Eurobasket 2015 – Grupa C

Grupa, koju ćemo pored naše, pratiti s najvećim interesovanjem. Na svakom prventsvu po pravilu bude neka ex yu grupa a ove godine je to grupa C. Ono što je zanimljivo je da je moglo biti i još zanimljivije da Holanđani nisu šokirali Crnogorce i poslali ih na takmičenje u izležavanju u Breznima. Te stoga, pored Hrvata koji su katolici pa ih ne volimo i Slovenaca koji su isto katolici, ali ih više volimo od Hrvata, iako svako plaća svoje piće i Makedonaca koji pričaju ko Vranjanci kad upadnu u kantu lepka, u grupi imamo još pravoslavnu braću Grke koji su nas izdali 95. i krve se sa Makedoncima oko upotrebe imena Makedonija, pomenute Holanđane koji su pederčine a pritom involvirani u ratne događaje na prostoru eks ju, i Gruzine koji skor u borbi katoličanstvo – pravoslavlje izjednačavaju na 3:3 (premda se više od polovine Holanđana izjašnjavaju kao nevernici). Znači grupa do jaja.

Holandija

Da imam baš nula sportskog znanja čisto zbog demografije i genetike bih pomislio da je Holandija košarkaška velesila. Dobro, možda ne velesila ali da bar na svaka tri prvenstva uzme po jednu medalju. Jedna razvijena zemlja od 15 miliona stanovnika sa pristojim brojem skačućih crnaca i najvećim prosekom visine (185 cm za muškarce) u svetu bi trebalo da bude baš jaka. Međutim, da li zbog nedostatka tradicije ili jer ih prosto zabole kita za basket, Holanđani su tek nakon 26 godina ponovo stigli do završnog turnira i u tome su im pomogle dve stvari: format takmičenja koji će jednog dana postati takav da će na takmičenju biti više repstacija nego evropskih država uopšte i Crnogorci koji su se izblamirali jer su bančili po Top Hilu.

Košarkaški kvaliteti Holanđana su takvi da ih skoro sve kladionice postavljaju na poslednje mesto kad su u pitanju favoriri za titulu. Čak se i Belgija i Island bolje kotiraju a to ipak nešto znači. O rosteru je izlišno govoriti, to su sve neki nikad čuo igrači skupljeni većinom iz domaće lige koja je po kvalitetu verovatno tu negde kao Svislajon dok se ne priključe Zvezda, Partizan, Mega i Metalac. Dvojica igrača dolaze iz Grčke lige, a po jedan igra u Španiji, Nemačkoj i Francuskoj. Jedino zvučno ime je de Jong, ali je zvučno samo zato što je prezimenjak onom kasapinu iz Milana; ovaj de Jong igra za Šole i ima 7 poena i 4 skoka po tekmi, dakle kvalitet recimo Gagića prvi dan treninga posle letnje pauze.

Koliko u stvari može Holandija? S obzirom da su već popišali Crnogorce i da ne pate od balkanskog sindroma „jooooj medalja u košarci, ne treba mi sad 20 dana ni vode ni hrane“, a da za glavne takmace za osminu finala imaju Gruziju i Makedoniju, ne bi bilo osmo svetsko čudo da tamo nekako  i završe, tipa sve tri ekipe pobede po jednu i napravi se krug a Holanđani prođu na koš razliku jer su se Stojanoski i Trajkovski popičkarali u trećoj četvrtini i pukli 25 razlike. Ipak, mnogo toga biće jasnije posle prve utakmice sa Gruzinima na početku takmičenja.

Gruzija

Već su treći put uzastopno na šampionatu. Pre dve godine u Sloveniji su sjajno počeli, bili ubedljivi protiv Poljaka, izgubili jedan razlike od Hrvata i četiri od domaćina, da bi im onda moral otišao minus 3 pa su ih Česi i Španci razmontirali ko starog Dajca. 2011. su prošli još i bolje – iskoristili su laku grupu i domogli se čak plasmana u prvih 12. Gruzija je definitivno klasa iznad Holandije i ako ih dobiju u prvom kolu kao što se očekuje, već imaju lepe šanse za 16.

Prva zvezda tima je kao i poslednjih 200 godina, sad već NBA veteran mnogih bitaka – Zaza Pačulija. Zaza je baš onako kul igrač, konstantan, nikad u prvom planu ali zna svojih 20-ak minuta po utakmici dobro da iskoristi. U poslednjih par sezona je slobodnjake popravio na bekovski nivo a i u Milvokiju sve više ima ulogu dobrog asistenta. Naravno, u reprezentaciji će sve da se vrti oko njega i koliko on bude dobar bio, biće i Gruzija. Glavna ispomoć Pačuliji će stizati od iskusnog tandema iz turske lige Sanikidze – Markoišvili. Prvi je Uniks iz Kazanja ove godine zamenio Ankarom  dok je potonji iz CSKA prešao u Darušafaku. Dakle to su oni klasični „jedna godina – jedan klub“ igrači koji u zavisnosti od stepena prilagođenosti mogu da budu jako dobri ali i da peglaju klupu. U svakom slučaju za reprezentativni nivo Gruzije skroz ok.

Bitan dodatak timu ove godine je i Džejkob Pulen, vrela gruzijska krv koja je do skoro imala američki pasoš. Kako će se plej Cedevite uklopiti u svoju novu domovinu do koje je prvi put verovatno došao sa vodičem, videćemo. Osim njega tu je još jedna poznata ABA liga njuška – Šermadini, koji je na evropskom putešestviju u sezoni 2010/2011 svratio i do Ljubljane i sigruno nije igrač za potcenjivanje.

Makedonija

Nakon odličnog četvrtog mesta 2011. i hajpa koji je nakon toga od Pere Antića napravio Sabonisa a od Boa Mekkejleba Alena Ajversona, južne komšije su dve godine kasnije stigle teg do poslednjeg mesta u sveslovenskoj grupi, a jedinu pobedu su, zanimljivo, ostvarili baš protiv nas. Nakon tog neuspeha, čini se da je level loženja poprilično pao i sad više nema baš tolike sigurnosti da će Skoplje 21. septembra dočekati evropske šampione, direktne potomke najvećeg makedonskog sina Aleksandra.

Jedan od razloga je i što Bo neće igrati a drugi je što neće ni jedan od najstarijih NBA rukija, Pero Antić. Tako da, Makedoncima ostaje poprilično oslabljen tim koji će predvoditi Vlado Ilijevski. Ipak, ako nešto može da bude kvalitet kod Makedonaca, to je iskustvo i činjenica da se tim nije previše pretumbavao poslednjih godina. Pored Ilijevskog, tu su Peđa Samardžiski, Trajkovski i ona trojica na S koji sipaju trojke ko blesavi a jedan od njih čak igra i u Španiji. Drugi kvalitet je što su uspeli da nađu novog crnca da im igra, a to će na ovom prvenstvu biti Ričard Hendriks, sasvim poznato evroligaško ime.

Ono, što Makedonce sjebava, gledano duguročno, je što im je skroz zatajila traka za proizvodnju mladih igrača. Od mlađih od 26, jedino je Gjuroski (a i on ima već 24) kao siguran da će biti u 12, dok su Magdevski i Mladenovski, kao jedini baš mladi igrači (20 i 21) viđeni kao treći plej i treći centar pa se tako možda mogu ušunjati u 12 bez značajne minutaže na prvenstvu. Tako da, za Makedonce je ovo solidna prilika da uđu u 16 jer će 2017. verovatno ispasti u nekim kvalifikacijama od Andore.

Slovenija

Plasman Slovenaca na poslednjih pet prvenstava (šesto, sedmo, četvrto, sedmo, peto mesto) najbolje odslikava koliko je ta ekipa kvalitetna i konstantna ali isto tako da im fali „to nešto“ koje će da ih digne jedan mali ali opet ozbiljan korak uz pomoć kojeg će konačno uzeti i neku medalju. Realno gledano, to nešto malo će najverovatnije da im zafali i ovog puta pa im se ponovo smeši neka jednocifrena pozicija veća od trojke. To „nešto malo“ je eventualno  mogao da bude ful spremni i isto toliko voljni Goran Dragić ali je on skontao da bukvalno treba da odigra prvenstvo na nivou 25 poena po utakmici da bi Slovenija možda došla u situaciju da se bije za medalju, a pošto je ovog leta potpisao ludački ugovor sa Majamijem, sigurno je i Pet Rajli imao poneki prijateljski savet u fazonu „Dragiću, pošto si dobio 90 miliona za pet godina, znaš koliko me boli kurac da te pustim da te neka budala iz Holandije polomi na Evropskom prvenstvu, ali ćeš ti reći da si svojevoljno odlučio da ne ideš“.

Tako da, u nedostatku Gorana, glavnu reč će voditi njegov brat Zoran, skroz dobar igrač ali i svakako jeftinija verzija megauspešnog burazera. Slovenci imaju iskustva ali za razliku od Makedonaca, nisu baš zabatalili i nasednike (zato su tu gde jesu!!1). Tako da pored iskusnih Bažaliča, Slokara i Joksimovića, bitnu ulogu igra pre svih talentovani centar Gran Kanarije Alen Omić, a tandem Olimpije Prepelić – Rupnik bi mogao da se nada solidnoj porciji minutaže.

Sam izostanak Gorana Dragića je doneo još jedan hendikep Slovencima, a to je Jaka Klobučar na poziciji prvog pleja. Mislim, ok je Jaka, al brate da l iko misli da je to čovek koji će da vodi igru reprezentacije koja će doći do medalje na prvenstvu Evrope. Još jedan minus je mentalno nedorađeni Jaka Blažič na poziciji prvog beka a sa toliko nestabilnom spoljnom linijom, problem bi verovatno bio i da pod košem imaju Entoni Dejvisa. Uz nedostatak Murića i Dragića i činjenicu da Nahbar, Smodiš i Lorbek nisu ostavili naslednike baš iste klase, čini se da bi Slovenci mogli imati poprilično problema, međutim jedna od dobrih okolnosti za njih je što se ukrštaju sa grupom D gde bi, ako budu treći,  verovatno išli na Letonce, što ne deluje nepremostivo pogotovo što se nokaut faza cela igra u Francuskoj.

Hrvatska

S obzirom da je FIBA rešila da unese bizarnost u svoja reprezentativna takmičenja, ovo evropsko prvenstvo će imati čak četiri domaćina, a jedan od njih će biti Hrvatska, što će stepen loženja naše zapadne braće podiči na nivo Srbija 2005. AJMOOOO IMAMO DRIM TIM ZLATO SIJA ZLATNIM SJAJEM. Sva je prilika da Hrvati neće doživeti ono što je naša reprezentacija 2005. U Novom Sadu jer to se ipak dešava jednom i mnogo leta. Uostalom, Hrvatska ima dobar tim.

E sad, to ništa ne znači, Hrvatska na svim evropskim prvenstvima ima ako ništa, ono bar ok tim, ali plasmani tipa 11. (1997. 2003.) ili 13. mesto (2011.) nisu iznenađenje. Štaviše, nakon dve bronze (1993 1995.) Hrvati imaju uveliko negativan skor na EP 30:36 a jedini kul rezultat je četvrto mesto na poslednjem prvenstvu. Naravno, ponovo je prilika da kažemo da je to sve kazna za napuštanje pobedničkog postolja 95. lolo.

Ipak, Hrvati su (kao i svaki put) uvereni da je konačno vreme za medalju, a ovog puta su možda i u pravu. Em je 20 godina od poslednje super brojka, em su domaćini na neki način, em imaju zaista dobar tim. Kladionice po svetu kažu da su Hrvati tu negde peti-šesti nominalni favorit, što u duši svakog stanovnika Balkana daje uragan u leđa da se realna snaga pojača kao da si u najmanju ruku drugi favorit.

Fokus će biti na dvojici najtalentovanijih hrvatskih košarkaša još od Kukoč-Rađa tandema, Dariu Šariću i Mariu Hezonji. Godinu dana stariji Šarić je imao u Efesu dobru sezonu ali se ne može izbeći utisak da je to sve sviranje kurcu i da jedan takav talenat gubi vreme bivajući ograničen na 20 minuta igre u evropskom sistemu gde za svaki pokušaj individualne kreativnosti ideš na klupu. Ipak, Dario će i ove sezone ostati u Efesu, valjda njegov menadžment zna šta radi. S druge strane Mario Hezonja će već ove godine zaigrati za Orlando iako je njegova uloga u Barseloni bila sekundarna i brojke su mu nja. Ipak, mali ima dve moćne stvari koje se u Evropi sad jako retko sreću – dobar šut i velika muda. Istina, ima i dugačak jezik pa ume da istrči pred rudu, ali ono, i ako ne uspe u NBA, to će biti jer je neko drugi od njega bolji a ne jer je prevrnuo očima kad ga je trener izmenio i jer je cepao Soni u vreme karantinskog spavanja.

Meni lično su ova dvojica sasvim dovoljna da u ovoj grupi navijam za Hrvate, ali to nije sve što će susedi imati da ponude na ovom EP. Pre svih tu je i dalje bolji Bogdanović, koji dolazi sa dobrom NBA ruki sezonom te dugajlija Ante Tomić koji bi trebalo da caruje reketom, a ni Damjana Rudeža ne treba ignorisati, ipak je stigao do 5 poena u proseku za 15 minuta u debi sezoni u Indijani. Marko Tomas, jebiga, čovek bez neke velike sreće s povredama;  sa 20 godina u Realu, sa 30 na vrhuncu karijere u Cedeviti. On će sa Simonom držati poziciju dva, a na kecu će se smenjivati nikad dorađeni Roko Leni Ukić (podseća malo na imena iz slobodnih gradova Esosa, tipa Hizdar Zo Lorak) i rođeni Zagrepćanin osmo koljeno Dontej Drejper. Za obojicu se čini kako su njihove najbolje sezone već deo proplosti.

Grčka

Jedini period kad sam mogao da navijam za Grke je ona kul repka Papalukas, Papadopulos, Dijamantidis, Spanulis koja je sjebala čak i Amere sa Lebronom i Vejdom. Od cele ekipe ostao je samo Spanulis ali je lik i pored obketivnih super kvaliteta nekako gadan, imaš osećaj da je jedan od onih koji ti se iz čista mira unesu u facu sa pričom „šta me gledaš ti, a, oćeš sad da ti isečem kožnu jaknu ovim skakavcem“. Naravno, i ostali Grci su vrela južnjačka krv; galama, pritisak na sudije, treš tok, dakle jedva malo bolja verzija ogavne Španije.

Košarkaški su dobri toliko da ih kladionice postavljaju u rangu sa Litvanijom, nešto ispod nas a iznad recimo Italijana i Hrvata. Od ludosti Spanulisa sve kreće a ako zagusti na kraju imaju još i ljubitelja klač momenata – Printezisa. Ipak najveća pažnja javnosti će biti na momku koji jebe mater anatomskim predispozicijama i koga od milošte preko bare zovu Greek freak jer jebiga, njegov dvokorak počinje negde na pola puta između centra i trojke a završava se kucanjem iako mu je veći deo tela na slobodnim bacanjima. Za par godina kad popravi šut, Adetokumbo može biti druga petorka NBA. Pod košem je tu NBA ružnjikava faca Kosta Kufos i evrologiaška odurna faca Burusis koji može da odahne jer se Krle povukao a Štimca nismo poveli pa najverovatnije neće na prvenstvu dobiti stolicu u vugla.

Od Grka se ne očekuje da melju svoje protivnike ali se zna da taktičkom i čvrstom igrom mogu i jače od sebe da navuku na neki suludi 57:57 rezultat u završnici gde jebiga uleće Spanulis, pa u zavisnosti od njegove inspiracije i ludila, eto Grka na postolju. Ipak, čak i da pobede sve u grupi pa onda u nokautu puknu od nekog  20 razlike kao prošle godine od nas, nikog neće iznenaditi, a kamoli rastužiti. Grci, ko vas jebe.