Učimo decu seksu da ne bi oni nas
Školski program u nas verovatno nikad nije bio dovoljno dobar, a danas je toliko porozan i šupalj da ne postoji volja ni na kom nivou da se tu bilo šta menja, već se sve pušta volji prirodnog toka događaja. Domaćinstvo nije bilo po ukusu modernih trendova društva, a učenje o ponašanju u situacijama požara, poplava ili zemljotresa se smatra redundantnim. Ali zato postoje stvari kao što su građansko vaspitanje i veronauka, koje ironično pred klince postavljaju lažan izbor da od dva sranja mora da izabere ono koje manje prlja ruke.
O seksualnom obrazovanju se ovde ne priča. To nimalo nije čudno jer smo pre manje od 10 godina imali ministarku inkvizitorku koja veruje u 6000 godina staru poligonalnu Zemlju na kojoj živa bića vrše reprodukciju bezgrešnim začećem. Uopšteno, za najveći uspeh ministarstva prosvete ovde se može smatrati kad kombinacija za prijemni ispit ne procuri 20 dana ranije već samo 15. U takvoj konstelaciji bizarnosti i kolektivne kurcobolje, čini se da je pretenciozno očekivati drugačiji rezultat od petocifrenog broja maloletničkih abortusa godišnje.
Juče je nastala kolektivna histerija jer je tinejdž treš časopis Bravo objavio how to članak za devojčice o pravilnom rukovanju spolovilom. Opšti zaključak internetaša je da je to skandalozno i neprimereno uzrastu jer to čitaju klinci, a oni su još mali za te stvari… Skandalozno možda i jeste (pre bih rekao glupavo), ali dvanaest godina života (neki početak tinejdžerstva) nikako nije malo da se o seksu sasvim ozbiljno uči. To nikako ne znači da dečurlija o drkanju kite treba da uči iz retardiranog časopisa kao što je Bravo, ali postavlja se pitanje gde to deca mogu da uče o seksu? Škola, osim par nasumičnih tribina o upotrebi kondoma koje dođu u periodu kad je već trećina devojčica u odeljenju abortiralo, nije zainteresovana za to, roditelje je sramota jer nije bogougodno, tako da su klinci uglavnom prepušteni snalaženju po netu, a net u tom periodu nije baš kembridžovski nastrojen već odma servira duplu penetraciju u gro planu.
Doduše, u tekućoj školskoj godini, srednje škole u Vojvodini su na mala vrata uvele seksualno vaspitanje, uprkos klerikalnim povicima pedofilske bratije u mantijama. Međutim, to je toliko besmisleno i neefikasno da zaista liči na uobičajenu rabotu koju ovdašnji um može da ponudi kao Solomonsko rešenje. Učenje o seksu u periodu kad već uveliko analiziraš Geteovog Fausa i rešavaš kvadratne jednačine je korisno koliko i da ostaviš pljuge nakon 50 godina. Kasno je. Prekasno je. Jebote, koja je svrha učenja o kondomima ili menstrualnom ciklusu u uzrastu koji dođe dve godine nakon onog u kojem sedam učenica iz osnovne škole u Bosni zatrudni na ekskurziji? Ta zla Švedska je još pre 60 godina uvela obavezno seksualno obrazovanje koje počinje paralelno sa „kosa, prava, uspravna, debela, A, B, C, D, 0, 1, 2, 3, +, -, *, :, =…“
Može zvučati IJUUUUU, ali to je zapravo pravi period za učenje o seksualnosti. Klinci se tada nalaze u vakuumu između falusne i genitalne faze, dakle tamo gde njihov libido još uvek čuva narcisističku formu. To vreme najmanje moguće zainteresovanosti za međupolnu interakciju je idealno da balavurdija skonta osnovne principe polnih razlika i reprodukcije a ne da se čeka biologija za osmi razred. Ipak u trećem razredu drugarici iz odeljenja želiš samo da zavališ specijalku u facu da joj spadnu naočare, a u osmom glagol zavaljivati ima skroz drugo značenje. O prednostima „just in time“ edukacije o prevenciji trudnoće, načinima kontracepcije i polnim bolestima je besmisleno govoriti. Interaktivne grafike i multimedijalni materijali prilagođeni uzrastu bi u današnjoj digitalnoj eri savršeno mogli da demistifikuje glupi tabu našeg društva koji stoji nad seksualnošću i tera roditelje da sa „Ma de si ti to čuo, jebenti lebac krvavi aj mrš u sobu“ odgovara na sasvim normalna dečja pitanja tipa „Tata, šta je to sperma?“. Uostalom, evo kako se školski program (da, to je nekad zaista postojalo, belive it or not) RTS-a početkom devdesetih aktivno bavio seksualnom edukacijom klinaca. Da, imali smo 9-10 godina i obožavali smo da gledamo sinhronizovanu francusku seriju, kod nas nazvanu „Moje telo i ja“ gde baba objašnjava unučićima sve što ih zanima o seksu. A zanima ih svašta, od oplođenja jajne ćelije, preko seksualnog instinkta do telesnih promena u doba puberteta. I da, ovo dvoje dece sigurno nisu srednjoškolskog uzrasta.
Druga neželjena posledica guranja seksualne edukacije pod tepih je stvaranje gomile Mladena Obradovića i generalno netolerantnog društvenog okruženja u kome isti ti Obradovići hrabro plivaju, nesvesni sopstvenog neznanja. Što kasnije dete skonta normalnost u postojanju seksualnih varijeteta to će imati manje izgleda da prihvati da su to varijeteti a ne anomalije. Što više dece to percipira kao anomalije, to će biti više potrebe da se raspreda o pravima gejeva i njihovim paradama, a što više prostora uzmu te rasprave, to će ga manje ostati za neke druge bitne stvari. Uvek se sve svodi na to da ulaganje u obrazovanje višestruko smanjuje troškove koji uvek dođu na naplatu sa kamatom grčkog nivoa.
Sablažnjavanje nad bahatom uređivačkom politikom Bravoa je samo realna posledica u kojoj se davimo. Izdrkaj momku step by step u tekstu će zapasti u oči i devojčici iz Švedske i devojčici iz Srbije bez obzira na njihov nivo seksualnog obrazovanja. I vrlo moguće da će i jedna i druga pod hormonalnim naletom možda prerano stupiti u odnose. Naš problem ovde je što će četrnaestogodišnja Milica iz Valjeva imati mnogo veću verovatnoću da zbog neznanja postane majka nego njena vršnjakinja Karolina iz Geteborga.
