Baranoya bar kviz
U ekipici delova radne nedelje, ponedeljak uveče je depresivna grbava nakaza koja gmiže unaokolo, pokušavajući da pronađe dobro mesto za vezivanje omče. Ako pobrojiš sve aktivnosti kojima možeš da se baviš tada, kao najzabavnije se mogu izdvojiti čišćenje pištolja ili guranje petardi u Burago autiće. Zaista, ne postoji beznadežniji i kljakaviji deo nedelje. A to se nekako mora prekinuti.
Pre jedno šest meseci, polu-slučajno, saznali smo za trivia kviz koji se održava ponedeljkom i sredom uveče. Sreda je generalno fin dan, prvenstveno zato što nakon nje ide četvrtak, posle koga je petak, kome sledi vikend, ali i zbog Lige šampiona. Međutim, onaj početni stadijum reinkarativnog posao-kuća-pička materina robovanja morali smo nekako da začinimo. Svakako imamo pedigre – krajem prošle decenije smo šmrkali Conquiztador dok nas par nije umrlo od predoziranja i smora, ali smo držali neko od mesta u top 20, sve sa onom fensi crvenom krstačom. Prirodno je bilo da se trgnemo iz dugogodišnjeg sna.
Mesto se zove Baranoya i nalazi se u ulici Nikole Spasića. Prvo smo mislili da je to negde na obroncima Glogonjskog rita, jer nikada ranije nismo čuli to ime, ali se ispostavilo da su u pitanju obronci Knez Mihajlove. Fin lokal, taman toliko mali da i oni koji nisu pušači počnu da flertuju sa rakom pluća i pušačkom nogom, što je plus ako purnjaš dve pakle dnevno.
Elem, kviz. Oformite ekipu od, optimalno, četvoro ljudi, rezervišete mesto, krstite tim kako želite, naručite Jelen, Lav, Meminger ili čaj (ako ste u taboru „došo sam da se igram, a ne da se userem u sred nedelje“) i spremni ste. Voditelj vam nabacuje pitanja, vi zapisujete odgovore na papir. Niko vas ništa ne pita direktno, pa ne moš da ispadneš balvan pred pedeset ljudi izjavom da je Momčilo Bulatović uzeo Zlatnu kopačku 1998. godine ili da je koprofagija oblast u Nemačkoj. Postoji pet rundi. Prva se sastoji od petnaest najobičnijih pitanja iz opšte kulture, poput Ko zna, zna iz Slagalice, samo što je nešto manje sadističi nastrojena. U drugoj vam daju deset slika, koje mogu biti likovi iz He-Mana, gradovi u Tadžikistanu ili poznate pornićarke, a vi ih prikladno nazovete. Posle toga sledi poluvreme, gde voditelj pregleda odgovore, pa objavi koja ekipa je koliko glupa. Kviz se potom nastavlja trećom rundom gde odgledate trominutni klip iz Simpsonovih, South Parka ili Srećnih Ljudi, pa odgovarate na pitanja poput „koliko puta je gospodin Popara opsovao Neci majku?“ U četvtoj vam puste deset isečaka iz raznoraznih pesama, od Baje, preko Slejera, do Lane del Rej, a vi imenujete pesmu i izvođača. Peta, džoker, runda je najveća zajebancija. Sastoji se od pet podrundi, koje su obično neka mešavina formi prve dve. Fazon je da ako nešto ne znate, kažete konobaru da vam donese cirku u zamenu za odgovore. Ovde do izražaja dolazi taktika, jer je džokera moguće naručiti samo za vreme trenutne podrunde, pa moraš da proceniš da li ćeš u budućnosti možda biti još gluplji, odnosno pijaniji. Kviz se zaokružuje bonus pitanjem, koji je najčešće neka logička zavrzlama, na primer „kako da nađem posao, ako svi traže prethodno iskustvo? Kako da steknem iskustvo, ako ne mogu da nađem posao?“ ili nešto slično.
Kada se ispitivanje znanja i sreće završi, pregleda se ostatak odgovora i proglašava se pobednička ekipa. Ako ste izgazili, piće je na račun kuće. To znači da u slučaju da imaš Omera iz Slagalice i Perketa Perketa iz Conquiztadora u ekipi, moš da naručiš flajku Džeka na početku večeri i da pošteno prebiješ nejač kada se vratiš kući, i sve to za nula dinara. Takođe, kviz je izdeljen u, okvirno, tromesečne sezone, na čijem kraju najbolja ekipa dobije izlet u Temišvar, Sofiju, Mogadiš, ili neko četvrto mesto, pa Omer, Perke i ti možete zajedno da se valjate u lekovitom blatu u nekoj od pomenutih destinacija. Sa druge strane, ako od previše popijenog antifriza ne možeš da razmišljaš, uvek može da varaš tako što ćeš svako pitanje izguglati. Ukoliko te provale, gubiš sve poene, a ekipu ti na sajtu brendiraju u skladu sa postupkom.
Zašto sve ovo pišem? Ne, nije u pitanju puka reklama, već činjenica da od oktobra moja ekipa i ja nismo propustili ni jedan kviz. Ide nam dobro, pobeđujemo s vremena na vreme, a usled naše revnosnosti, uzeli smo poslednju sezonu, koja se završila pre par dana. Svaki ponedeljak i svaka sreda ponovo imaju smisao. Čak iako ne završimo prvi poneki put, jebiga, barem smo pijani i sjajno smo se proveli. Budući da je pivo 150 kinti, ako cepaš ovo standardno domaće, industrijsko, ubrzo smo počeli da dolazimo i van kviza, jer Baranoya vikendom radi do jutra, a nema preglasne muzike da te jebe u mozak. Ima tu i mali milion fenseraja, Leffea, Franziskanera i sličnh pivdžana, ali se oni retko kada slažu sa našim blejačkim novčanicima i alkoholičarskim mentalitetima.
Od ponedeljka kreće nova sezona, sa novim terminom za kviz. Petak će biti rezervisan za pitanja na engleskom, pa možeš da se praviš pametan na dva jezika. Na sajtu će se uskoro pojaviti registracija ekipa, achievmenti, kao i izazivanje suparnika, čisto da možeš da kurčenje na internetu da prenosiš u stvarnost.
Trivia kvizovi su postali prilično aktuelni u poslednjih godinu dana, ali velika većina njih ne nudi nikakvu stimulaciju za pobednike, ili je veoma mršavo organizovana. Baranoya ima tradiciju i kvizovi su besprekorno uređeni, a mesto je samo po sebi domaćinsko i prijatno za opijanje. Zezanje ponedeljkom, sredom i petkom počinje od 21 čas, a traje neka dva-dva i po sata, pa čovek ne mora manijakalno da trči na poslednji dnevni autobus. Navratite sledeći put da vidite da li ste pametniji od grupice ljudi koja po čitav dan jede govna na internetu.
