Uber vam mater
Nakon nekoliko šturih vesti o dolasku Ubera u Srbiju, a iz kojih se jedino može zaključiti da ni novinari nemaju baš jasnu predstavu o čemu se radi, rešili smo da iznesemo iscrpan prikaz funkcionisanja sistema i da anticipiramo eventualne posledice, u nadi da će količina loženja na nove svetske trendove koji nas čine moćnim ljudima 21. veka a ne zatucanim govnarima trećeg sveta, biti bar malo provučena kroz filter činjenica pre nego što se nekontrolisano razasere po internet komentarima. Za razliku od Ministarstva Saobraćaja koje nonšalantno i nezainteresovano izjavljuje da Uber ne može da počne sa radom u Srbiji jer nije podneo zahtev za dozvolu za rad (Lol. Izvor Blic.), ne zanosimo se mišlju da će išta sprečiti kompaniju apetita Epl pojeo Mekdonalds zalio Koka-Kolom iskenjao Alibabu da dođe gde želi da dođe i da radi šta joj se radi. Jedino želimo manje loženja jer u najavi očekujemo gomilu mišljenja glupih ko kurac, a ne želimo da dodatno zaseravate internet jer na internetu živimo.
Prva i osnovna stvar koju od početka valja imati u vidu, Uber zapošljava lika koji je bio menadžer Obamine predsedničke kampanje, Davida Plouffea, u daljem tekstu Vampir Lord. Naravno, ne na radnom mestu računovođe nego da odradi ono što najbolje zna – ispere mozak svima. A Srbija, mada ovo ustvari važi za sve govnjive zemljice “regiona”, je laka meta za premazane vampirčine 99 nivoa, ne samo jer je Balkan paklo Romed kurtona od država, nego je ovde nama fala bogu lako isprati mozak. One koje ne šljaka loto ili ihne zanima koga je jebo Vučić na Maldivima, e pa njih šljakaju novotarije visokotehnološke faze kapitalizma, čije posledice u suštini ne kapiraju jer su u odnosu na svakodnevno iskustvo života u Srbiji kao Enterprajz za Tutsije (iz XVI veka).
Da se posumnjati da je brat Istok zapravo lobista vampirske sekte ali zbog ograničenog prostora na serveru ćemo preskočiti tu tezu.
Dakle – šta je Uber tačno? Počeo je kao rideshare aplikacija za telefon. Formalno, osnovna delatnost Ubera je i dan-danas samo to. Uber nije taksi organizacija i zvanično se maksimalno ograđuje od poistovećivanja sa ikakvom delatnošću usluga javnog prevoza, jer bi to iziskivalo brdo odgovornosti i usaglašenosti sa mnogobrojnim pravilima u nekih sto država. U stvarnosti, Uber je klasičan divlji taksi apsolutno isto organizovan kao ona ekipa kod železničke. Naizgled dobronamerna kvazikomunjarska naivna alatka za povezivanje ljudi voljnih da ponude prevoz sa ljudima koji žele da ga prime danas vredi 40 milijardi dolara i aktivno razvija kompletan logistički sistem dronova za dostavu hrane, vozila bez vozača i sličnih zajebancija koje se popularno nazivaju revolucija.
Imajući u vidu IT status kompanije i agresivno i beskompromisno gurajući baš tu priču, Uber uzurpira tržište javnog prevoza nešto nižim cenama od klasičnih taksi udruženja iz prostog razloga što kao tehnološka usluga ne podleže nikakvoj zakonskoj regulativi koja se tiče usluga prevoza, a obzirom da vozači nisu zaposleni u kompaniji nego “samostalni preduzetnici”, kompanija nema obavezu da plaća doprinose i poreze na zaposlene. Dalje, pošto su vozači vlasnici vozila sve obaveze održavanja i osiguranja padaju na njih, pa tako Uber, na vrlo jednostavan način ubija konkurenciju cenama koje može da priušti zahvaljujući potpunom izigravanju zakona – a dok se bilo koja država presabere da stane na put tome, ovi su već izdominirali i usrali se od para i mogu da lobiraju (ili na srpskom potkupljuju) koga god žele ili da prekrajaju sudske odluke i zakone i pregovaraju sa vlastima sa pozicije brdo para. Naravno, ovo ne uspeva tako lako, borba je teška i krvava ali su metode kompanije toliko agresivne i nekorektne, a pomaže što iza sebe imaju pare Goldman Saksa, Gugla i sličnih, tako da ludačka odlučnost da se osvoji domen celokupne kinetičke energije na svetu nije bez osnova.
Šta ovo znači za nas? Znači sa jedne strane da će prevoz Uberom biti jeftiniji od prevoza taksijem (do određene mere, o tome kasnije), a sa druge da će biti FENSIJI. Problem je što ljudi mešaju FENSI i KVALITET (vidi skrinšot gore). “Kvalitetna” usluga valjda ne znači “pružena od strane lika s ulice koji možda ima 4 dana vozačkog staža, koji ne mora da osigurava putnike, koji nema radno vreme i kontrolu nad satima u saobraćaju, nema pravo da koristi brže trake rezervisane za taksi i bus, nema dodatnu obavezu tehničkog pregleda vozila i zdravstvene kontrole kao profi vozači, nema ništa osim auta i dozvole, valjda”? Al zato bato ima sistem ocenjivanja od strane putnika koji će učiniti da bude ljubazniji i da mu auto bude lepši – jer vozača se putnik tiče dok je u autu, a kompaniju svakako boli kurčinela za odgovornost, bezbednost i ugled, jer im se apsolutno može tako. A ima i nešto što zovu “surge pricing” što šatro garantuje da će da bude “bolja usluga” tako što algoritam podiže cene – i to do fazon x7! – kada ima puno potražnje u nekom kraju grada, pa će onda da dođe više vozača, samo što u praksi svi vozači dođu tamo a onda nema drugde vozila i eto surge pricinga sada na drugom mestu i eto tako u krug i eto biznis modela iz romana Nila Stivensona. A masa se samo loži na niže cene i kulturiška osoblje i Uber pobedio. Jedino što i masa biva ocenjivana – vozači ocenjuju putnike, a pijani putnici su no-no jer su realno stoka pijana, samo se postavlja pitanje šta koji kurac mi pijani da radimo kad treba da se vratimo kući, naročito jer više neće biti regularnog taksija pošto će vampiri sve da izedu?
Šta ovo znači za vozače? U Srbiji svakako može da deluje da je ovo predivno otvaranje “novih radnih mesta”, na ovu krizu ne može čovek da traži više, jelda, a zapakujte mi i ta dva patlidžana al ako nisu više od kilo. Iako vozači Ubera nisu ni na koji način u radnom odnosu, to ne sprečava ljude da veruju. Tim i bolje, ne moram da dajem državi pola na porez i doprinose trpam sve u džep, mašala, jel tako? Jeste kurac. Upravo ta razlika koju sva ostala prevoznička udruženja plaćaju za zaposlene čini cenu Ubera manjom, dakle ne ide u džep vozača, i čini s druge strane Uberovih 20% prihoda od jebenog pružanja usluga prevoza ali pošto se Uber time ne bavi ni na koji način onda je to valjda neka prigodna naknada za korišćenje tehnologije. Jer jedino što su oni napravili je jebeni algoritam. Klasično ubiranje rente, dakle sisanje krvi narodu.
Sedište Ubera u pitoresknom delu Kalifornije poznatom i pod imenom Dolina smrti
Nije jasno kakav status će imati srpski vozač jer Srbija ne poznaje institut nezavisnog kontraktora, zapravo ne poznaje nikakav drugi vid samozapošljavanja osim preduzetničke radnje, što onda zahteva da vozač uplaćuje sebi čitave poreze i doprinose ukoliko želi da primi zaradu a to je klasičnih oko 45%. Druga opcija je da se vozači plaćaju preko pejpala u devizama, znači ful rad na crno. Naravno treća i najverovatnija opcija je da im se gleda kroz prste jedno vreme dok Vulin ne predloži novi, bolji i jači zakon o radu. Posledice ovoga će jednostavno biti sjebavanje taksi udruženja i prelazak taksista na Uber pod nepovoljnijim uslovima, do dominacije na tržištu, zahvaljujući kojoj će moći da diktiraju cene. Niko živ ništa neće imati od ovoga osim vampira. Nikad neće doći do trenutka de se Uber povinuje bilo kakvim zakonima Srbije, iz jednostavnog razloga jer je misija kompanije da se postojeći sistem prilagodi njima, a ne oni njemu. Tako pada i glavni argument za sve Ubersektaše “nemoj da voziš za njih ako ti se ne isplati i nemoj da se voziš s njima ako su skupi, uvek postoji neko drugi pa tako možeš da izbegneš visoke cene u špicu ;)” ali obzirom na to da u praksi Uber radi pre svega na tome da ubije konkurenciju, što je jelte normalno kapitalističko ponašanje (kada si govno sociopatsko), ovo nikako ne stoji na malo duže staze.
Poslovanje Ubera je politička kampanja koja koristi političke metode borbe. Od pomenutog lobiranja (samo u Americi imaju oko 160 zaposlenih zaduženih za to), preko angažovanja Obaminog čoveka, ciganskog useravanja konkurencije (naručivanje hiljade vožnji od konkurentskog Lyfta da bi mu se nanela šteta) pa do pritiska na medije kakav ni Vučić ne može da zamisli i na kraju potpunog otklanjanja od bilo kakve odgovornosti “nemamo mi ništa s tim, vozač bio pijan jbg al evo pare nazad boli nas u principu tuki za tvojih 20 dolara”.
Kao i sva druga neokapitalistička govna i ovo ima par eufemizama koji služe da se čoveku učini da je to nešto moćno, revolucionarno i do jaja. Prvo, trpa se u tu kao društveni progres kroz tehnologiju priču zvanu sharing economy, al jedino što se ovde deli jesu dividende deoničara hahah gnoji, sirotinjo, na, vozi (se) FENSI. Drugo, pozicionira se kao neki u pičku materinu brejktru, “disruptivna inovacija”. Iako postoje slučajevi kada je taj termin prikladan, ova gramziva lopovska banda opušteno naziva inovacijom klasičnu utaju poreza i izrabljivanje radnika što postoji od kad je sveta i veka, samo sada ušminkanu, vajerles i sa jebenim grafičkim juzer interfejsom. Zato pre nego što počnete da se ložite kao majmuni zagledajte se sebi u dušu i zapitajte se: da li i zašto jebote želim da se vozim ovako?
Tekst platilo taksi udruženje “Aurora”, Ćuprija.
