NBA finale 2015.

Došli smo pred završni čin jedne sjajne NBA sezone. Sezona je bila toliko dobra i zanimljiva da čak i na okupljalištima averidža, kao što su komentari na raznim portalima, imamo veoma mali broj onih koji kude današnju lošu košarku i zazivaju neka bolja i lepša vremena, kada su košarkaške veličine poput Nika Van Eksela i Volija Ščerbijaka harale parketom, kada se igrala prava muška odbrana, kada se igrala timska košarka,  i kada su poeni davani preko leđne tehnike pravih centarskih muškarčina, a ne ova govna Kari, Harden i ostali.

Kada je počinjao plejof, imao sam sumnje u pogledu Golden Stejta. Za Atlantu mi je bilo jasno da to nije tim za krajnji domet, iako im naravno svaka čast, finale konferencije. Oko GS sam imao sumnje da li će u plejof preneti tu dominaciju iz regularne sezone. Iako su svipovali Pelikane u prvoj rundi, ta serija mi nikako nije razvejala sumnje, naprotiv, GS je tu bio daleko od suverenosti, Pelikani su mogli lako da izađu sa dve dobijene odatle. No dobro, Nju Orleans je kul tim, Dejvis je zverina, a i GS je prvi put u plejof ušao sa bremenom pravog favorita, tako da sam čekao dalje događaje pre izvođenja nekih zaključaka.

Usledila je druga runda, sa tvrdim, jakim Memfisom. Posle dobijene prve, izgubili su dve i tu se osetila zebnja u vazduhu. Nudila se pomisao da je GS, sa svojom brzom lepršavom igrom u napadu, naleteo na tvrdi, zajebani tim koji će im, digavši odbranu na plejof nivo, pokazati da takva košarka ne prolazi u plejofu. Međutim, onda su odgovorili suvereno, dobili lagano tri utakmice do kraja. Tu su pokazali mentalnu snagu. Protiv odličnog Hjustona su zatim delovali posebno moćno. Odličnom odbranom je uštopovan visokooktanski napad Hjustona. To je bitna stvar u razumevanju Golden Stejta, oni nisu neka lepršava, ran end gan ekipa, čije tekme idu redovno u plus. To je sveobuhvatno jaka ekipa, sa dobrom odbranom i čvrstim mentalnim sklopom, legitimni kandidat za šampiona.

Što se tiče pojedinačnog učinka, Kari je dostojan kapetan ekipe u ovom plejofu. Podigao je prosek poena po meču na 30, kao plod povećanog uzimanja šuteva u odnosu na regularnu sezonu. Ipak, efikasnost mu je malo opala. Međutim, njegov TSP, odnosno true shooting percentage, iliti pravi procenat šuta, je i dalje fenomalan. TSP je sledeće, uzmimo na primer Hauarda, koji šutne 10 puta, sve za dva naravno, promaši 4 puta. Znači daće 12 poena, uz klasičan procenat šuta od 60 posto. Sad uzmimo Karija, koji će da šutne 10 trojki i da, npr, da 5. Daće 15 poena, iako će njegov klasičan procenat šuta da bude čak 10 posto manji od Hauardovog. Takođe, uzmimo da obojica idu na liniju za penale po 10 puta. Hauard će naravno baciti 6 cigli, a pogoditi četiri, a Kari će pogoditi 9 od 10. Međutim, to neće biti inkorporirano u njegov procenat šuta, i za 10 godina ćete opet imati neku lobanju u kafani koja će se drati kako je Kari kurac, kako je prava košarka na centre đe nestade leđna tehnika, evo, pogledaj braćala procente šuta pa mi reci da nije. Pošto je nekom konačno pukao kurac da sluša takve budale, razvio je matematičku formulu koja uzima u obzir i trojke i bacanja i daje pravi procenat šuta. Ako vas zanima, izguglajte.

Dakle, Karijev TSP je sjajan, jer on šutira puno trojki, i pogađa ih sa fantastičnim procentom. Tu su i bacanja (koja je doduše malo pokvario u plejofu, sa 91 posto na 82) i naravno, efikasan je on i za dva poena. Ali dakle, ipak mu je malo opala efikasnost u odnosu na regularnu, tako da bi možda mogao da to podigne na još malo viši nivo pred konačni izazov. Takođe, ne dopada mi se mali broj asistencija koje deli. Naravno, Kari je pre svega poenter, ali ipak 6.4 asistencije koje deli u ovogodišnjem plejofu, bi mogao da podigne malo.

Što se ostatka tiče, njegov meleski spleš brat, Klej Tompson, je imao malo nezgodan plejof, nije uspevao da nađe ritam, mada je u zadnje dve utakmice sa Hjustonom dobrano iskoračio i poveo ekipu kad je trebalo. On možda ima malo problem sa tim što možda kao da oseća da ljudi misle da je on spleš brader, i deo GS dueta, samo jer eto jbg, mora da postoji i drugi za duet i za braću. Jasno je da Klej nije toliko dobar kao Stef, ali jeste veoma, veoma dobar igrač, u određenoj večeri može biti i bolji od Karija, i ako uspe da nađe svoje mesto u koordinatnom sistemu ćivota, i proigra kako zna, to može biti od ključne važnosti za GS. Drugoplasirani u izboru za defanzivca godine, Drejmond Grin, takođe ima problema sa šutom u plejofu, dosta su mu opali procenti u odnosu na sezonu, ali su mu dosta skočili skokovi i asistencije, deli sjajnih 5.3 asistencije po meču u plejofu. Još kada bi malo popravio šut u finalu, bilo bi super. Ostatak tima čini nekoliko dobrih igrača koji mogu imati veoma dobre uloge, Barns, naš hrvatski brat Bogut, od koga pored stamene odbrane u nekom meču možda vidimo i potisnuto ali ne i zaboravljeno ofanzivno umeće, Igudala, Livingston, Spejts itd. A na klupi je uvek i Dejvid Li.

Klivlend je od početka sezone bio moj pik za predstavnika Istoka. Mudroseri vole da se prave pametni, da izjavljuju rečenice poput „nema Klivlend peticu u reketu da čuva Horforda i rešava situacije na niskom postu kada Tadž Gibson i Toni Snel zaustave Lebrona“ ili „nema Klivlend klupu i to će ih koštati kada se umore pred kraj sezone, tada će se pokazati da je Vašington najjači jer Kevin Serafin i Oto Porter jebu kevu, možda će Klivlend izvući dve pobede čisto na to što je Blat radio u Evropi i naučio sjajne mudre nacrtane akcije od Žoca i Dude koje američka kapitalistička govna ne znaju, ali ne više od toga jbg.“

Stvarno ne mislim da sam bio neki opak prognozer što sam pogodio finalistu istoka. Ekipa u kojoj igra najbolji igrač sveta, Irving i Lav, koja se kasnije u toku sezone veoma mudro popunila sa Džej Arom, Šampertom i Mozgonjom, i sa Tompsonom, čije sjajne partije nisu iznenađenje onima koji ga prate odkad je draftovan, to je ekipa koja je bila jasno najbolja na istoku. Malo su sporije započeli sezonu, sećamo se čuvenih izliva KLIVLEND PROPO na 19-20, ali lagano je sve dolazilo na svoje mesto. Boston se hrabro borio, sve četiri tekme je bio relativno blizu, ali ipak nije imao kvaliteta da dobije ijednu. Čikago je onda odigrao još jednu sličnu seriju protiv Lebronovog tima, kao i nekoliko ranijih. Dobra je ekipa Čikago, tvrda, ali i sa majstorima, Rouzara je igrao kao u stare dobre dane, Džimi Batler se uzdigao u zvezdu, ali jebiga, nisu dovoljno dobri ipak, kao i svaki put dosad, dovoljno su dobri da uplaše Lebronov tim, da se kidaju muški, ali jednostavno ne i da dobiju. Neko će reći da je četvrta tekma ladno mogla da ode i na stranu Čikaga, pa, ako ćemo tako, mogla je i treća na stranu Klivlenda, a i ta čevrta je morala biti dobijena mnogo sigurnije od načina na koji je dobijena.

U toj tekmi je pokazana jedna slabost Klivlenda, koja mi se prilično ne dopada, a to je da Lebron u nekim momentima utakmice kao da ugasi svoj visoki košarkaški intelekt i podlegne atmosferi koju kuvaju milioni averidža širom sveta pokličima i pljuvanjima tipa „KRRRR LEBRONE PIČKO ŠTO NE RIJEŠAVAŠ TEKME SAM KA DŽORDAN ŠTO JE UMESTO ŠTO DODAJEŠ LOPTE KO NEKI GEJ HAHA, NEMAŠ TI TAJ KILER INSTIKT.“ Onda Lebron, koji počne utakmicu sjajno, odličnom selekcijom šuta, pravovremenim asistencijama, počne da siluje izolacije, koje ili završava džamperima (koji mu jesu solidan deo igre kao i sve naravno, ali ume da počne da ih forsira kao da je vrhunski u njima a nije ) ili nekim užasnim prodorima u troje ljudi i izgubljenim loptama. To je radio protiv Čikaga, to je umeo da radi i u seriji protiv Atlante. Krivo mi je kada Lebron to radi jer mislim da nije takav u duši, da nije Karmelo, ja volim njegovu košarku, to što je jebena granica na kladži na njegove asistencije 9.5 i što ne misli da će se srušiti svet ako zadnji napad navuče tri igrača i doda Hejzlemu koji je slobodan na poziciji sa koje je najprecizniji.

Lebron će morati da poveća procente šuta ako želi da Klivlend pobedi GS. TSP od 49 posto (koji je opao sa 58 u regularnoj sezoni ) je možda bio dovoljan za konkurenciju sa istoka, ali mislim da neće za finale. Ono što je tu pozitivno je što je do ovakvog pada u procentima šuta došlo i zbog par veoma, veoma loših utakmica u tom pogledu, gde je Lebron imao po fazon 20-25 posto šuta, koje mislim da neće ponoviti. Takođe, jasno je da je bio veoma opterećen, Lav je otišao u četvrtoj tekmi plejofa a Irving je takođe sjeban i igra sa pola noge. I za kraj, jasno je da Lebron ume bolje i pametnije. Sa druge strane, ima preko 10 skokova po meču i preko 8 asistencija, daje takt celom timu kao vrhunski plejmejker i general, i naravno, kao i uvek, igra vrhunsku odbranu.

Kajrijevo zdravlje će biti veoma bitno za ishod serije. Istok je očigledno mogao da se prođe ne samo bez Lava, nego i bez pola Irvinga, ali GS neće moći. Irving se vratio pred kraj serije sa Atlantom i odigrao sjajno. Njegov doprinos će biti potreban, on je superzvezda i neko ko ume da preuzme odgovornost u bitnim momentima. Što se ostatka tiče, Klivlend je veoma lepo koncipirao ekipu, i pogotovu deluje da je stvorena dobra atmosfera u ekipi. Deluje mi da igraju sa velikom željom i mentalnom črvstoćom i da se međusobno gotive, čak i kada Lebron sere Mozgovu. Tu sigurno udela ima i Blat, koji mi je uvek delovao kao gotivan lik koji ume da napravi i održava dobru atmosferu u ekipi, što je jedan od najbitnijih zadataka trenera. Za moral ekipe u toku utakmice je uvek dobro i videti Tristana Tompsona kako se pojavljuje niotkuda i grabi sedmi ofanzivni skok na meču.

Što se tiče samog ishoda, zaista ne bih prognozirao ništa. Ako bi morao da biram ko je favorit, rekao bi da je Golden Stejt, ali bi se najradije suzdržao od prognoze. Jedino na šta bih tipovao sigurno, je da će biti vrhunska košarka.