Eurobasket 2015 – Grupa B

SRBIJA

“Ja ne znam zašto se vi radujete uopšte, ovo je sve normalno”

Najveći neprijatelj prosečnog navijača Zvezde/Partizana, selektor srpske reprezentacije pred odlazak najavio “rock out with your cock out” prvenstvo. Prošle godine mu niko nije verovao da ide da pobedi Špance, vratio se sa srebrom. Ove godine najavio finale, klasičan alibi trener što bi rekao domaći poznavalac košarke dok o gajbu otvara zidara ispred prodavnice. Sale je postigao ono što nas je krasilo pre 15 godina, da protivnik ne zna odakle ćeš napasti taj dan – šut, prodor ili leđima u koš. Brdo igrača sa desetak poena u rukama, a da svako može da eksplodira ako mu se namesti. Dobro, ne Stefan Marković. To je i dalje 11 od 12 igrača. Najviše na prvenstvu.

Što se tiče centara, iako je veliki srpski patriota i ćovjek koji uvek gleda interes repke, Miško Ražnatović, najavio borbu sa vetrenjačama, od tada do danas smo shvatili da Amere baš boli kurac dal će nam faliti Bobi ili ne. Raduljica je u pripremnim utakmicama pokazao konstantnost, ali i malo veću bol u kurcu za odbranu, pa to valja popraviti. Ko će otpasti, pitanje je, al daj Bože Štimac (POGOĐENO). Jeste maskota, super je za atmosferu (iako je za to zadužen Muta Nikolić) al ono, pustite ga preko video linka.

Važna karika u timu je Bogdan koji ima problem sa leđima, jer smo već navikli da sa par šuteva može da potpuno demorališe protivnika renomea Francuske, da ne pričam o ovim ostalim kurtonima. Od Bjelice se kao i uvek očekuje da bude svugde i nigde, od Kalinića da manje smara sudije i pravi debilne faulove. Za Simona, evo stvarno ne znam šta da kažem. Gledam košarku petnest godina i još nisam video igrača za kog ne može baš ništa da se kaže. Ni dal ima šut ni da li nema, ni da li ima skok, ni da li nema. Jednostavno ono, igraj i uradi nešto kretenu kretenski.

Srbija ima najboljeg pleja, MVP Evrolige i odgovarajuću mešavinu talenta i znoja. Tu je i trener koji te nauči kako da pobeđuješ. Kandidat za zlato, a ako ne stavite bar soma kinti na kvotu 8.5 prodali ste Kosovo.

NJEMAČKA

Dirk Novicki, čisto da otvorimo priču o njima. Ima tu i par ozbiljnih igrača, na primer izvorni njemački crnjo Šreder je potencijal koji će verovatno preuzeti reprezentaciju na leđa posle ovog prvenstva. Tu je i Tibor Plajs, solidna petica koja će više igrati u reprezentaciji nego u svom timu sledeće godine. Nešto malo evroligaških epizodista i jedan Slovak. I par Berlinera, među kojima bih izdvojio jedino Šafarcika, kao momka koji je eto neki dalji brat našeg Simona po retardiranosti. Zna da pogodi trojku, al kad je bitno obično dođe do izražaja ta njegova ometenost. Uostalom, oni su tu samo da zadovolje domaću publiku i svesni su da niko neće gledati Nemačku zbog njih. I da će ih novinari intervjuisati da bi ih pitali o Dirku, ne o njihovoj partiji, protivnicima i utiscima. Najbolji igrač Evrope svih vremena, pre više od dva meseca napunio 37 godina i igra za reprezentaciju. Hodajući dokaz da je nemačka disciplina čista umetnost kada je dovedete do savršenstva. I dokaz da se domovina voli i nakon što napuniš trideset i potpišeš dva dobra ugovora. Za nauk ovima što su Krstića hteli da penzionišu sa 26 jer nije koristio Revitabion. Ako se Turci ne snađu posle poraza od Italijana i Španaca, eto Nemačke u drugom krugu. Da je Cirbes tu, mogao bih da potpišem, to bi bila potpuno druga priča i Njemci bi maltene u nekim situacijama bili u ulozi favorita.

ITALIJA

Oni i Grci su ekipe sa kojima ne znate na čemu ste. Ako odigraju dobro, eto bronze. Ako ne odigraju, spektakularna propast. Italijani su godinama dolazili sa okrnjenim timovima, povrede su napadale uglavnom kolena dok su se čelnici krljali po savezu. Konačno jak tim. Petorka koja će biti prezabavna za gledanje: uglavnom napad, odbrana sa mnogo preuzimanja brzim nogama i gomilom seljačkih faulova. I trojke, trojke, trojke. Heket, Belineli, Galinari, Đentile i Datome, koga posebno gotivimo jer je prošlo prvenstvo odigrao baš bratski.

Barnjani se izgleda povredio, ako bude igrao biće noćna mora svakog centra jer ima 213 i šutira trojke kao kvalitetan bek. Zamislite Raduljicu ili Kuzmaru koji moraju da izlaze i zatvaraju šut za tri, i koliko onda to utiče na defanzivu u ostalim sektorima. Heket će da vrti pik, svi ostali da šutiraju. Jedna od omiljenih ekipa ljubitelja fantazija. Svakako, uvek se može probati Radonja taktika, pa zonom protiv ovakve ekipe, al ako ih šut posluži u bitnim utakmicama, mogu i na drugo mesto u grupi, razume se, iza nas.

ŠPANIJA

Ekipa omraženija od LeBronovog Majamija, Gvardioline Barselone, hokejaškog tima SSSR na OI u Los Anđelesu ’84 i Vojvođana koji se prezivaju na –ski, -čki, -ški zajedno. Nema Garbahose i Navara, ali i dalje su tu ljudi od čijih prezimena ustaneš i šutneš svoju haringu nogom usta. Gasol stariji, Felipe Rejes i neprikosnoveni šampion ljigavštine, Rudi Fernandez. Njihove ljudske kvalitete najslikovitije opisuje podatak da je u ovoj našoj zemlji košarke najpopularniji klip u kome Navaro dobija pesnicu u jaja, iako su ljudi igrali najlepšu timsku košarku na svetu dobrih deset godina. Ima nešto u tom njihovom pristupu igri, u načinu na koji se raduju, kako flopuju i vrše pritisak na sudije da svakom čoveku koji istinski voli basket, zgade ćivot. Ove godine Skariolo dolazi sa znatno lošijim sastavom i bez nekoliko NBA zvezda, pa će opet biti kanididat za polufinale i treći kandidat za zlato. Na pleju je Serhio Ljulj, naravno u konbinaciji sa Rodrigezom i s obzirom da je dosta radio na svom šutu u poslednje vreme, može da se desi da značajno bustuje svoju ekipu u trenucima kada ostali zakažu. Ako odigraju jaku odbranu, i ako Rudija bude sralo kao i uvek, Gaizka Mendieta će slaviti sa svojim kompanjonima uz Moet i kurve.

TURSKA

Predvođeni jedinim trenerom na prvenstvu kome je zabranjeno da uđe u Srbiju (dok ljubitelji Mačvana i Mitrovića ne izglasaju isto i Saletu), turski falsifikatori ličnih karti dolaze da ubede sebe a i druge da umeju da igraju i van dvorane Abdi Ipekči. Zvaničnim grafikama prvenstva ne verujte, u tom timu ima bar tri igrača starija od onoga što tvrde. Doduše, kada smo poverovali Mačvanu ne vidim zašto ne bismo nekom tamo Iljasovi na primer. Dalje od osmine finala će teško stići: centarski par koji je neuporedivo više cenjen u NBA nego ovde i koji je trebalo da nosi ekipu nije došao zbog povreda (Ašik) i potrebe da se izjašnjava kao Kurd suprotno željama predsednika (Kanter). Dok se Ataman sa klupe premišlja da li će sledeće godine voditi Tursku ili Galatu, za „igru“ će biti zadužen Bobi Dikson. Kada gledaš Tursku van matične im države znaš šta da očekuješ: ružnu košarku, Eminu Jahović u loži, gomilu ispucavanja i Šarenca koji priča o srpskom poreklu pola reprezentacije, jer je u jednom trenutku neko pobegao iz Pazara da prodaje kožne jakne po Istanbulu.

ISLAND

Od zemlje u kojoj se ljudi bave pecanjem, rukometom i veruju da je krosfit ozbiljan sport ne očekujem ništa. O košarkaškim kvalitetima govori to što je drugi najbolji najbolji košarkaš u istoriji čovek koji je jednom potpisao ugovor za Dalas (nula minuta) pre desetak godina i postizao moćnih pet poena po utakmici za Unikahu sa klupe ove godine. Prvi put su na Evropskom, a ništa ne bismo propustili ni kada bi Islanđani poslali rukometašku ekipu pojačanu Jonom Stefansonom… U stvari, bar bismo gledali batinanje protivnika, ovako će samo nemo da gledaju kako ih siluju u najjačoj grupi. Da sam trener Islanda, posle svake utakmice ispod 15 razlike bih izlazio pred novinare sa izjavom „Samo je nebo granica“.

Tekst pisao i žarkovački kontroverzni menadžer, Vlajić.