Najbolji mogući scenario… Ili si jednostavno dosadan?
– Evo, vratio se pre par dana sa Ohrida, bio sa Majom. Sledeće godine otkrivamo Siciliju. Pa super nam ide, ispunjava me cura k’o nijedna do sad. I u krevetu je strašna! Ispali smo u fudbalu, ma dobro, biće bolje. Evo kupio sam banane neke i brokoli, valja se unositi vitamina. Juče na fudbalu sam im dao 4 komada. Doktor budući ti beše, deder mi izmeri pritisak! 120/80, odlično! Legle mi neke pare, deda prod’o plac, pa da pokupim, do banke sam pošao. Pozdrav, Z!
Već na pola monologa sam poželeo da mu kašikom iskopam čekić, nakovanj i uzengiju, zaobiđem klasičan put prenosa zvuka i direktno mu se u unutrašnje uvo razderem „Majmunčino, skapirao sam da ti je do jaja!“ Nemojte pomisliti da sam zavidan, cinik svakako, ali ne zavidan. Ili bar da mu urušim snove: „Strašna u krevetu? Pa batice, morala je dugo da vežba da bi naučila!“ Možda i da ga izlažem da ima hipertenziju. Ali suzdržah se nekako. Jebeni dobrica. Prosto sam poželeo da ima neku bolesnu tajnu, da gleda gej-midžet-interejšl-džipsi porno i krade krastavce sa tezge kad seljak skrene pogled. Malo porazmislim i shvatim… pa ovo je programirani bot, njemu nije do jaja.
Vidite, Tarzani, lik koji mi se hvalio da će da jebe u Palermu, kao da je svoj život koncipirao po stranicama Bukvara. Nametnut ideal dolce vitta. Prva strana, on je klinac, igra se musav sa klikerima. Druga strana, upisuje školu i dobar je đak. Treća strana, ženi se, rađa buljuk dece i zajedno prave kompot od šljiva, dok jesen stiže u žutim kočijama. I to sve ilustrovano jarkim bojama. Sve ide po planu, ni za pedalj nema odstupanja. Konvencionalnije ne može biti. Voditi takav život, ili ga bar sanjati u dvadesetim godinama, izuzetno je kliše i nemaštovito.
To je tip lika koji bi kupio samojeda (ona čupava bela džukela) i nazvao ga, pogađate, Belka! Tip čoveka koji slučajno popiša dasku u kafanskom nužniku i traži od konobarice salvetu da prebriše. Gael Kliši, kliše defanzivac koji se ne trudi previše u napadu, sluša kouča bez pogovora. Nikad ne pomeša uzo, votku i pivo i ne iskenja se u ortakov suvenir sombrero. Lik koji ti za rođendan kupi STR8. Lik koji je u školskom dvorištu smirivao potencijalnu tuču rečima „pa došli smo ovde da se zezamo, svi smo ortaci, nasilje nikud ne vodi“. Idealni dobrica, Ned Flanders, Aljoša Karamazov. U literaturi ovakvi likovi dobijaju jako puno pažnje, profan iz srpskog se oduševljava njima, govori nam da živote koncipiramo po njihovim metodama. Sjajan lik za fikciju. Ali za ril lajf… jebeno dosadan lik. Kako da ti takav klon bude prijatelj? O čemu biste pričali, kako je sa Majom skinuo novu sezonu Greys Anatomy? Koji bi ti savet on dao kad ti naiđe bluz: „Ne daj se, mali, drži se van nevolja. Biće sve ok.“ Ma daj.
Setih se tada Džokerovih reči: „Unesi malo anarhije, uzdrmaj uspostavljeni red i sve postaje haos.“ Jer, niko ne paniči kada stvari idu po planu, bez obzira koliko plan bio retardiran. A jeste, šta god neko pomislio, glup plan razdvojiti dva šištavca koji hoće da se biju jer je jedan drugom rek’o da je gedža. Normalan čovek ne razdvaja, no snimi i izbaci na Jutjub. Dobro, neću sad da nosim glupu šminku, zeleno odelo i da palim Gotam, ali neću ni vučjaku da dam ime Reks. Biraj da budeš drugačiji, nepredvidiv, ne šizofreno nepredvidiv naravno, ali van nekih stereotipa. Ne preteruj naravno, da ne postanes hipster. I šta je trebalo da odgovorim poznaniku kome sam merio pritisak. Da mu namerno kažem da mi je odvratno, da mu pokvarim dan, da mu kažem da živim dijametralno suprotno od njega? Ili da nastavim sa neobaveznim ćaskanjem. Ma… Jednom će morati da shvati da život nije epizoda Teletabisa. U stvari… JESTE epizoda Teletabisa. Džinovski genetski modifikovani pacovi sa antenama na glavama i Sunce koje se smeje… AAAAA …. Supernova će unistiti Zemlju…AAAA! Ipak…
-Ti dao četiri gola? Ma vrteo sam te bre k’o Ronaldinjo u srednjoj, futu je trebalo da kupis. Sicilija? Pa je l’ će te posetiti Korleone, papučar? I da… ne radi mi ovaj aparat kako treba…
