Daj jednu revoluciju!
(Začinjen razgovor dva prijatelja, kafana Sutjeska, 21:40, Ripanj, poznatiji kao Rio de Panj)
– Kako ti se čini ova politička situacija u nas brate moj dobri?
– Užasno me smara politika, Stevice, jebiga, ko god se bavi politikom taj je pederčina neopevana, ja živim svoj život, snalazim se, ne interesuje me politika…
– Znam Aco jebiga, ali politika određuje naš život, našu svakodnevicu, baš sve..
– Ma, ko ga jebe, ja gledam svoja posla, moja politika je „ne diram te, ne diraj me“, i to je najpoštenije.
– Da, jasno mi je to, ali ipak..
– Ma nema šta, veruj mi, svako gleda tu samo svoje dupe, oni su tu kao zbog nas, a u stvari su se toliko nakrali da ne možemo ni da zamislimo koliko imaju keša, jebem li im mirođiju…
– A da, ali zar ne misliš da bi trebalo da se pobunimo, da nešto uradimo, ako je to tako, da ih nateramo da nam, na primer, isisaju vodicu iz kolena, ne znam, tako nešto…
Da ih vežemo za stolice da gledaju ovo sranje 24 sata na dan
– Pa, ok, da, trebalo bi da se nešto uradi, ali nema ko, veruj mi, običan narod ne može da stigne da se bavi politikom, nema vremena, treba da nađe način da preživi, a ovi koji imaju vremena, oni nisu tu zbog naroda, iako se tako predstavljaju, oni su tu zbog svojih guzica…
– Pa ja se slažem, ali to što ti sad pričaš, to je već „bavljenje politikom“ na neki način, mislim, taj tvoj stav je već „politika“, zar ne?
– E, jeste, zato sam ti i rekao da me smara da pričamo o tome, ko ih bre jebe sve burazeru, veruj mi…
– Čekaj Aco jeboga ti, znam da to smara do jaja, ali kako te ne smara činjenica da gomila tih bandoglavih, sebičnih idiota odlučuje o tvom životu, o tome koliko će sutra biti cena autobuske karte, o tome koliko ćemo raditi dnevno, o tome kolike će nam biti plate, o nekakvoj našoj „budućnosti“, zar te to ne smara?! Mene užasno histeriše činjenica da na moju egzistenciju direktno utiču takve glave, brate!
– Znam ja to brate, jesi lud, ali šta možemo mi da radimo, mi smo tu nebitni, veruj mi, ti ako bi počeo da intenzivno razmišljaš o tome šta nam oni rade, ti bi poludeo, ovako je bolje, ne baviš se time i ko ih jebe, gledaš svoja posla.
– Ali čekaj sve mu jebem, kako gledaš „svoja posla“, i ta „tvoja posla“ su samo posledice njihovih odluka.?!
– Pa dobro, šta, je l’ treba i ja da postanem politikantska neka gnjida, da nekome požvaćem maslačak, ne razumem?!
– A što misliš da si „politikantska gnjida“ ako počneš da razmišljaš o tome na koji te način određuje politika društva u kojem živiš?
– Ama jebote te konj, NE INTERESUJE ME da se bavim time!
– Ne interesuje te čak i ako znaš da te se to najdirektnije tiče?
– Da, ne interesuje me ni tad.
– Kako jebote, kako je to moguće?
– Pa, lepo, ne znam šta ti nije jasno, dođem gajbi posle šljake gde me drkaju deset sati na dan, moji me onda smaraju da se ženim jer je „vreme“ nabijem im bidermajer u dupe, onda izađem na pivo, vidim se sa tobom, i ti sad počneš da me smaraš o politici. Ne priča mi se o tome, oću da se spdamo malo i da odem da kuntam, idem opet sutra od rane zore da štemujem.
– Ma kontam, znam, jebiga, samo ono, šta znam, jebiga, izvini, kenjam i ja…
– Ma nema šta, jebiga, razumem ja tebe, trebalo bi baš mi koji nemamo vremena da se bavimo politikom, mi da uzmemo stvari u svoje ruke, da iskandžijamo bagru i da kleče na kukuruzu dok nam sisaju vodicu iz kolena.
– Pa da, samo to se nikad neće desiti.
– Pa neće tebra jer smo postali klasične cave, onaj ko ima kao neke ideale, nešto, ako je nepotkupljiv na primer, odma ispada vrana, šatro ne razume dovoljno dobro kolko su stvari kompleksne, uf sve im jebem, kako bi ih potopio u Tamnavu da se kisele, vidiš, zato ne volim da pričam o politici, odma’ se iznerviram.
– Ma jebiga, da, sad sam se smorio i ja što sam te išta pitao.
– A duvaj ga i ti Stevice, šta me pitaš koji moj kad znaš da imam kratak fitilj.
– Pa kažem ti, žao mi je, jebiga.
– Ma šta ti je kurac žao, ajde, idemo, jedna revolucija ovde, nemoj sad tu da mi se kaniš ko bula na sranje.
– Ajde, ajde, kad si navalio… Daj Cico još jednu revoluciju pa idemo kući, sutra ujutru rano ustajemo!
(Revolucija je tradicionalno ripanjsko alkoholno piće koji se proizvodi od sušenog jeboša, znamenite ripanjske lekovite travke, i gnjilih uspomena ripanjske nerotkinje. Običaj je da se pije naiskap do iznemoglosti. Legenda kaže da se davne 1917. godine u Rusiji neki luđak našikao ovog napitka i da je napravio haos.)
