5 stvari koje moraš da imaš da bi bio prljava metalika

Vole ljudi da se bave muzikom pa to ti je. Neko veže maramu ko 2Pac pa mu pripadnici romske nacionalne manjine, inače u slobodno vreme bokseri, serviraju par krošea zato što glumi da je crnac, neko se ugleda na Eminema i više nikad ne bude dobar sa kevom. Sa druge strane, neko pola života peva dok se tušira pa na kraju pobedi na Prvom glasu Srbije ili Zvezdama Granda, a neko priča viceve rodbini na slavi i onda pobedi na Audiciji. Ali ipak imamo ekipe koje nisu mejnstrim, koje vladaju dubinama pivnica i barova širom provincija Srbije, koji besomučno drmaju glavom iz dana u dan i koji sede na klupama u parkovima obučeni ko za sahranu. Ovde ćemo par reči o takvima, tačnije, želimo da prikažemo zajedničke elemente koji krase svaki iole đavoljski i nasilnički orijentisan lokalni bend (koji ne uspe da bude ništa više od toga), odnosno, koje taj isti mora da poseduje. \m/

1. IME

Krenućemo od toga, jer je to uvek najteže i to mora prvo da se smisli da bi se na Jućubu kačio logo urađen u pejntu. Kod imena ovakvih bendova prosto ne može da bude ništa što je mekano, ništa što bi se prosečnom čoveku na ulici svidelo na keca. Nikad to neće biti ime PIVOPIJE IZ MEDAŠEVCA. Iako je ovo poprilično tvrd naziv, to je više ime za još tvrđu ekipu turnira u malom fudbalu iz istoimenog sela. Kod ovih bendova traži se nešto što ima zla u sebi, što kad se izgovori ili zamisli – automacki asocira na zlo. Nešto što bi trebalo to da uradi a ustvari u 90% slučajeva ne uradi nego ispadne jadno i tužno poput face Laneta Gutovića. Uglavnom, poželjno je da to bude kombinacija pojmova vezanih za smrt, mitska bića, đavola, životinje koje poseduju otrov i apokalipsu.

Na primer: Black Devils, Doomsday Boys, Dragons Tongue, Poison Souls, Eye Of The Death, Tears Of Dead Kid, Devils Ringtone, Wings Of Fallen Angel itd…

Može i na srpskom (što je jače i smešnije): Krvava Vrana, Ukleti Apostoli, TT – Trzalice Tetanusa, Vatreni Trozubac (nije Milić Vukašinović frontmen), Letalna Injekcija, Samrtna Postelja, ŠPG – Špric Pun Gangrene, Večna Crnina, Bol I Jecaj…

2. ČLANOVI

Apsurdno je pričati o bilo čemu drugom i danima smišljati strašno ime ako ne postoji dovoljan broj ljudi, tačnije jaka ekipa koja će da opravda takvo ime i učestvuje u ovome sa većim žarom i uživanjem nego debeli Miki iz Kupinova u rijaliti šou. Ekipa mora biti u potpunom gasu. Poželjno je da ima od 4 do 6 članova. Standardna postava instrumenata s tim što je još jače ako je tu i klavijaturista, onda se dobija na tom nekom Nightwish momentu. Što se tiče njihovog ponašanja van njihove sobe, to su momci koji dok piju iz krigle na kojoj je nešto napisano u runama citiraju uzvike heroja iz RPG igrica i sa prezirom gledaju svakog lika koji šeta pičketinu u miniću komentarišući “GLE OVOG FENSERA, JEL TI TU DEVOJKU TATA KUPIO? KO GA JEBE MI PIJEMO PIVO NE ZNA ON ŠTA JE SREĆA USPEĆEMO MI OSEĆAM (podrig)”. Kad smo kod izgleda, brada i što duža kosa je neizostavna (jer – čime će se drmati u čast đavola), takođe moraju se imati majice sa što više iskasapljenih životinja i što krvavije napisanim fontom nekog stranog benda sa imenom na istu foru.

Lepša polovina ovih ljudi, preciznije – crnja polovina, dakle devojke, pored crne šminke i crne odeće bi trebale da ispune jedan jedini zahtev što se tiče kose – a to je da ne treba da bude normalna. Poželjno je i da neguju svoj ten u nijansama svih mogućih sireva. I najvažnije – moraju dobro da se jebu! Nema, zna se, kad gotičarka stegne kurac iz momenta osetiš kako se vrata pakla otvaraju i lično te đavo zove da te nabije u kazan. Što se tiče obrazovanja i materijalnog stanja članova, to je već individualno ali ide od apsolventa sociologije u nejebici do brucoša elektrotehnike kojem se slučajno Iron Maiden našao na usb-u pa je poslušao i navukao se.

3. PROSTOR

Za zakup se para nema. Niti će ih biti ubuduće. Ali ok, obično jedan od članova živi u porodičnoj kući sa već spomenutom letnjom kuhinjom ili garažom u kojoj ćale čisti cev lovačke puške i servisira svoj auto koji ima godina otprilike koliko i svi članovi benda. Auto se istera, bubnjevi napune čaršavima, rogovi jelena kapitalca se skinu da se tokom divljanja ne bi desilo da neko skakajući probode lobanju. Ako su u domaćinstvu prisutni i baba i deda, to je fantazija. Deda, u pauzi između dva pišanja može da naiđe sa onom starom iskusnom “JEL IDE TO MOMCI”, dok baba upada s vremena na vreme sa klasičnim “DECO JEL VAM TREBA NEŠTO OĆETE DA BAKA NAPRAVI KIFLICE BRZO ĆU JA TO NIJE MENI TEŠKO JOJ MILANE AL DRMAŠ GLAVURDOM OTPAŠĆE TI UŠI”. Deda se ispoštuje šmekerski a babi se odgovori pozitivno ili negativno, u zavisnosti od popijenih litara piva i sati provedenih drljajući i urlajući na prazan stomak.

4. CILJ

Kao i sve u životu, osim postojanja Peđe Strajnića i uticajnih tviteraša – sve ima svoju svrhu i cilj. Cilj ovakvog benda je naravno, popularnost. Iako se kreće sa onom pričom “OD OVOG NEMA LEBA U SRBIJI MI RADIMO ZATO ŠTO VOLIMO”, kurac ćete mi objasniti da baš zato terate babu da u julu kuva paradajz gore u kući da bi vi na miru svirali dole u kuhinjici. Na početku “karijere” se naravno počinje sa obradama pesama već uveliko poznatih bendova, kako stranih tako i domaćih (udene se negde Riblja Čorba i Van Gog koliko god da to nije satanistički, jebiga) da bi se kasnije skupila muda i zatim napisao neki dovoljno apstraktan, pesimistički tekst i osmislila solaža. Porastom vjuova na homemade demo snimcima sa 301+ na 315, otvara se horizont gde se naziru razni muzičke festivale širom Srbije na kojima se 3 dana spava na keju i razmenjuje pljuvačka sa devojkama izbušenih jezika. Na tim festivalima se vodi onom politikom “MA BRATE SVIRAMO ZA CUGU DALI NAM 2 GAJBE NA NAS 6, ŠTA FALI”. Nema veze što kasnije u vozu i jednu kartu njih 6 plaćaju. Krajnji cilj je naravno kvalitetan studio i još kvalitetniji CD. Gluva soba puna kartona od jaja u kojoj će vrištanje iz garaže posle 4 uložene školarine u zakupe termina zaista zvučati solidno a ne kao histerična svađa dve promukle neurotične žene u PMS-u.

5. FANOVI, RODITELJI (I OSTALA PODRŠKA)

Možda čak i jači od članova. Jači, u tom smislu što su duplo luđi u oblačenju, ponašanju i uništavanju jetre ali eto, ili nisu imali muda da toliko zagaze u taj svet ili ih boli kurac da se cimaju toliko. Lakše im je da se na svakom nastupu polivaju pivom, zakuvaju šutku i vrše besplatno nameštanje čašica na kolenima cipelama. Što se tiče porodice, porodica uglavnom ne ulazi u sobu muzičara zbog silnog mraka, praznih flaša koka kole, roletni koje ne mogu više da se podignu i postera uzora. Ćale je tupio 5 godina istu priču, pa odustao kad je video da ne može da se dopre do zamračenog mozga a keva se svega toga boji. Na porodična slavlja, svadbe rođaka iz Duševine i Zakutnice ih retko vode, a ovi ne bi ni išli, jer tamo obično roka upravo takav malo veseliji bend sa umetnicom koja nema karike u leđima nego u ušima i ima silikonsku sisu veličine činije za supu na istoj svadbi.