Košarkaška petorka iz noćne more

Znate  onaj osećaj kada ste se kladili na neku ekipu, ili navijate za nju, a ona u svojim redovima ima istetoviranog geto crnca koji uzme loptu u petoj sekundi napada, krene nasumično u dribling, posle metar i po šutne preko ruke, bez balansa, lopta raspali u spoj table i obruča, udari u semafor i izađe napolje? Ili ima copinu centra koji ima procenat bacanja oko 40 posto, i baš nikako ne može da pronikne makar malo više u tu veštinu, da podigne procenat na makar nekih 55 posto fazon, čisto da kad stane na liniju ne treba da bude IZNAD svog proseka da bi ubo jedno od dva.

Verovatno znate osećaj, u krajnjem slučaju, verovatno navijate za Zvezdu ili Partizan, jedni su ove sezone imali Vilijamsa, a drugi Pavlovića.  Ipak, Mvilara i Pavlaka nisu dovoljno snažni kandidati za prvu petorku košarkaša koji svojim potezima izluđuju navijače i trenere.

Brendon Dženings

U jednom od ranijih tekstova sam spominjao TSP, odnosno true shooting percentage, odnosno pravi procenat šuta. Ukratko, klasičan procenat šuta ne daje potpunu sliku o efikasnosti jednog igrača. Prvo, ne iskazuje veću vrednost postignute trojke od dvojke. Takođe, klasičan procenat šuta ne uračunava bacanja u priču. TSP to radi i sažima sve u jednu cifru, koga zanima formula, neka izgugla.

Na godišnjim listama TSP u NBA, Brendon uvek zauzima hvale vredna mesta. Između 200-og i 300-og. Od igrača koji imaju ozbiljne uloge u svojim timovima, gore je samo nekoliko odabranih glava, poput Tajrika Evansa. A Brendon je igrač od kojeg se očekivalo, mislilo se da može biti velika zvezda i lider ekipe.

Međutim, Dženings je postao klasičan geto ispucavač, koji nema problem sa uzimanjem suludih šuteva u serijama. Kada se napad upropasti na način na koji to radi Dženings, to nije samo promašen šut, to ubija moral ekipe. Možete misliti kako se oseća čovek kada Brendon prenese loptu, nadribla ispod trojke i šutne neki fejdavej sa šest metara. Saigračima se tada ne živi, a da ne pričamo o tome da ginu na terenu. Ima  tanak karijerni prosek od 6.2 asistencije.  Da zaokruži svoju indijanštinu, ispodprosečan je defanzivac.

Osim na terenu, Brendon voli da bude debil i van njega. Poznat je po svojoj tviter aktivnosti, i često zna da zatvituje stvari poput „ Trener me izveo danas u trećoj na pola i uveo me tek posle 10 minuta, kakav debil.“ Sve u svemu, pravi izbor za ekipu koja nema ambiciju da igra plejof, ili eventualno da dramatično izbori osmo mesto pred kraj sezone, u duelu sa ekipom kojoj je plej Kemba Voker, pre svipovanja od strane prvoplasiranog tima.

Jaka Blažič

Blažič je imao dobru prvu sezonu u Zvezdi. Videlo se i tada da nije u pitanju igrač visoke košarkaške inteligencije, ali ga je šut fino služio tokom sezone a tu je bila i njegova poznata energija u igri. Umeo je par puta da povuče generalno kukavički tim te Zvezde.

Međutim, i tada se moglo opravdano plašiti potencijalnog mračnog perioda u njegovoj igri. Po njegovom kešanju o koševe kada zakuca, plaženju, debilskoj faci, loženju na ljubav bagre sa tribina, moglo se pretpostaviti da je u pitanju lik koji neće moći da redukuje štetu kada nastupi njegov mračni period, i da će isti trajati dugo kada naiđe, jer Jaka ne poseduje mentalni kapacitet da se iz njega izvuče.

Šut mu se raspao u jednom trenutku sezone, otvorene trojke su postale nerešiva enigma. Počeo je da forsira umobolne prodore u napakovan reket, na potpuno neizmeštenu odbranu, jer je pokušavao da se iz kanala izvuče ne mozgom i voljom, već povećanom dozom onoga što voli prosečan navijač – hrtovskom energijom. Osim tih štetnih prodora, od kojih je svakako najkomičniji onaj na kraju druge utakmice polufinala Abe, sa Partizanom, to je rezultiralo i ispadanjima u odbrani. Doduše, u finalu protiv Cedevite je imao još debilskiji momenat, kada je na nekih osam, deset razlike, dva, dva i po minuta pre kraja, istrčao kontru, imao čist koš, zapeo sa toliko neprijatno ekstrovertno izraženom izmučenom indijanskom željom da zakuca kao besni gorila, da čuje milozvučni huk Delija, da je promašio zakucavanje, umesto da definitivno zapakuje meč koji se neugodno razvijao po Zvezdu.

Tim Hardavej Jr.

On je zapravo dvojka, ali može da pokrije trojku, pa ću ga ja tu staviti jer je prejak kandidat. Jako puno crnja ispucavača imaju face kao da bi, da se ne bave košarkom, šmrkali lepak i krali tašne ženama na ulici. Monta Elis na primer. Tim Hardavej Junior, nema takvu facu, on se nije rodio u geto siromaštvu, da ga je odgajala samo keva dok je ćale otišao po cigare da se ne vrati. Odrastao je u izobilju, zbog njegovog ćaleta, nekadašnje velike NBA zvezde Tima Seniora. Međutim, Junior ima govnarsku facu koja upućuje na to da mu je najverovatnije prevashodna briga da raspali svoju kvotu skok šuteva po tekmi, a da je sve ostalo sekundarno.

Hardavej je odigrao dve sezone u NBA, ali treba spomenuti da je bio i tri godine na koledžu, tako da nije baš klinac. Pošto imam tu nesreću da navijam za Nikse, gledao sam ga dosta puta. Imao je dobru prvu sezonu, ali i tada sam imao osećaj da je to njegova natprosečna sezona. Za sada je potvrdio moje reči, pošto je drugu sezonu odigrao tako da mu se Brendonara Dženings smeši sa tabele efikasnosti 30-ak mesta ispred. Naravno, kao i gotovo svaki ispucavač ispodprosečan je defanzivac, i ima niže brojke skokova i asistencija od proseka za svoju poziciju.

Junior je živopisan lik i van terena, pošto na jednoj patici ima upisane prijatelje koji su otišli bogu na istinu, a na drugoj isto to, samo članove porodice. Govnarizam je očigledno nasledio od oca. Senior je pre koju godinu davao intervju, i bio je upitan šta misli o homoseksualizmu u NBA, pošto je tih dana jedan bivši igrač autovao. Na to je dao svoj produhovljeni stav, da on ne voli homoseksualce, da je homofob, novinare slobodno napiši to, i da misli da homoseksualizam ne treba postoji ni u Americi ni u svetu. Naravno, debil je odmah pritegnut sa svih strana, morao je da da serijal izvinjenja, dobio je otkaz u jednom klubu iz nižih liga gde je radio, a kada se potpisivao amandman kojim bi bili dozvoljeni istopolni brakovi na Floridi, njegovoj državi, morao je prvi da se potpiše.

Jan Veseli

Što se mene tiče, Jan Veseli je dosta gori pik od Miličića. Miličić je stvarno pokazivao potencijal da bude strašan igrač, a Veseli mi nikad nije izgledao kao da može više od dobrog evroligaškog igrača. A izabran je sa šestog pika.

Veseli je bio zanimljiv igrač kada se pojavio, zbog svojih fizičkih predispozicija, ali ume se često preceniti „zanimljivost fizička“ i izjednačiti sa „ovaj će šuriti.“ To što je Veseli, Ameri nazivaju tviner, nešto između pozicija, i često izgleda obećavajuće ali se ispostavi da i nije zapravo tako korisno. Možda je i on shvatio to, pa se poprilično nagojio i sada igra neku četvorku, pokretljivu peticu. Šut spolja je apsolutno izbacio iz repertoara.

Veseli je uvek bio borben igrač, ali kao i u slučaju Blažiča, to nije borbenost koja je uparena sa mozgom. Dobar deo onoga što ostvari borbenošću, recimo ofanzivni skokovi koje neko drugi ne bi pokupio, prospe idiotskim greškama od kojih skače pritisak. Koraci, duple, faulovi u napadu. Poseban problem su faulovi u odbrani, celu karijeru ima problem sa faulovima jer je glup da igra odličnu odbranu, pa to kompenzuje energičnim mlataranjem oko sebe.

Jednostavno, Veseli je indijanac. Niko ko se keša o obruče i pravi neke primatske face posle tako epskog momenta kao što je snažno ubacivanje lopte u obruč na sportskoj priredbi, ne može biti inteligentan čovek. Veseli mi je uvek izgledao kao lik koji popije četiri rakije u klubu i krene da spopada devojke hvatanjem za struk  i pitanjima „Hoćeš da se ljubiš malo sa mnom?“ ili kao lik koji sa 35 godina kada čuje da je Partizan osvojio kup, tvituje nešto poput:  YESSSS! NAPRED MOJA CRNO BELI LJUBAV, ČESTITKE BRAĆA #partizanforever #grobari #žofrilovernjbratmoj, i onda izađe naslov u Telegrafu ili nekoj sličnoj splačini,  NE ZABORAVLJA SRBIJU: POGLEDAJTE KAKO JE VESELI PROSLAVIO USPEH PARTIZANA.

Za kraj najbolje. Slobodna bacanja. Nikada nije bio dobar izvođač bacanja, ali od Amerike je postao skandalozan. Da li to ima veze sa sjebanim samopouzdanjem ili sa čime god, koga boli kurac. Skandalozno je da profesionalac šutira bacanja oko 40, pa i ispod 40 posto. Stvari se nisu popravile povratkom u Evropu. Gledao sam polufinalnu seriju Fenera sa Karšijakom, u jednoj tekmi je vezao šest promašenih bacanja u par minuta. Ovim procentima ulazi u renomirani krug bezobraznih copina poput Deandrea i Dramonda, koji su toliko bezobrazni ili tolike neznalice, da ne mogu tih svojih 40 posto da podignu na nekih iole ljudskih 55 npr, kao što je to posle dosta truda uspeo Šek.

Ni Šek međutim nije želeo da prihvati jednu stvar, a to je da počne da šutira old skul bacanja, Radivoj Korać stil. Veliki zagovornik tog načina je Rik Beri, šesti najbolji izvođač bacanja u istoriji NBA, koji je u jednom trenutku karijere prešao na takvo izvođenje i beležio procente poput 93, 94. U zadnjih nekoliko godina ponudio je svoje usluge nekolicini igrača, prevashodno velikim užasnim izvođačima bacanja. Ranije je već trenirao neke slične, posle čega su im procenti značajno podignuti. Međutim, niko od današnjih igrača nije dovoljno kul da ne bude debil koji će se kompleksirati jer izvodi bacanja na takav način. Najdirektniji je bio Dramond koji je rekao: „ Neka odmah bude jasno. Neću izvoditi bacanja na taj način.“ Vau frajeru. Srećno u karijeri u borbama za 11 mesto u konferenciji.

Džavejl Mekgi

Jedini čovek koji je dva puta bio MVP Šektin a fula. Priznanja je osvajao na osnovu poteza kao što su: nije izvalio da je njegova ekipa uhvatila ofanzivni skok pa se vratio u odbranu ili frenetično  uzimanje suludih šuteva u izgubljenoj utakmici da bi postigao dvocifren broj poena, te da bi ostvario svoj prvi tripl dabl.

Nekima je Mekgi simpatičan, kao klovn. Meni nikako nije, ne izgleda mi kao klovn, više kao vrlo gadnjikavi frik. Što se košarkaškog aspekta priče, draftovan je od Vašingtona, gde je proveo prve četiri sezone. Od njega se okečivalo da bude bitan faktor, startni centar. Bio je pristojan ofanzivno, i pristojan na skokovima, ali ne i izuzetan. Defanzivno je laicima delovao kao velika sila. Istina, često je imao najveći broj blokada po vremenu provedenom na terenu, u ligi. Međutim gomila njegovih blokada nije završavala promenom poseda tima, nije umeo da napravi toliko pametnih blokada kao Hibert i Ibaka, koji su bili ispred njega po ukupnoj efikasnosti. Ali lupanje banana nikako ne znači nužno da je neko dobar defanzivac. Pošto je popriličan frik i retard, imao je velikih problema sa defanzivom generalno, pogotovu sa pikom, i napredna statistika je pokazivala velike razlike u defanzivnoj efikasnosti Vašingtona, sa njim na terenu i na klupi.

Kasnije je trejdovan u Denver, gde je polako imao sve manje minuta, a zatim u Filadelfiju koja ga je brzo otpustila. Trenutno je slobodan igrač, i kapiram da će naći ekipu opet u NBA, solidan je on igrač generalno. Ali ko zna, ne bi me čudilo da završi i negde poput Kine ili Filipina. Za filipinsko državljanstvo je već aplicirao, jer je hteo prošle godine da igra na svetskom za njih, ali je kvotu stranca već ispunjavao Andrej Blač.

Pored košarke, stigao je da se bavi i šou biznisom. Njegova majka je igrala košarku u WNBA i ima veliki uticaj na njega. Zajedno su imali kratkoživući rijaliti šou na teveliziji Opre Vinfri, „Mom’s got a game.“