Podsećanje: Ekskurzije, osnovna škola (prvi deo)
E a kul je bila ta osnovna škola sad kad pogledaš. Jebiga, prvi put se srećeš sa takvom institucijom, sa još 20 usijanih glava si svaki dan u učionici, prvi put vidiš devojčice u gaćama kad upadaš u svlačionicu i prvi put raspolažeš sa nekom svotom novca (tad beše oko 20din lolo). Neko pamti osnovnu školu po lektirama, sticanju prvih radnih navika i učenju osnovnih geografskih pojmova a neko je pamti po maltretiranju, napucavanju odbojkaških lopti, nabijanju torbe u WC šolju i prvim šamarima roditelja.
PRIPREME
Učiteljica je jedan dan podelila papiriće koje nosiš kući da tvoji zaokruže DA ili NE i tako te puste/ne puste 7 dana na neku default srpsku planinu. Jebiga, tada ne možeš da se suprostaviš ćaletu fizički a keva ti još uvek pere gaće tako da u tom periodu oni zaista imaju autoritet koji se kasnije izgubi ko malezijski avion i zbog toga te oni ucenjuju kojekakvim glupostima ako oćeš da ideš. Ti ih poslušaš naravno, ajde nije frka da odradiš te razlomke, naučiš da sviraš RAZGRANALA GRANA JORGOVANA na sintisajzeru i ponovo nacrtaš rad iz likovnog na temu ŽIVOTINJE KOD DEDE NA SELU pa da ta krava liči na kravu a ne na Jorgovanku Tabaković. Svima lepo, ti ispuniš svoj deo, oni svoj, dobiješ zaokruženo DA na papiriću sa potpisom i predaš ga učiteljici, i ona bude srećna što će oni kasnije uzeti procenat i počastiti se, a i udahnuće malo svežeg vazduha. E MOJI PROSVETARI ĐUBRAD POKVARENA!!1
Tada u razredu kreće pravo uzbuđenje. Sklapaju se dogovori ko će s kim biti u autobusu a kasnije i u sobi, kuju se planovi i zavere kako da se izdejstvuje da niko ne bude u sobi sa malim Peđom koji posle četvrtog časa smrdi ko prikolica stajskog đubriva. Otac i majka te vode u nabavku slatkiša i ostalih pizdarija pa tih dana u kući imaš toga više nego mesna zajednica pre Nove godine i dodele paketića. Veče pred polazak te keva smara nabrajanjem stvari koje ti je spakovala u torbu ili još gore, tera te da sediš pored nje i gledaš šta pakuje i kako da bi znao gde ti šta stoji. To veče ne možeš da zaspiš, neće san na oči pa to ti je (jebote tad ti nije trebao spid da te drži budnim već jebena ekskurzija na Tari).
POLAZAK
Spavao si manje od snajperiste, jutro je svanulo i ne daš matorom na miru da popije prvu kafu nego ga vučeš za rukav da te vozi do škole jer je tamo dogovoreno okupljanje. Stižeš tamo, tamo je sva ekipa i njihovi roditelji što tvoj ćale iskoristi kao priliku da baci par pošalica kevi malog Damjana u fazonu GOSPOĐO JESTE VI NAPAKOVALI MALOG POŠTO JE MOJ MALI DOBRO SPAKOVAN HEHE. Autobus i vozač su pregledani, ona rakija koju je vozač sabio sinoć je isparila dovoljno da je ne prepozna melodika – može da se krene. Tvoji te ispraćaju s frazama JAVI SE ČIM STIGNETE, SLUŠAJ UČITELJICU, NE PENTRAJ SE PO HOTELU I NE IDI PREKO TERASA!Pozicija u autobusu je bila veoma bitna jer je otprilike mogla da predvidi kakav ćeš lik kasnije biti. Pičke od dece koja povraćaju sede napred kod učiteljice, pravi tarzani gospodare u šaragama iako su roditelji rekli da ne treba tamo, otvaraju slatkiše i nabijaju šećer u krvi dok im ne pozli. Srećom pa ti probava, prostata i ostali organi u to doba nisu oštećeni ko pod u gradskom prevozu pa si mogao da trpaš u sebe ko u mešalicu i izdržiš ceo jebeni put od 7 sati. Danas popiješ kafu ujutru, uz ručak pojedeš malo rena i sereš nešto što ti namigne kad se okreneš da povučeš vodu.
DOLAZAK I BORAVAK
Upad u hotel izgleda ko otvaranje H&M-a, kofer koji tad vučeš dok trčiš i zapinješ je nešto najteže posle školske torbe što si ikada nosio (samo sin od hirurga je imao točkiće na koferu). Stižete u sobu, raspoređujete se, razmenjujete utiske i komentarišete, potom sledi jedno 15ak minuta mirovanja dok se malo ne svari sve što se pojelo i dok majica ne upije znoj. Na tim ekskurzijama se svojima javljaš redovno, svaki dan. Ili se javljaš sa recepcije ko sva normalna deca, ili se zajedno sa još par ortaka odlučiš za zajebaniju soluciju pa hirurgovom sinu izlupate ćuške i otmete mu Ericson (bez Sony!) pa potrošite kredit koji su mu tata i mama uplatili pre polaska i time zadužite MOBTEL. Kad se obavi to javljanje i tepanje sa roditeljima, nastavlja se sa ždranjem i divljanjem po hotelu, a tad divljanje nije uključivalo par eksera i nastup u lokalnom rejv klubu već obično trčanje po hodnicima hotela i lupanja na vrata ostaloj deci. Kada je u pitanju hrana, izbegavala se hotelska maksimalno jer je malo ko znao iskusno da otvori marmeladu a čaj je uvek bio jebeno vruć. Uglavnom se sve svodilo na gutanje kojekakvih keksova i čokoladica što kasnije prouzrokuju ili proliv ili zatvor, kako kod koga, sve ima granicu. Boravak u hotelu je u principu kul, s tim što je za ove ekskurzije karakteristično da ste svi kolektivno istripovani da vas tetkica potkrada s vremena na vreme, pa tako paranoični poput Ilije Čvorovića glumite detektive i postavljate neke zamke tipa čokoladna bananica na sred sobe (oće kurac ona to pojesti, nije ni ona glupava) ili pamtite raspored stvari po sobi ne bi li kasnije uvideli da se nešto pomerilo za milimetar, što se naravno ne desi.
Što se tiče dobrih aktivnosti na ovim ekskurzijama, imao si maskenbal – ko ima kostim do jaja, ko nema uzme posteljinu iz sobe i bude duh, klasika, zatim pidžamijadu – na koju su išle uglavnom devojčice ali i dečaci iz razreda za koje se 20ak godina kasnije ispostavilo da šetaju ulicama Beograda tražeći neka prava, kao i takmičenje za naj frizuru u kojoj osvojiš prvo mesto tako što naprskaš lak ili napraviš ekstravagantnu frizuru u narodu poznatiju kao JEŽIĆ.
Kad su u pitanju aktivnosti koje su te smarale, bio si dužan da pišeš neki šugavi dnevnik, napraviš herbarijum a tu su naravno beskrajno duge šetnje i pokušaj odlaska na najviši vrh planine, koji se nekako uvek izjalovi šatro zbog vremena a ne zbog toga što se ni učiteljici koja pati od hronične reume ne ide tamo. Neke škole su imale i onu jutarnju fiskulturu na kojem deca isprde ko goveda od silnih napolitanki dok se istežu. Što se tiče dnevnika, njega si popunjavao tako što opet odvališ ćušku malom hirurgovom detetu i prepišeš od njega ili podmitiš simpatiju kesom medenih srca pa ti ona napiše, ali ona ima lepši rukopis pa te uvek provale jebiga. Kada je u pitanju herbarijum, njega će završiti pijana tetka kad dođeš kući tako što će staviti kutiju od cipela na njega i ispresovati ta govna koja si jedva nabrao (ajde ti, fuljo od učiteljice, idi po planini i traži crvenolisnu kiselicu, trnjinu i vidovčicu jebem ti mater neurotičnu).
POVRATAK
Pičke od dece budu srećne što se vraćaju nazad kod mame i tate u krilo, kljukaju se lekovima protiv mučnine i ponovo zauzimaju mesta u blizini učiteljice. Pravim glavama se još ostaje zato što nema škole i zato što niko ne broji zalogaje. Ali krećete svi, jebiga. Spavaš u autobusu premoren od svih dana skakanja i jurcanja po hotelu, stižeš kući i prenosiš utiske celom naselju, roditeljima i ostaloj rodbini.
ŠTA SI DONEO KUĆI?
Opet dobra deca vraćaju kući koji dinar kao znak da su opravdali poverenje roditelja a ti si spizdio i ono što ti je striko dao dan pred polazak uz blag šamar i pošalicu “nemoj neko pivo piti”. Verovatno si doneo pištolj na metkiće, neki mali znak pažnje ukućanima i laser sa onim nastavcima od kojih jedan obavezno baca siluetu gole žene i ljigavca, kojeg lepiš po kući dok ti ćale ne zalepi šamarčinu.
