Penetracija kvantnom mehanikom – Šredingerova mačka

Do  sada su na ovom sajtu osvanula objašnjenja zašto žene lakše ovlaže kad su lubrikanti novac, uniforma, nekad romantika, često upornost, pa čak i obrnuta psihologija. Novi koncept bi trebalo da uđe u srž problema kako iskoristiti nauku da postane saučesnik u zločinu koji želimo. Doduše, nauka je penetrirala i mnogo pre nego što se iko odlučio da se njome bavi. Na primer, tojaga u glavu pa vučenje za kosu do pećine u sebi sadrži čitav niz osnova mehanike. Tu su rad, energija, pritisak, impuls, brzina i razne vrste sila. Danas se ovakav vid primene nauke u svrhe oplodnje naziva silovanjem, a takođe je kažnjivo i dejstvo hloroforma pa ni hemija ne nailazi na potvrdno klimanje glavom od strane pravosudnih organa. Stoga se utilizacija nauke za ove svrhe mora posmatrati na meta nivou.

U ovu, za sigurno 17 ljudi zanimljivu avanturu, krećemo od jednog od najkuljih fizičara ikad – Ervina Šredingera (za Bosance Šrijedingera). Malo govno Šredinger je imao mnogo sreće u životu. Pod jedan, nije se rodio u predgrađu Katmandua nego u Beču. Pod dva, roditelji mu nisu bili tehnološki višak u Prvoj petoletki već ugledni obrazovani privatnici što znači da se nije jela posebna kobaja nego neki alpski pršut i kajmak sa 65 posto mlečne masti. Treća dobra stvar je činjenica da je mali Ervin stasao just in time – u najboljem periodu ikad za fiziku, dakle u prvoj polovini 20. veka. Gikovi tog vremena nisu jeli govna i trolovali narod po netu već se nadmetali ko će da dadne veći doprinos u tada najaktuelnijoj oblasti fizike – kvantnoj mehanici.

U konkurenciji Planka, Bora, Paulija, Diraka, Hajzenberga i ostale ekipe, Šredo je dobio možda i najviše (kvantnih) bambija, i to na kakav jebački način. Obični ljudi na odmor idu da se odmore, sviraju kurcu, lade jaja, kontempliraju i čitaju Ljiljanu Habjanović Đurović, ali ne i Šredinger. Ženi je rekao da ide da sredi sranja u kvantnoj teoriji, usput je poveo kurvu i tri nedelje bio zabarikadiran u nekoj zabiti na Alpima. Radio je po ceo dan a riba je služila da mu izniveliše nivo testosterona čim pređe granicu koja bi za posledicu imala odvlačenje pažnje od rada. Sa odmora se vratio 7 kila lakši i sa ovim:

1. Ovo je sjebalo mladost Bogdana Diklića (U raljama života)
2. Redukovana Plankova konstanta se ne čita kao ć.

Za neupućene, ovo iznad je talasna jednačina za jednu česticu i to je sve što treba da se zna, a i možda već previše jer , iako je ovo jedna od najbitnijih jednačina koji opisuju naš ćivot, nećemo koristiti nju kao medijum penetracije već  Šredingerov misaoni eksperiment sa mačkom za koji su, internetu hvala, svi čuli. Dakle, kutija, u kutiji redom: mačka, bočica cijanida, čekić, Gajger-Milerov brojač i radioaktivni element koji ima fifti-fifti verovatnoću da se raspadne (emituje zračenje). Ako se raspadne, Gajger očita radijaciju, aktivira se čekić, razbija bocu a aktivisti PETA počnu da pišu peticije da se zatvori zlikovac koji je u mislima ubio mačku. U suprotnom, ako se ne zabeleži radioaktivnost, brojač ostaje miran, time i čekić, bočica zavorena, mačka živa a aktivisti PETA ponovo pišu peticiju jer se zlikovac u mislima drznuo da zatvara jadnu mačku u kutiju. Na sreću Šredinger je dozvolio sebi luksuz da razmišlja o ovome jedno pola veka ranije nego što je osnovana PETA inače…

Pošto nikom i dalje nije jasno kako kojih sedam paklova može da izgeneriše koitus koristeći Šredingerovu mačku, vreme je da se stvari konkretizuju. Eksperiment zapravo pokazuje paradoks kvantne mehanike u makroskopskom svetu, jer bi po kopenhagenskoj teoriji mačka trebalo da bude u superpoziciji (istovremeno i živa i mrtva) analogno česticama. Pošto je to za mačku poprilično nemoguće (osim ako ne odemo u domen multiverzuma), mačka je ili živa ili mrtva, tj trenutkom otvaranja kutije prestaje njeno stanje superpozicije. I DALJE NEMA APLIKACIJE OVOG U SVETU SEKSA, GRABAR KITAROVIĆ DA REAGUJE!!1 Polako, praksa je pičkin dim kad si dobro teorijski potkovan.

A praksa je bilo gde u društvu. Recimo na kućnoj žurezi bez povoda.

– E izvini, da nemaš možda brufen, glava me otkida.

– To neka glupa fora za muvanje?

– Ma ne, imam migrene, nasledno mi s kevine strane. Ako ne popijem lek, nekad se onesvestim, a malo bi me bio blam da kvarim žurku. Inače, ne znam nikog ovde, a ti si mi se učinila kao osoba koja bi pomogla čoveku koji je u nevolji…

– Jao, izvini što sam ispala arogantna kučka. Znaš kakvi su danas muškarci, ne biraju ni vreme ni mesto da muvaju devojke, ČAK I NA ŽURKAMA. Zaista izvini što sam pomislila da si hteo da me muvaš. Imam brufen, eno mi ga u šok sobi tamo sa svim drugim jaknama.

– Evo idem s tobom da što pre nađemo.

– Izvoli.

– Hvala, spasila si me bar na kratko. Inače, slagao sam te, nemam migrenu. Zapravo imam tumor na mozgu al izbegavam to da govorim u javnosti. I onda imam te strašne glavobolje, a sad sam zaboravio lekove u baraci pa i brufen dobro dođe.

– Jao pa to je strašno, tako mlad a… kako misliš u baraci si zaboravio?

– Pa ja živim u baraci na nekom gradilištu. Moji su me izbacili iz kuće kad su saznali da imam tumor, nisu hteli da troše pare na lečenje i tako lutam od gradilišta do gradilišta, tu mi radnici daju da jedem, spavam i malo para za lekove, ali terminalna faza bolesti me polako ubija… Zato pokušavam još da ovo malo života ispunim veselim događajima, idem po žurkama, pokušavam da se družim, al malo ko danas želi da razgovara sa osobom koja uskoro umire.

– Jao bože, rasplakaću se, ovo je najtužnija priča ikad. Kako su ljudi zli tako, ne kapiram. Evo ja ću da se družim s tobom, ti si tako dobar, vidi se.

– Nemoj… bolje nemoj.

– Ali zašto?

– Bolje ne veruj mi. Je l možeš nešto da učiniš za mene?

Mogu. Ne mogu.

– Reci… Bilo šta.

– Samo budi ovde pored mene u tišini 10 minuta. Ništa više.

10 minuta tišine

– E, to je to, ja sad palim, moram da završim neki koks, vreme je nozdrve da se zagreju, drago mi je što smo se upoznali.

– Pa čekaj, gde ćeš odjednom a i odakle ti pare, zar nisi rekao…?

– Jao bre. Obećaj mi da ćeš obnoviti fiziku elementarnih čestica, barem gradivo iz četvrtog gimnazije, pliz. Malo čačni kvantnu mehaniku, ništa nećeš razumeti al ko zna, možda sledeći put ne nasedneš na foru.

– Kakvu foru, ne razumem?

– Ti nisi baš najbistrija, a? Koliko ljudi ima na žurci?

– Ne znam, 50 možda.

– Recimo da je pola od toga videlo kako si nešto pričala sa mnom i da smo posle toga zajedno ušli u sobu. I sad iz sobe izlazimo posle 15-20 minuta, tako da to tebe, draga moja, stavlja u stanje superpozicije, tojest, ti znaš da nisi jebana, ali oni svi napolju smatraju da jesi. Kapiraš?

– Jao, pa ja…

– E al ako te brine, i što se mene tiče, ti si jebana. Jao ovo kao recku računam, majke mi.

– Pa kad je već tako, daj onda stvarno da uradimo nešto, kad je bal nek je bal.

– A to? Pa kapiram da bi moglo, kul si riba, al ovako mi bolji trip. Ćao sad, pozdravlja te Šredinger.