EXIT – NA KRAJIŠKI NAČIN
Novi Sad, sredina jula, upekla zvezda ona, isparavaju kolotrazi. Autobus na liniji broj 9 NOVO NASELJE-LIMAN-PETROVARADIN bruji, huči i odjekuje od ličkog naglaska (kao i do sad, ništa novo). Vozač briše peškirom lice, nazad kod motora se čuje zapevanje i staro dobro MILICIJO STANICO SOKOCA ĐE JE PIŠTOLJ POKOJNEG MI OCA, MAJSTORE OTVARAJ DE ZADNJA NEMOJ DA TE SAD SA CRNOM ZEMLJOM SASTAVIM. Svi mokri od znoja, smrde na janjetinu sve se po lotto duksevima u onim srednjim džepovima nose ostaci hrskave kožure što se jela pred polazak. Dvoje uglednih penzionera, inače starosedelaca Vojvodine rešilo da izađe 6 stanica ranije, pre mosta, neka, oće bešika da popusti i kičma boli sašiva ali “bolje i to neg da me grle ličani i podriguju mi u lice” – izusti Ištvan Okanji svojoj ženi Bernadet.
Autobus stao tačno pred tvrđavom, mora, tako naredili putnici, vozač baca jedan izdah kad vidi da marva izlazi iz autobusa. Najveći od njih šakom opizdi po zadnjim vratima i vikne MOŠ KRENUT’ JEBA GA TI kad puče onaj prozor u dvesta delova, uplaši se neko mlado dete i premesti se napred kod čika vozača, majka ga godinama upozorava da bude oprezan pored dođoša. Ispred ulaza nema standardnog obezbeđenja. Svi su izuzetno prijateljski nastrojeni, i svi su rodbina jebiga. Malo se pregleda ko ima oružja i ako neko slučajno nema – doda se još po koji parabellum za pojas, DA SE NAĐE što kaže dobri narod.
U tunelima nigde nijednog stranca, sve sama konekcija Kordun Lika Banija, prolazi se komotno, rukuje, udaraju šamari iz ljubavi, prolaziš ko lord. One usrane plastične kutije od toaleta ne postoje već drvo brane moj, pa kad janjetina i piva poteraju ti čučni i istovaraj, biće uvek neko da čuva stražu a i ne mora, samo šutneš spoljnom stranom patike ono što isereš i milina. Mimoilaziš se sa ostalim krkanima, piju iz čuture koja je u obliku ručne bombe, svi u dilemi i neizvesnosti. Kamp ne postoji, ko hoće da spava – ili na travu ili se penje na drvo. Opasnosti od špriceva nema, nema drogoša, niko ne smrdi na inostranstvo već samo domaće. Hot dogovi, pljeskavice i Caribic pizza ne postoje. Radnici Karibika rone suze pored improvizovane pečenjare “ZMIJANJE” koja je pokrivena ceradom, mala Ana nosi karticu na levoj strani grudi, piše joj “početnik:)”, svi je hvataju za sisu, ona jeca i doziva rodbinu u pomoć. Vrti se pretežno janjetina, mada ima i prasetine. U stiroporu zapakovana pršuta i sir, porcije onako po pola kile za pravi muški stomak a ne ko one pičkice male viršle u integralne kifle, jebem vam šperploču. Za prave glave, specijalitet festivala – BIK NA RAŽNJU. A U BIKU JANJE. A U JANJETU ZEC. A U ZECU PILE. I sve se safti onako, curi. Imaš čašice za moču pa ti natoče na točilici moče u čašu i onda hleba domaćeg pa umačeš dok slušaš muziku. A što se tiče muzike, sve po stejdževima, nema, zna se neki red valjda.
EXPLOSIVE STAGE
1. Kapi Zavičaja
2. Milomir Miljanić
3. Tromeđa
Sve sam hit do hita. Što se kaže ATMOSFERA U LOKALU UDARILI SVI NA ŠALU. Stakla na sve strane, na svakih 10 metara stoji ona kruška za udaranje da se narod malo oslobodi stresa, kad zagrmi “DRVAR I EVROPA” neko iz publike umesto džointa prosleđuje ostalima jedan malo jači kalibar pa da vidiš kako tvrđava odzvanja. Postoji takozvano mesto za bombanje – površina veličine 10×10 napunjena šutom i peskom u koje je dozvoljeno baciti sve eksplozivno – od zapaljenog parfema do obične ručne granatice, ako refren učini svoje pa se ljudi opuste.
FUSION STAGE
Rezervisan isključivo za dvojce. Ko i što sam naziv kaže – fusion = fuzija = spajanje dva vokala ekstremne dubine i jačine.
1. Žare i Goci
2. Milenko Krnđija i Divnomir
3. Boro i Sale
4. Mile i Dule
5. i još mnogi drugi…
Nećemo navoditi pesme od poznatog nam dvojca pod nazivom Žare i Goci, mahom svi znate ali čisto da se zna da je apsolutno legitimno da na svakom refrenu sevne po jedna arkada, prelom ruke ili ključne kosti, što zbog emocije, što zbog malera.
IZBRIJO SE STAVIJO PARFEMA O MOJ POBRO OD TOG KRUVA NEMA
Ekipa u prvim redovima vadi sekire, brije bradu i takmiče se ko će se više poseći. Sanitet i Nada Macura stoje pored, sad joj kao ne smeta zolja.
DEMO STAGE
1. Žubor Gomjenice
2. Momci sa Sovića
3. Krupsko Vrelo
4. Potkozarje
5. Prijani
6. Gosti iznenađenja
Demo stage, rezervisan isključivo za mlade afirmisane izvođače i one koji žele to da budu. Takmičenje u najdužem zagrljaju. Prošle godine zagrljaj dugačak 217 metara. Izvode se pesme sa 301+ viewa na jućubu, prepoznaju se refreni, uče se strofe, zapeva se, grli i ljubi. Ovde postoji i mogućnost takmičenja i nadmetanja u ojkanju. Postavljen je ojkametar i kad se ekipa skupi, svi đuture OJKAJ!
DANCE ARENA
Na ovom mestu, ideLIČKO GLUVO KOLO 00-24h. Znači samo plesanje. Nema stajanja, na ripit. Ima onih što su pali ali i dalje piju, drugi i dalje igraju, svi se drže ko jedno, svi locirali emociju i samo kardio. Crnci koji tu nešto igraju salsu ne postoje, eno ih usoljavaju meso i jedu krompir na silu.
SILENT DISCO
Kao i svuda do sad i ovde je izvršena mala modifikacija. Pošto krajiška glava ne trpi nikakve kurčeve slušalice, ovde se održava takmičenje u razbijanju flaša oglavu. A zove se silent disco, jer pogađajte, nema kukanja. Ne sme zvuk da se čuje! Već kad flaša pukne – ko duže ćuti odnosi pobedu. Prošli put pobedio Grale iz Dobrnje, 44 flaše o glavu mu razbili, čulo se samo kad je kinuo jer ga zagolicala kap piva što mu išla po brkovima. Sudiji polomio karlicu jer ga diskvalifikovao.
ŽENSKI STEJDŽ
1. Ćeri Manjače
2. Sava Putnik
I niko drugi. Plaćene pošteno da pevaju 6 dana. Publika stoji mirno i gleda. Nema incidenata, svi se dive kako to žene izvode. Bude nekad neko bezobrazno dobacivanje al se sanira nasilnim putem vrlo brzo.
MAIN STAGE
1. BMK
2. Laste Vrbanje
3. Mile Delija
4. Jandrino Jato
5. Preldžije
6. Mnogi drugi koji su izostavljeni ali ne brinite, svi su prisutni.
Mejn stejdž, samo za najjače i najspremnije. Ispred postavljen ulaz, uslov da se uđe unutra i prisustvuje ovoj ceremoniji jeste da se na ulazu popije krigla piva na eks i odma zatim natopi sa 250g janjetine sa kupus salatom, bez hleba. Ko uđe unutra, tek onda zabava počinje. Uz Bajine pesme poput TI SI KRALJ, SAMO JE MOJ STARI ZNAO itd dozvoljeno je naškoditi kako sebi tako i drugom, jednostavno, ne postoji ono da neko nekom zameri, sve se rešava jednim prostim pucnjem u nogu ili zagrljajem. Prosleđuje se slika Ratka Mladića i drugih srpskih heroja a ruke se posle toga ne peru desetak dana. Rafali u nebo su poželjni, oni u publiku doduše ne baš toliko. Jedan čovek pretprošle godine kad je Baja zapevao VOLELA ME KAO DRUGA ZAŠTO TO DA KRIJEM upuco sebe u grudi, počeo da trči i puca u druge, četvoro teško ranio, dvoje lako međutim kad je pao – svi prišli da pomognu! Solidarnost i veselje je na prvom mestu.
Posle 4 dana provedena na Petrovaradinskoj tvrđavi, festival se seli ne na more u susednu nam Crnu Goru, već na planinu. Ko se gde smesti, udomi, može u Stričiće kod crkve tamo gde bude i Kočićev zbor a može i po susednim ograncima planina. SAMO NEK JE VESELO SAMO NEKA GRANATIRA!
