5 najbitnijih izgovora u PES-u

Prvo i prvo odmah želim da napomenem da se ne daje nikakva prednost pes-u u odnosu na fifu i da rasprava tipa „ja ne mogu skrenut lijevo sa ibarimovćem na pesu a na fifi zalomim i golmana i njegovog baba“, „ma šta lupaš fifu igraju pederi iz francuske“ ne bi trebalo da zauzme svoje mesto ovde, jer se sličnim izgovorima služe igrači i jedne i druge igre. Od Gane do Koreje, i od Argentine do bermudskog trougla za džojstike (Han Pijesak-Vlasenica- Sokolac), hiljade i hiljade igrača klikće po upravljačima, pikajući neku od najboljih fudbalskih simulacija na svetu. A obično kada se tako puno igra, mora neko da bude bolji a neko gori. Problem nastaje kada se pojave ljudi koji jednostavno ne vole da gube više od ostalih, a desi se da eto ipak, izgube. Onda se mora naći razlog porazu, jer sigurno nisu izgubili jer je neko bolji od njih.

Uzeo si bolju ekipu

Pogledali ste one krugove/zvezdice, timovi su približne snage, složili ste se da tako može da se igra i pritisnuli start. Kreće nabrajanje igrača svog tima, kao da su vitezovi okruglog stola, početni entuzijazam je na maksimumu. Ali, kako se utakmica ne odvija baš najbolje za vašeg protivnika, mrmljanje sebi u bradu prerasta u glasno hvaljenje igrača:

– JEBENI MORIMOTO.
– Kakav Morimoto, pogledaj ga jebote, ima akcelerejšn nula.
– Vidi vidi šta radi mom Gjornofsanosu.
– Brate ko je taj.
– Pa trebo je da bude reprezentativac, koja glupost od igrice.

Utakmica se približava kraju, pritiska se start DAJ DA VIDIM KOJA MU JE OCENA ZA ŠUT, iako je pogodak postignut sa šest metara, pas od noge do noge biva ispraćen sarkastičnim smehom, najobičniji centaršut dobija gromoglasan aplauz, i posle konačnih MALME 2 IRAKLIS 1, svečano i poludramatično se ustaje sa zaključkom „E, trebo si Real da uzmeš“.

Sudija je na tvojoj strani

Iako bi neki voleli da ovo ne bude rečeno, PES je samo igrica. Sudija nema emocionalnu privrženost niti prema igraču koji drži prvi, niti prema igraču koji drži drugi džojstik, uprkos opštenarodnom verovanju da je domaćin uvek zaštićen, pogotovo ako je njegov soni. Dakle, ajde da probamo da napravimo razliku. U pravom fudbalu neki Mažić uzme pola miliona eura da ne svira ofsajd i mi na ponovljenom snimku jasno vidimo da je igrač bio bio četiri metra ispred odbrane. PES, sa druge strane je video igrica, bazirana na kodovima i algoritmima i koju su napravili neki jajoglavi likovi u Japanu.

– HAHA.
-…
– Vidi vidi hahah.
-…
– INDIREKTAN!
– Aj brate koji ti je, znaš da ne postoji indirektan udarac u PESU.
– A postoji penal za tebe?
– Pa uklizo si mi sa leđa.
– Na loptu… Sledeću tekmu sam ja domaćin!

Koncentracija

Nemogućnost da se fokusiraš na igricu je uvek najbolji način da se opravda poraz. Nije bitno da li je neka osoba ušla na vrata i rekla poprilično prosto „ćao“ ili je zazvonio telefon nekom od ne-učesnika, očajna igra biće uspešno opravdana sa „pa nisam mogao da se skoncentrišem“. Obično, na ovo se nadograđuje i neviđena sreća protivnika. Strana koja je izgubila, racionalizuje situaciju svodeći sve na dobru staru sreću. Tako su svi golovi odbitak, a sopstevene promašene prilike do sada „neviđene u fudbalskom svetu“. U trenutku kada postane jasno da je na vidiku poraz, svaki netačan pas, svaka propuštena šansa se pripisuje svojoj lošoj sreći a protivnik se pohvaljuje kao najveći srećnik na svetu.
„Je li brate a da te pitam nešto? Jesi ti kenjao od jutros, šta?“

Nisam se trudio

Postoje najgori ljudi na svetu, to su ćiptari. Dakle ne Šiptari, oni valjda žive na Kosovu i u Crnoj Gori, nego baš ćiptari. Ne verujem da vas puno zna ko je ovaj drevni narod, pa ću probati da vam objasnim u kratkim crtama. Elem, uzeo si Vest Hem, a tvoj protivnik Arsenal i nesrećnim spletom okolnosti od samog starta je poveo jedan nula. Ustaje, okreće se ka tebi i kaže “MOLIM???“. Zatim kreće da trči po sobi i proslavlja gol imitirajući prvo Pipa Inzagija a onda čisteći imaginarnu kopačku. Sedam minuta kasnije, preokrenuo si na 4:1 i mirno pokušavaš da privedeš meč kraju. E, sada počinje. On se dobacuje između golmana i bekova, odjednom, svojim centralnim bekom kreće da juri ka sopstevnom golu i postiže autogol. Okrećeš se u neverici, tražeći na njegovom odvratnom licu bar neku reakciju.

– Ma šta me briga kada se nisam ni trudio.

Kada uzmeš džojstik i pritisneš start, bolje se ponašaj kao da si upravo dobio govor Al Paćina iz Svake božije nedelje, inače, ni nema poente.

Ne radi mi džojstik

Ovo mi je definitivno omiljeni izgovor, jer ga koriste brat bratu samo ćiptari od igrača. Ukoliko neko krene da se žali na džojstik i pre nego što tekma počne, a džojstiku ne fali nikakvo dugme, jasno je da se priprema teren za poraz. Početnu fazu ovog ponašanja prvo ćete primetiti ako vaš protivnik usred nameštanja formacije pogleda u svoj džojstik na jedno 15-ak sekundi. Zatim, posle nekog vremena čuće se glasno „C“ i pogled u džojstik ovog puta na 10ak sekundi i konstatacija „koje sranje“. Prve teorije zavere kreću odmah sa pitanjem tipa „što je tvoj crn a moj siv? Jel ovo staro ko biblija?“. Posle poraza, stvar je jasna kao dan, pokvarenost opreme je sprečila ovog fudbalskog majstora da dočara svo svoje znanje na terenu.

– Ajde ajde skrenii… Auuu.
– Šta je?
– Ništa ništa…
– OK.
-NEĆE!
– Šta neće?
– Pa neće da šutne, ovo ne radi.
– Aj se zamenimo, evo tebi ovaj.
– Neka neka, igraću sa ovim….POKVARENIM.