Ljubavni jadi u očevim očima – Sastanak sa Stevicom

♫ “A OKO MENE LEETE LEETEE SVI, HAJDE BAREM I TI POLEEETIII, MA NEĆEŠ BAKSUZ SIII BAKSUZ U LJUUUBAVIIII“

 – A bre sine nemoj te pederske pesme koji vam je kurac više DAJ BRE NEŠTO OD JAŠARA DA ZAGRIZEM DALJINSKI I PROGUTAM OVO DUGME ZA TELETEKST!

– Tata daj mi para za grad.

– De ćeš ti opet? Samo lutaš negde, ispiti se neće sami spremiti.

– Idem sa Stevicom na prvi sastanak.

– U pa to danas već? Ala vreme leti ko suri orao, ko da smo vas Bora i ja juče upoznali.

– Pa i jeste to bilo juče.

– Pa kažem ja. Evo ti crvena, jel dosta? Mada ti neće trebati, Stevica je momčina prava, al evo da imate da se provedete.

– Hvala tata, ajde uživaj i ti.

– A oću kad ovi počnu pevati nešto naše a ne ove bendove što pevaju sa kapama i klavijaturama oko vrata.

*lokacija: DOGOVORENO MESTO

– Ej ćaooo Steviceee!

– Ćao.

– Izvini što kasnim malo, jel me dugo čekaš?

– Ma u redu je, naviko sam ja. Kad čekamo Slobu rubina da doveze šut nikad na vreme ne dođe, il se slupa pijan, il se slupa trezan pa onda po njega u SUP jer se neće šut sam istovariti tako da znam šta je muka.

– Hahaha, zanimljiva priča.

– A šta ćeš. Kako si ti?

– Dobro sam, malo učila danas pa evo taman sad ovo što smo se našli dođe kao pauza od učenja.

– Super super, kako ti ide škola?

– Ide bolje nego što sam mislila, studiram istoriju umetnosti, četvrta sam godina, na budžetu i tako. A tebi? Da li studiraš nešto?

– Ne, ne, shvatio sam da volim da radim a ne volim da učim. Lakše mi je da iscepam 10 metara drva nego da pročitam 10 knjiga. Pročito sam Belu grivu, malog pirata i edipove basne i meni dosta.

– Misliš Ezopove basne?

– E to, ono što životinje pričaju ko ljudi, ne znam, dosadno je to sve meni.

– A šta ti konkretno radiš?

– Ma sve… zidam, molerišem, koljem, opravljam, popravljam, zakivam, utovaram, istovaram i tako dalje.

– A baš voliš to?

– Najviše volim klanje svinja, to mi je uža specijalnost. Nema ništa bolje nego kad ja vidim njoj u očima da i ona zna da je savladana i da se ne vredi da se opire. Onda samo krk nož u vrat i kačimo je na rem.

– Mhm… hm…

– Nego kad smo već kod svinje i mesa, ajmo negde sesti da pojedemo i popijemo nešto, ogladneo sam momački.

– Ajde, možemo ovde na kinesku hranu, ima blizu.

– Ma kakvu kinesku hranu? Ne jedem ja to.

– Što?

– Ma mani me toga, prodaju ljudi kišobran za 80 dinara, gde to bre ima? Kapiram da sve što ostane od hrane sutra daju nekoj dvojici kineza i od toga oni naprave par patika i kutiju flomastera. Sumnjivo je sve to meni. Vodim ja tebe tu na jedno provereno mesto na koje ja često idem.

– Restoran neki?

– Prilagođava se potrebama. Ajmo.

– Idemo peške? Jel imaš kola? Jel imaš položeno uopšte?

– Imam, A, B i GK kategorija.

– Šta je GK?

– Građevinska kolica. Idemo bre peške, a posle ćemo videti kako ćemo.

– Okej, hajmo.

*lokacija: KAFANA “LJUTA BOEMSKA SUZA”

– Uh super, nema gužve.

– Izvini, da li ovde ikad ima gužve?

– Ih, bude puno, pogotovo posle druge smene. Ljudi sede sa obe strane šanka, ma na hladan deo roštilja sednu. Imaju iza gajbe i onda to Milotka donese kad nema stolica pa posedamo na gajbe.

– Ko to vi?

– Ma ovi moji zidari s kojima radim.

– Aha… pa lepo…

– Nego šta! MILOTKA, DOVUC’ DUPE VAMO JEL NE VIDIŠ DA SAM UŠO?! Opet pije iza zamrzivača, nema to ludo pa bog!

Milotka: Dobro veče. Ja se izvinjavam, prišivam suknju tamo, iscepaše mi ovi tvoji preksinoć jedva sam živu glavu izvukla morala sam ih ćumurom gađati.

– Ajde ajde mani sad to. Daj nam nešto da pojedemo i popijemo.

Izvolite.

– Meni daj 20 komada s lukom i kajmakom i pivu jednu hladnu od nazad iz frižidera, AL DA BUDE LADNO KAD GA STAVIM NA STO DA SE PREZNOJI KO DEBELO DETE NA SISTEMATSKOM PREGLEDU! Šta ćeš ti?

– Pa ja bi ako imate nešto sa tunjevinom i brokolijem?

Sa kime i čime?

– Ma kakav bre brokoli i riba zgnječena, daj joj 10 komada sa lukom i kajmakom. Jel moš pojest 10? Ako ne možeš ja ću ne brini. I Milotka, jel imaš vodku neku?

Ima, ako nisam popila.

– Smuti joj pola pola sa sokom nekim, nema smisla da kvari ovakvo jelo nečim bezalkoholnim.

– Može malo vodke ali i neki đus molim vas.

– Dobro daj joj sa đusom, ajde.

U redu. Sad ću ja.

– Joj a ja baš ne znam, dugo nisam jela luk, pogotovo ne na sastancima, nisam očekivala da se to momcima sviđa.

– Slušaj me mala, ĆEVAPI BEZ LUKA KO MEŠALICA U HLADOVINI. Ne sekiraj se i samo udri. Ovde je najbolja mesina, luk je taman, nije da plačeš ko da ti je neko umro a nije ni blag pa da ispari za pola sata a kajmak im je masan ko Milotkina kosa.

– Hehe, okej okej. Simpatično je to kako si mi uveki zgledao miran tako kad sam te viđala u dvorištu a ispada da si ti prava faca ovako.

– Tiha voda breg roni mala moja. A ti bogami razmažena moram ti reći, ćaća Ljuba ti nije takav.

– Zbog hrane i tako to? Ma nudi on mene uvek da ja jedem to ali ne mogu nekako.

– Sad ćeš blago meni, pitaćeš jel ima još. Nego kakvi su ti to nokti oduvek me zanimalo? Ko to crta i čime, jel to nekom platiš ili ti to sama?

– A pa to ti je takozvani frenč. Drugarica to radi pa onda kad odem kod nje dok tračaramo ona to meni uradi, i to traje tako desetak dana.

– Pa jel se to skida kad pereš ruke? Nije valjda da ne pereš ruke po deset dana haha?

– Hahah, ne ne. Ne smeta voda.

– Dobro je. Nego vidi ti moj ovaj frenč što imam na palcu.

– IJU! Šta je to?! Fuuuuuuj.

– Pravio neku policu za garažu, a bogami bio pijan ko zvezda, uzo da zakucam kad jebiga omašim i po palcu ošinem i eto sad stoji tako crna mrlja ispod nokta. A? Vidiš šta ti je frenč, ovaj stoji po tri meseca, ne skida ga ni voda ni benzin. Imam duplikat toga i na prstu desne noge kad mi je komoda što sam nosio pala na nogu.

– Iju iju, pa ti si baš hrabar.

– Poso je poso lutko.

Evo ih ćevapčićiiiii, prijaaatnooo!

– Milotka to je kecelja, ne portikla, spusti to malo pogledaj na šta ličiš, grudi su osnovni atribut konobarice. Ajde idi tamo za šank zvaćemo te ako bude trebalo. Prijatno mala i živeli!

– Hvala, takođe.

– Uh al sam se najeo, bokte, mada kad podrignem opet ću moći još ovoliko strpat u sebe.

– Joj i ja sam moram ti priznati, odavno se nisam tako dobro najela. A i vodkica me ova malo uhvatila.

– Kažem ti ja. Mada još si ti amater, al boli te uvo, sad nećeš jesti dva dana dok ti se ovo ne svari. Ja sam navikao, trošim pola litre na pola kile mesa, ne mogu se ni napiti kad jedem. Šta ćeš, radi se pa se i istroši.

– Ne živiš ti loše, mogu ti reći, dinamičan je ovo život dosta.

– Nego šta. Pokašću ti ja kako se živi. Jesi se ikad vozila nazad na prikolici?

– Hahaha niiiiisam.

– E to ti je taksi al kabriolet. Ma videćeš ti sve. Ja ću sad udariti duplu rakiju pa smo mogli ići polako, oš i ti još koju vodku?

– Ne bih više stvarno i ovo me uhvatilo, nisam dugo pila.

– Sigurno?

– Ma… ajd reci toj Milotki i meni duplu vodku da se solidarišem s tobom.

– To lutko! MILOTKA! NE JEDI PRSTIMA MAJONEZ IZ VITRINE I NE PIJ SIRĆE VEĆ DONESI DUPLU KAJSIJU I DUPLU VODKU VAMO!

STIŽEEEEEEEEEEEEEEE!

*lokacija: STEVICINA KUĆA

– Auh Stevice, baš sam se napila, gde me to vodiš?

– Kod mene u sobu, valjda je ćaća naložio peć da ne moramo u jaknama ležati.

– Hihihi ležati a? Stevice opasan si. Ijaaaaaoooj vidi ga čika Bora ovde u dnevnoj spava hihihi.

– Ajde ajde polako, ako se probudi smaraće nas do ujutru, prolazi ovamo.

*lokacija: STEVICINA SOBA

– E pa toplo ti je u sobi.

– Ma da, taman. Ček da pustim muziku.

♫ “EJ TI NOĆI SESTRO MOOOOJAAAA, PRIIIIIIIMIIII MEEEE ZA BRAAAATAAAAAAAA!”

– Šta je ovo? Ko ovo peva?

– Ipče, plačite oči moje.

– Nemam pojma.

– Naučićeš, skidaj se oči moje.

– Heheheh Stevice jesi neki đavolak.

TO! TO STEVICE ŽIVOTINJO NEVAKCINISANA! JAČE! STISNI ME TIM ŽULJEVITIM ŠAKAMA MAKAR MI KARLICU SLOMIO!