Bitch slap: sa koje si ga strane?
Istorijat
Sve je počelo sa emancipacijom žena, u sumraku ere u kojoj bi i jedna Marylin Monroe ili Audrey Hepburn (eventualno) mogla samo da bude srećna što dobija kurac da blajva u pauzi između struganja toaleta i riblje krljušti. Ograđujući se od insinuacije bilo kakve srodnosti situacija, poslužimo se analogijom – kada ker čuči tamo ‘de mu je mesto, što bi ga koj’ kurac odalamio? Osim ako si pijan pa ti je merak, tada je skroz u redu, i hedonizam je kao političko uverenje već bio na izdahu. Kad krene da trga s’ lanca (ne ker), pukneš roditeljsku iz ramena i opet harmonija u kući. Kad joj dune da se požali komšinici pa dođu da pokušaju zajedno da pretesterišu, bogufala imaš dve ruke. A kad dođe i komšija pride, e onda si već u ovako, jednoj da kažem, situaciji. I ne časi časa, evolucija opskrbi žene znanjem da treba da se kreću u grupama. Ujedinjeni Emirati zabranili fino i evoluciji i ženama slobodu kretanja bez nadzora, a mi ostali kao ‘ajd, al’ da si kući do Dnevnika. I šta ćeš, nemaš ruku da postigneš, pusti da se istrči pa nazad u kutiju. Takav kompromis smo mislili da smo uspostavili. Pravo na rad. Pravo na nerad. Šoping. Učešće u TV Slagalici. Pravo na korištenje analgetika. Otrglo se kontroli, i liberalima ostade samo da pokušaju da pitaju da dobiju ista prava kao žene, a preostalima – da ćute i slušaju. I sedi, slušaj, gledaj kako se pivo pretvara u bezalkoholno, prati kako zveri čeljust raste, samo tiho posmatraj, i taman kada pomisli da je dostigla nekakvu eureku – (*ding-dong*) BITCHSLAP! Naizgled šamar k’o šamar, ali je zavistan od konteksta: to je onaj koji Lesi vraća kući, Britney Spears u osnovnu školu da se porađa u klozetu i Aleksandra Vučića da jednom nedeljno polaže ispit opšteg razlikovanja zelene kocke od crvene lopte. Bitchslap nije kazna; on je prirodno načelo, nalik gravitaciji, koje vraća molekule u formaciju prirodnog poretka.
Tehnike
Bitchslap ne mora da bude nužda – može da bude i zabavan! Ako se uzme da u proseku iznosi 1500 psi, ili konvertibilno 2d12, znaš da će jebenu Opru da teleportuje kroz generacije nazad na polje pamuka. Stoga pusti slobodno, nije poenta da sediš pored i tapkaš po glavi svaki put kad se protegne da uzme vazduha; kad krene da ište Zepter i Tupperware, kritikuje što ne idete kod njenih i gleda sezone seksa i grada sa DVD-a, onda fino poravnaj. Takođe, „change is the spice to life“, redundantnost ti tu ne igra – malo leva, malo desna, od gore (favorit mnogih)…isprobaj sve dok ne pronađeš sopstveni izraz.
Rasprostranjenost, filozofski osvrt i diskretna etička odbrana
Učitelji širom sveta su oberučke prihvatili beta-patent bičićslepa i rado ga primenjivali kao nagradu za slobodne ideje, anti-ohrabrenje političkim odstupanjima u samom začetku, ali i trepet od davanja netačnog odgovora. Nažalost, brzo su se emancipovala i deca i bičićslep je praktično umro još u brejnstorming radionici. Ko se onda nije emancipovao, mater mu jebem? Stoka. Policija je počela da uteruje strah u kosti i zube u mali mozak čim je saznala za revoluciju i svinje zaista ostadoše u oboru. Vrlo regionalna i tek nešto manje aktuelna istina, ali srećom ostale su i krmače, pa se tako razvila i idealistička predstava piramidalnog bitchslap-transfera. Baba za dedu, deda za repu: tebe mama, nju tata, njega murija, muriju država, državu diktator, a posle ćeš i ti svoju ženu, ona vašu decu, i inicijalni beng živi. Takva vizualizacija previđa da je i tog diktatora počastila neka tašta, nju opet neki muž, tog istog muža neka druga država, i piramida je zapravo više krug, kako je mnoga velesila zaključila pre nego što će se uhvatiti za ruke i osnovati EU pevajući „we are the world“, verujući da nije u redu da svi šibamo jedni druge i da je nasilju uopšte, kao i njegovoj društvenoj prihvatljivosti, verovatno moguće sasvim stati na put (!). U nas se takav talas obustave bitchslap-a prizemljio negde na generaciji Gige Moravca, eventualno njegove dece; zato i jesmo svi izrasli u studente, što smo kol’ko tol’ko prošli bez ozbiljnijeg vaspitavanja direkom od tarabe. Najzapaženiji kurvošamar u umetnosti XX veka je dakako onaj koji je Douchamp uputio elitistima „Fontanom“ vrativši ih u XIX vek na popravni kod Emila Zole, dok se u nauci modernog doba upotrebljava da vrati atome u pretpostavljeno prvobitno mirovanje. Ti’š se meni ekspandirat’? (*ding-dong*) M’rš u vodonik!
Bitchslapom do boljitka i progresa
Po, je li, zajedničkom sporazumu da univerzalni svevaspitač odjednom više nije kul i povlačenju ga iz ponude, javilo se tržište i počelo da ište ispod tezge. Devedesetih si u Amerikama još mogao da telefonom naručiš provalu+silovanje na kućnoj adresi* pa su se brže-bolje našli pravednici da useru žurku. Žene su, prepoznajući tminu svoje budućnosti bez navigacije, molile da budu preupućene, za njima i pojedini muškarci (malo m), a i deca su počela sama da dolaze na šalter po nedeljnu/mesečnu porciju, ko je kol’ko išć’o! Po firmama se ustalilo pravilo: bitchslap umesto toplog obroka i besplatnih kalendara/patrona za naliv pero! Svako ozbiljno preduzeće se samopodstiče na progres utemeljenjem ideje o pra-slapu, nevremenskoj i sveprisutnoj sili koja će uvek naći puta do tvog potiljka ako nešto zajebeš. Od malih nogu se takav sklop profilira, Zorana je sa zida gledao Tito, tebe Sveti Sava. A dok se ti do firme domrcvariš blago meni, već ćeš znati da li ti je, za progres na lokalnom planu, neophodno da bičslepuješ ili bičslepovan bivaš. Krajnost jedan je božanstvo – predstava da je tvoja ćuska najstarija, i da tebe nema ko da ćušne. Krajnost dva je, dakako, kreatura po kojoj je vaspitač ime i dobio: onaj koji ga nikome ne udeljuje, onaj na kog se svo govno istovara, onaj čije je prisustvo za atmosferu u kolektivu esencijalnije od kafe-kuhinje. Bitch, jabome. I dok se po ostatku sveta feudalci foliraju da se nasilju rekli ne, a za personalne kučke pod sačem regrutuju neke Rumune i Meksikance, kod nas deklarativna realnost ne odstupa od evidentne. U kući, školi, na poslu i na svinjokolju, bitchslap je pokretački impuls koji te iz kreveta diže, i nakon momačkog jebanja sa sistemom bez zaštite u njega i vraća. I samo se postavlja pitanje, ako mu postojanje priznaješ: jesi li otpravljač ili se trtiš podno piramide?
*Vrlo je moguće da je ova informacija netačna, a ujedno i izmišljena.
