Pogled u paralelni univerzum

Ako je verovati seriji Frindž, svaki put kada osetiš deja vu, neopisiv osećaj da si na nekom mestu već bio ili nešto već radio, znači da zapravo tu i JESI bio… samo u paralelnom univerzumu. Po teoriji slučajnog izbora i različitih ishoda trebalo bi postojati nebrojeno puno svetova koji su slični našem a opet skroz različiti. Mi težimo da koncipiramo naš univerzum kao ravnu ploču, tri dimenzije, kontinuum prostor-vreme kao jedna neraskidiva nit. Zapravo nije tako… prostor i vreme se uvijaju, crne rupe… Toliko od naučnog aspekta. Ipak je ovo Tarzanija, a ne HigzBozonija.com. Ne razumemo ti se mi u akceleratore, čestice koje drugim česticama daju masu, nemamo pojma šta je u crnoj rupi. Ovo je pretpostavka… Šta bi radio da nekako sretneš SEBE, samo iz drugog, alternativnog univerzuma.

Prvo i osnovno. Jesi li se ti u tom drugom univerzumu rodio? Seti se teorije slučajnog izbora! Zamisli da tvoj ćale TAMO, te prohladne avgustovske noći osamdesetneke, nije obukao nove Levisice koje je išao specijalno da kupi u Trs’, i da na korzou tvoja mama nije obratila pažnju na njegov karakterističan hod, uzrokovan kompresijom džinsa na krvne sudove. Ne bi se zaljubila u tog Lolu vragolana i ti kao takav se ne bi rodio. Onda, da je i došlo do snošaja, da li bi se ti kao spermić probio do cilja? Možda je u tom drugom univerzumu bio neki modni bum širokih gaća koje bi povećale konkurenciju? Pretpostavimo da nije. Pretpostavimo i da CERN napravi neku vrstu portala, i da ti, k’o od majke rođen, u Švarcijevom stilu, pod nekim munjama dođeš u Srbiju 2011… Samo u paralelnom svetu. Da potražiš sebe. Da potražiš odgovore.

Naučnici misle da bi susret sa samim sobom izazvao anihilaciju oba sveta, kao čestice iste mase a različitog naelektrisanja. Ili, da bi to upoznavanje pretstavljalo samo psihički neponošljiv stres. Ipak… kako bi uopšte izgledao taj razgovor? Dopunjavao bi sebi rečenice, kao jednojajčani blizanci, jer poznaješ tog baju bolje nego iko, a opet, zbog potpuno drugih stvari koje su vam se dešavale, na momente se uopšte ne biste razumeli. Ako susret vas dvojice ne izazove kolaps oba sveta, ako ne bi dobio nervni slom i ako bi početna zbunjenost bila prevaziđena, krenulo bi upoređivanje. KO JE BOLJE PROŠAO?

– Nego, Zapata Dva…
– Prekini tako da me zoveš. U ovom svetu moje internet ime je Pančo Vilja!
– Bar delimo istu strast ka meksičkoj revoluciji… Nego jesi provalio kako smo oće..
– …lavili. Imamo zaliske, sine, k’o Boka Kotorska useknute. Nego, preporučio mi Serž ovaj losion…
– Da, Serž, jel’ i kod vas tako ženskast? Ma kul je lik…
– Deklarisao se pre godinu dana, izaš’o iz ormana… Kod vas nije a?
– Serž je… To objašnjava fascinaciju Ivanom Bosiljčićem… Ma zaboravi… Za koga navijaš?
– Za Dinamo Vranje, sine, kod nas je srpski fudbal tako razvijen, da su tribine svuda pune!
– Stvarno!?
– Ne. Ali bar Tole nikad nije bio predsednik. Nego… Koliko?
– Šta koliko?
– Ne farbaj me, Ja!!! Znaš ti dobro!
– To je lična informacija, Pančo!
– Je l’ slušaš ti sebe, bre?! LIČNA! Pa naši smo, ako me razumeš eheheh. Jesi kar’o Sanjicu?
– Khm… ouvaaj. Jesam, ono… u principu. Jesam!
– Sebe lažeš!!! A Draginju?
– A, ona se u našem univerzumu nije rodila.
– Kako kenjaš, Zapata!!! I prekini da se penješ na prste… Viši sam tri centimetra. I jebem više nego ti. Nego… Žurim, odoh na proslavu godišnjice Pobede Habzburga u Vijetnamu.
– (Pokušavam da zamislim nekog Austrougarina sa epoletama kako se u dolini reke Da Nang dere: ”I love the smell of napalm in the morning!”) Haha, još si pod Švabama, a mi smo nezavis… Do kurca. Ej… Je l’ i kod vas porodica Đoković glumi da je plemstvo?
– Ko?
– Amin!!!

E, sad je sve do tebe. Da li si dobra osoba koja će se obradovati što TI jebeš, samo u drugom svetu… Ili ćeš se ponašati k’o da ti je sve pričao neki stranac? Hoćeš li na sve gledati kao na neko hodočašće, igru karme, pročišćujuće iskustvo koje će te poučiti potencijalnim greškama i trikovima sudbine. DO MOJEGA! Naravno da sam jebeno ljubomoran na Panča, prokletog džina od 182 cm. Šta me briga što je nezasita seks mašina?! Nemam ništa od toga. Resetuj sve odma’! Ponovite Big Bang, protestujem!

Dobro, a šta bi sa onom avgustovskom noći, Levisicama, borbom tebe kao spermića, plivanjem kroz mračnu šupljinu popločanu epitelom, šta bi tačno sa tom jajnom ćelijom, igrom u pesku, klikerima, fucom na male golove… To jeste neki uspeh majku mu! Neka uzme Pančo njegov svet bez Toleta… Ja guram kroz ovaj paralelni univerzum kako umem.