoge, hrama, astrologije, hiromantije, homeopatije, aromaterapije, reinkarnacije, egzorcizma, karme, čakri, tarota, feng šuija, levitacije, telekineze, kiropraktike, magije, sudbine, Isusa, Muhameda, Mojsija, Abrahama, Bude, Tora, Zevsa, Višnua, Boga, Satane, Biblije, Korana, Talmuda…? Ali da zamisliš bez apsolutno svega nabrojanog i još bez hiljada sličnih pojmova. I to ne da zamisliš kao Džon Lenon u fazonu „kako bi bilo lepo da ih nema“, nego da zamisliš sebe i sve oko sebe kako nikad niste čuli ni za šta od ovoga, niti da ikom može da padne na pamet nešto od toga. Uzmi crvenu pilulu.
Nisu sve gorenabrojane stvari podjednako loše, al su sve podjednako pogrešne. Uzmimo najbenigniju glupost, tipa gledanje u šolju. Neko je nekad prevrnuo keramičku posudu sa kafom, soc se postepeno hladio i posle nekoliko minuta se ukazao reljef iz koga mogu da se izvuku slike kuće u plamenu, zaljubljenog para ili košmara sa Vukom Draškovićem. Tadašnja Mara je to prepričala Divni, Divna Jani i ubrzo su nastale definicije svih slikovnih pojmova a budućnost bila jasno determinisana viskoznošću crnog napitka, temperaturom, oblikom šolje, količinom supstance i ugaonom brzinom kojom ispijačica kafe okreće šolju na tacnu. Danas Divna, Jana i Mara mahom ne veruju u gledanje u šolju, ali i dalje to jebeno rade. Ako ih pitaš što rade, odgovoriće „pa šta, ubijamo dosadu dok pričamo, moramo nešto valjda da radimo“. IGRAJTE FUDBAL KOBILE MATORE!
Ali nije sve tako bezazleno kao talog turske kafe. Na polju pseudonauke se godišnje obrne love kao na tržištu kokaina i kurvi zajedno, a ovi prevaranti posluju maltene legalno jer ti danas možeš da registruješ klub astralne projekcije, naplaćuješ naivčinama recimo 50 jura i tripuješ ih kako uz dovoljno vežbe možeš da „izađeš iz sebe“ i tako neke slične idiotarije. Država naravno ne planira nikakav mehanizam odbrane protiv ovih štetočina, pa su televizije i štampa puni likova koji mantaju razum uveliko sjebanim ljudima i uzimaju im kintu, pričom o karmi, energetskim potencijalima, šestoj čakri i akupunkturnim tačkama. Većina ovih sranja je bazirano na naučnim poluistinama upakovanim u neophodnu dozu misticizma, i kao takvo je idealno da se servira većini čovečanstva, a placebo efekat će odraditi sasvim dovoljan posao.
Juče sam u kafiću prelistao Politiku i skontao da čak i oni imaju horoskop. Dakle, urednik lista koji postoji preko 100 godina je PLATIO nekom zamlati da ovaj svaki dan isere rendom 12 poslova, ljubavi i zdravlja. Astrologija je ozbiljan biznis, stotine miliona ljudi su spremni da odvoje ne male novce da bi saznali budućnost, periode koji su pogodni za novu ljubav ili započinjanje biznisa. Toliko se tripuju kauzalnosti između 2d prikaza određenih planeta u trenutku rođenja i ljudskih osobina, da je pitanje znaka i podznaka često prelomna tačka percepcije drugih ljudi. „Aha, ma jasno, lik je bik, naravno da me sad progoni kad sam ga šutnula“. „Trebalo je ranije da obratim pažnju na tog blizanca u podznaku, juče je rekao da me vodi na lososovinu a danas ipak samo konzerva sardine. DVOLIČNOST!“ “To je ta metiljava devica-podznak rak, zove majku šest puta dnevno i plače zbog zanoktice.” Prosto je neverovatno koliko se ovo ispiranje mozga zadržalo i dan danas, ljudi koji veruju u astrologiju a naročito oni koji se njom bave imaju toliko nabildovan ego i svaki pokušaj racionalne degradacije njihovog kvazizanata brane kao čopor kuguara stavom “Da bi razumeo astrologiju, moraš prvo da je proučavaš, uostalom njom su se bavili i Kepler i Njutn A TO NEŠTO ZNAČI”. Šta da proučavam, rođaci? Koja sila utiče? Je l vas jebe Pluton? Kepler je zarađivao pare od astrologije da bi mogao da se bavi astronomijom, a Njutn, i pored toga što je um broj 1 čovečanstva, isto tako je bio i lik koji je gurnuo iglu u oko i popio živu čisto da vidi šta će da se desi.
Ako se astrologiji nešto može uzeti kao olakšavajuća okolnost, to je činjenica da su njene posledice u rangu “francuski selektor sklapa tim prema horoskopima fudbalera”, “lik šutno ribu jer je novembarska škorpija” “keva nije platila sinu ekskurziju već te pare dala za izradu natalne karte” i slično. Dakle, posledice su kvantitativne ali nadoknadive. Zbog astrologije se ljudi ne mrze, zbog nje se nije vodio rat u Bosni, ona nije permanentni izvor zla na Bliskom istoku, nije kriva ni za smrt 12 satiričara u Parizu, ni 2000 Nigerijaca. Ona je samo glupa. S druge strane, za religiju se to ne može reći. Sve religije sveta imaju “be good” kao input i veoma često užasne posledice kao output. Dakle, crna kutija religijskog sistema ima takav mehanizam koji hiljadama godina mimikrira i uvek uspeva da kontroliše milijarde ljudi. Broj zala koje su religiozne organizacije tokom istorije nanele je neprebrojiv. Ja znam da će mnogi reći da je to samo selektivno viđenje stvarnosti ali me niko ne može ubediti da čoveku treba medijum i mentor van ovozemaljskog sveta koji će da ga nauči da nije dobro ubiti, ukrsasti, prevariti, biti bezobrazan, ne pomoći bratu, komšiji, prolazniku, neznancu. Niko ti ne treba da bi shvatio da je opraštanje ljudski čin jer i sam grešiš i znaš koliko nekad želiš da ti neko oprosti jer si ispao idiot. Izvini zatucani fudbaleru, Bog da postoji, sigurno ne bi imao omiljeni fudbalski tim, džabe mu se obraćaš.
Na kraju ono najbitnije – vera. Na stranu religiozni ljudi koji su po automatizmu vernici; velika većina nereligioznih ljudi će reći kako je vera ipak duboko intiman čin svakog pojedinca i mora se poštovati. Za menje je sranje duboko intiman čin, tad nekako volim da sam sam. Što se tiče vere, uzimam u obzir činjenicu da mi je deo porodice, prijatelja, kao i deo čitalaca verujući, pa ću se poslužiti eufemizmom – vera je erektilno disfunkcionalni kurac, čist dokaz da je 4 milijarde godine stara evolucije prabakterije i dalje eonima daleko od nečeg što je blizu savršenog organizma. Ako duboko veruješ da si Napoleon Bonaparta, verovatno ćeš ubrzo završiti u psihijatrijskoj ustanovi jer si manje-više izolovan slučaj, ali ako stotine miliona veruje u hodanje po vodi, uskrsnuće, bezgrešno začeće, onda će njihova verska organizacija dobiti kintu od države, a oni biti zaštićeni kao bengalski tigrovi od bilo kakvog pokušaja da se njihova ružičasti lebdeći mehur dodirne.
Problem sa verom je njeno maksimalno izbegavanje najjednostavnijeg, najelegantnijeg i najlepšeg rešenja. Problem sa verom je što 1+1 uvek prebacuje u domen kompleksnih brojeva i stalno dobija 2i. Problem sa verom je što ekser ukrivo zakucava šrafcigerom, usisivačem meša šlag, kafu kuva kombajnom a jebe slezinom. Problem sa verom je što Liona do Cvetka ide preko Zaklopače a kad stigne u Zemun Polje pravi se da je stigla do Cvetka. Problem sa verom je njen arhisukob sa zdravim razumom. Problem sa verom je što je postojeća a iracionalna. Problem sa verom je što ona ne pruža ništa čoveku što on sam ne može da skonta sedeći recimo na keramičkom prestolu; naprotiv ona mu samo udara distrakciju od jednostavne trajektorije života. Problem sa verom je njena obmana čoveka koja ga nagoni da traži prave odgovore na pogrešnom mestu. Problem sa verom je njena suprotstavljenost logici kao esenciji korektnog mišljenja. Vernici će reći da čovek bez vere nije čovek. Ne, čovek bez logike nije čovek, bez nje je konzument plave pilule, rob koji je istripovao slobodu, promenljiva zavisna od zakona baziranih na porešnim premisama. Uzmi konačno jebenu crvenu pilulu i odbaci sva sranja kojima te truju, pobogu, 2015. je.
