Divlji taksisti: geneza i tipovi

Kao što je iz svakodnevnog iskustva poznato, Srbija je zemlja mentalne i materijalne bede. Nema se para, nema se ni mozga mnogo, diploma služi da se okačiš na zid kioska dok nudiš upaljač i krem bananicu čoveku koji je došo da kupi rinfuzni bond i romed. Omladina nema gde da radi i jebe, al jebeš omladinu kad je to sve goli huligan i narkoman i zadnje vreme došlo moja Darinke. Pauperizacija masa (kosmati bradonja i njegov sponzor mi se afirmativno smeškaju iz pakla koji je opijum za narod) sabija milione pojedinaca u sivu neopranu gomilu pod zajedničkim nazivom – narod, a narod je, znamo, onaj što nema leba da jede, jer da ima, ne bi bio narod, nego gomila sitih pojedinaca, pa onda dođe Margaret Tačer, kaže jel tako pa vikne: „Društvo ne postoji“ i privatizuje sve živo, a BBC snimi „Mućke“ i narod se smeje gledajući svoju muku na televiziji sve doživljavajući katarzu koja škopi i onesposobljava za akciju, pa onda na izborima pobedi levica i šopa pare iz budžeta na sve strane dok se ne stvori deficit lepi, pa onda mere štednje jer ako smo svi trošili, svi i štedimo, solidarnost je premisa levice, a razmaženi ljudi se odma okrenu zapenjenoj desnici što bi da vraća dostojanstvo narodu i tako se sve to kotrlja i ničeg novog pod Suncem (i ko oće da razmatra ovo dalje, dođe do večite teme cikličnog ili linearnog toka vremena, a samim tim i pravog značenja i smisla progresa i postoji li to uopšte, te eshatologije i hilijazma, prava kenjatorska poslastica za sve filozofske sladokusce na prvoj godini fakulteta sa dvolitrom Meraka u parkiću).

E sad pošto smo usmrtili neodlučne čitaoce što prate tekst do prvog zareza, veseli deo za muškarce: pošto narod nema para i opljačkaše ovaj narod i nemamo mi državu i jebem ti državu i pola plate na more u Titovo vreme i legneš de oćeš niko te ne dira, ljudi su u svemu prinuđeni da koriste masovne oblike svega, da ne kažem socijalne (što se ne odnosi na socijalne naočare koje nose hipsteri, to im je znak raspoznavanja koji se prevodi sa REPORTAŽA: KARALI SMO SE U PRKNO I BILO NAM JE FLAFIČASTO). Dakle, nema da se kupuje pršuta gospocka nego salama kučeća Dobro, nema OLED da se rokne Aranđel da se gleda u 4K nego Voksara HD Ready sa natpisom BEST BEFORE 03022007, nema patika Najk sa ergonomskom podloškom za odomaćenu gljivicu koju zoveš Duško nego 迪克, nema fensi koktel u laundž klabu nego pivdžana u parkiću a za otmenije tu je uvek SUR „Volan i Šveđanka“ gde gazda Čingela vodom preseca vinjak ko točak balegu.

Samim tim, nema ni da se voziš novim kolima, kaki nova kola, nema ni da se voziš polovnim Puntom, vozila baba do Tuške pijace, plin sekvent, sve u fulu, nego ćeš lepo javnim vidovima prevoza što troše lož-ulje.O javnom prevozu u Beogradu davno je sve rečeno: Beograđani, vaše muke niko ne zna, nisu svi autobusi klimatizovani, neki čak nisu ni provetreni, ljudi smrde i znoje se ko da se nigde na svetu nema smrdljivih ljudi, majstor je zadrigli kabadahija koji kasni jedan ali katastrofalan minut, uvek je gužva što je potpuno nelogično u jednom gradu od milion i četristo hiljada ljudi, a onda i pusti BusPlus protiv koga treba dići pobunu od krvi i ognja na tumblru, neka gori Savamala, al figurativno, uz pomoć konceptualnog lajt-šoua iz koga ključa duh urbane rebelije. Dakle, iako je tema zicer i zgodna za konstantno preživanje – koga više zabole kurac, da umete i možete, dosad biste se izborili za bolje umesto da kukate decenijama i šlus, to vam je to, kukajte mami svojoj.

Al sa druge strane postoji fenomen koji se razvija već godinama po manjim gradovima: divlji taksisti. Znate ono sa početka o opštem osiromašenju? Kao i BG, svaki grad je imao svoje autotransportno preduzeće koje je sisalo pare iz budžeta; bilo je i časnih izuzetaka o kojima dalje neće biti reči a koji su uspeli da se razviju održavajući prometne međugradske i međunarodne linije, pa je tu bilo i ulaganja u nove autobuse, bilo je i redovnog čišćenja, a znala je u najboljim slučajevima da se zalomi i kvalitetna šega sa šoferom koja nije podrazumevala smetnju volana pri pušenju, kekekekeke, vozi Miško!

E, sva ta preduzeća su listom ispropadala već u prvom talasu privatizacije: novi gazda povuko autobuse u svoju firmu pa prodo il stavio pod hipoteku, ostali su drevni SANOS-i koje i šoferi najvoliju jer su na njih naučili bez obzira što su musavi, korodirali i što je Hitlerova dušegupka bila spa tretman za osobe sa psorijazom u odnosu na genocidnu aromu sagorelog dizela D2 koja hipsterski ironično bije iz otvora za ventilaciju prvobitno probušenog za zvučnik i slična luksuziranja. Koliko su gazde krale, krali su i radnici: kući bi se vuklo gorivo u dvolitrama koka-kole, smeliji su vukli kanistere, delovi su se prodavali po buvljacima da se zaradi koja para za španski zid u neomalterisanoj kući na sprat i svaki Paja i Jare bi samozadovoljno groktao zajebo sam državu ekekekeekekekekekeke. Najekstremniji primer bila je blokada Kragujevca pre nekih šest meseci, što nije nikakvo čudo jer se u srcu Šumadije skoro dvadeset godina uzgaja jedna vrsta radnika na trajnom plaćenom u fiktivnim firmama sankcionisanim od strane države, kao što su „Zastava automobili“ i pokojni „Autosaobraćaj“. Je l’ treba da mi bude žao tih firmi? Zabole me, ne žale se firme nego ljudi, i to kako koji.

I zato, kako su preduzeća propadala, otvarao se prostor za ljude: linije su propadale jer nije bilo sredstava da se održavaju, autobusi su poslovično kasnili ili ih nije ni bilo, a u svem ovom kukanju ne treba zaboraviti da postoje ljudi koji rade i idu na posao i jako im je stalo da na njega stignu na vreme, kako im gazda Limun ne bi otkinuo trijes posto od plate i skrcko to na bozu i tulumbe u rodnoj Kosovskoj Mitrovici kad ode da podigne pare od droge. Stoga su se pojavili okretni proleteri sa svim sortama motornih vozila i uleteli na sve lokalne stanice: nijedan zaporožac nije ostao neiskorišćen, nijedan gepek od pasata lubeničara neprepravljen za dodatna sedišta, a viđeniji ljudi se kunu da su u Ćupriji videli sredovečnog čoveka kako zapinje na rikši u svakodnevnoj borbi za korom leba i parčetom kučećeg buta u soja sosu, Ćuprija je to, zona sumraka i pazuh Milomira Marića. Ova grupa ljudi se na stanici lako raspoznaje tako što je pogužvana, masna, smrdi, šeta bez cilja, a kad te vidi u prolazu kroz zube dobaci MRKVC. P CN KRT. Ne postoji čovek sa oštećenjem vida koji ne bi mogao da prepozna divljaka na stanici, ali pošto ima i takvih koji drobe leb u supu, potrebno je da za opštu korist navedemo neke osnovne tipove.

1. Propali intelektualac

Prevozno sredstvo: stojadin. Kupljen na kredit. Polovan.

Znaci raspoznavanja: Pantalone na ivicu, polo košulja arilje, pogled izgubljen na horizontu. Pućka best, al samo dok čeka putnike da bi ličio na ozbiljnog čoveka. Kola čista ko da plaća ženu, visi mu i jelkica.

Diplomirani je inženjer metalokobasičarstva, al mu se nije dalo u životu. Fakultet završio jedva, nije pio, nije jebo, celog života bio metiljav, na poslu ga preticale čistačice, oženio se kurvom, ona ga odjebala i povela ćerku u Nemačku, ne javljaju mu se, al on plaća alimentaciju. Dobio otkaz kad je firma otišla u stečaj, svi se snašli, a jedini on se vratio selu i poljoprivredi, tu je budućnost, u zdravoj hrani. Sad vozi stojadina, putnike zove ko da diluje nekrštenog donalda, dok vozi ćuti il smara kako je život nepravedan. Jednom će da pukne, namerno da preleti ogradu i da ubije i sebe i putnike, što oni da žive kad se njemu ne živi.

2. Narocki čovek

Prevozno sredstvo: pasat lubeničar, mercedes 200D plinaš, golf 3 karavan i SVAKI OPEL KOJI POSTOJI stariji od 2000. godišta.

Znaci raspoznavanja: glava kockasta, spojene obrve, radnička boja, stomačina, neparan broj zuba, grokće kad se smeje, glibav, smrdi na oznojene sintetičke gaće. Kola musava, neusisana, ajde bogati, ko će to da ti gleda, daj da se stigne, ako ti se ne sviđa idi peške, molim lepo, ko ti jebe mater.

Iz zvučnika bije ova pesma (jućub: Sneki – Žika) a domaćin čovek pao u sevdah i digo ruke, gazi stodvaes da pokaže naivnom suvozaču što voli da popriča kakvu on mašinu vozi, na devedeset volan počinje da baca, lamela bazdi, seljanka što je krenula u bolnicu vrišti MAJKE! MAJKE! domaćin ladniji od špricera seiri EL VIDIŠ ŠTA JE MAŠINA, EJ! ALO! ALOOO! A GLEJ SAD KAD UKOČI pa zakoči, ćelavi trajal pusti dim, paknovi se izrendaju ko kačkavalj. Svaki put opljune prste kad vraća kusur, jebo bi i kuratu babu pa shodno tome mladicama na zadnjem sedištu dobacuje AL JE NA ZADNjEM KOMOCIJA JOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOJ, ŠTO ĆU SAD DA SE IZVALIM, a one vaspitana deca pa se postide, ikikikiki, psuje mater pešacima, biciklistima i motordžijama i ama baš svaki put posle demonstracije sile pokušava da ti proda auto, jer ionako diluje poluraspadnute krševe na malo.

3. Brzi

Prevozno sredstvo: Kao narocki čovek, al strogo ispolirano i voskirano, eventualno još alfa, alu felne, crveno DI, jebačka nalepnica, stakla zatamnjena folijom, spojleri i bodi kitovi kineski, anđeoske oči, jedan far žuto drugi belo svetlo.

Znaci raspoznavanja: prigradsko kmetovska fizionomija, šuškavac, frizura na opasno, brze čare, koščata faca sa ožiljcima od čibulja.

Hazumeš bhaćeleks nači puko sam PAHE OGHOMNE da ga utegnem i ghedaj bhatiću moj vidi ga kakav je ko BAVEHINA nači smht za pičiće bhaca moj nači koža bela bhatičelo ko phava nači vufehi evo da čuješ bhat moj s’ušaj ovo bhate (neki karl koks kurčevi) TUPCTUPCTUPC a meni tebhičelo moj nudio moj kum da hadim u Londonu bhate on ti je za polovnjake PHVI ČOVEK U ENGLESKOJ DHŽAVI al ne to ko ovi naši nego bhate naš kaki ko novi naš kakvog audija vozi bhate to je A4 SDF-1 vehzija bhate to ima samo Elton Džon nači ja phobo bhate NAČI NAŠ KAKO BACA GE SIVA BHATULINjO MOJ al sam bhate ja skoho isto tako shedio ova nači pičke same ulaze bhate evo baš sam tu kahao shednjoškolku bhate sve joj cuhila sokuhina iz čavke bhate tu gde ti je sad huka bhate bhate bhate.

4. Mali privrednik

Prevozno sredstvo: Fiat multipla. Svaki je poso pošten.

Znaci raspoznavanja: zgrbljen ko govno, a u duši govno.

Ne do Bog da je samo on na stanici, a da nema prevoza. Na sred Peštera će da čeka desetog da ga ugura na galeriju multiple, samo da ušićari još neki dinar. Zato i vozi samo putnike u bezizlaznoj situaciji, one koji moraju sa njim i zna tačno red vožnje preostalih autobusa da bi krenuo pre njih. To je jedan bolesni sadista, fašista i Bugarin, genocidni prdež od čoveka, druka kolege inspekciji i komunalcima bez obzira što redovno jede batine, namerno sporo vozi kako bi putnici kasnili na posao a za to vreme brojka pare i drži volan laktovima. Sušto zlo, argument manihejstva, đubre jedno. Voziće te kad tad.

5. Gospodin Dikula

Prevozno sredstvo: Pežo i Džeta

Znaci raspoznavanja: nisu potrebni. Jedan je Gospodin Dikula.

Samo Gospodin Dikula može da jebe u godinama kad kita rapidno opada. Samo Gospodin Dikula može da u roku od nedelju dana postane otac i deda. Samo Gospodin Dikula može da proslavi tako što celog dana vozi na svojoj relaciji, za svoju dušu, bez putnika. Samo Gospodin Dikula može da tom prilikom pokaže kurac načelniku saobraćajne inspekcije. Samo Gospodin Dikula može da prođe bez ikakvih posledica i kazne.
Jedan je Gospodin Dikula.