Umreti bez stila – od majmuna i čitulja
Možeš da budeš uspešan, moćan, bogat, ali da se ne lažemo, jednog dana ćeš umreti i sve će to da ode u nepovrat. Nema tu “naslednici”, “bližnji”, “pičke materine” – mrtav si i gotovo. Samo sećanje na tebe se vrednuje, ali i to možeš da ujebeš, ako te ubije neverovatan splet okolnosti. Ne pričamo ovde o situacijama u kojima postaješ žrtva sopstvenog idiotizma, niti o rokenorl zaspati-u-svom-izbljuvku smrti. Ne, takvi ljudi imaju sopstveno poglavlje u istoriji. Pričamo o Rub Goldbergovoj mašini sudbine koja ima za cilj da te ubije na način koji te lišava dostojanstva, a ljudi na internetu se smeju tvojoj nesreći.
Planeta majmuna
Zamisli ovu idiličnu scenu – zoveš se Aleksandar I, kralj si Grčke, imaš prelepu ženu koja je od nedavno nosi tvoju ćerku, država ti je izašla iz rata i sve se ponovo vratilo u normalu. Jednog sunčanog jutra, odlučiš da prošetaš svog psa po kraljevskoj bašti u Atini. Šetkaš se tako između palmica, bacaš Reksu frizbi (tj. disk, u stilu pravog Grka), a onda, niotkuda, pojave se dva majmuna i napadnu te. Šta bi uradio? Sale je, naravno, pokušao da se odbrani, ali majmuni su mu izmasakrirali pseto, a on je prošao sa nekoliko ozbiljnijih ujeda. Kada kažemo “ozbiljnijih”, mislim na to da su doveli do sepse, pa je Aleksandar posle par meseci podlegao povredama. Ovo nije u potpunosti izolovan slučaj – Surinder Sing Bajava, zamenik gradonačelnika Delhija se jedno jutro odmarao na svojoj terasi, samo da bi ga par trenutaka kasnije napala grupa rezusa i oterala u smrt. Razmisli dobro kome se smeješ sledeći put kada odeš u zoološki vrt – možda se majmuni gađaju govnima, ali da mogu, ubili bi tebe i sve koje voliš, ako je verovati ovom blogu.
Gušenje ugnjetavača
Eto nama još jednog Grka. Čuo si za Drakona, atinskog zakonodavca iz sedmog veka pre nove ere. Istorija ga pamti kao tvorca izuzetno strogih zakona – na primer, dužnici bi olako završavali u ropstvu, a parkiranje kočije na pešačkom bi rezultiralo smrću. Dobro, nije bilo baš tako, ali razumeš šta hoćemo da kažemo. Međutim, tadašnji Atinjani bili su sušta suprotnost današnjim anarho-sindikalistima koji zapale pola grada kad god neko od njih dobije kaznu za vožnju bez karte u gradskom prevozu. Drakon je bio poprilično omiljen. Štaviše, građani su ga toliko voleli da je na manifestaciji u njegovu čast bio zasipan plaštevima, majicama i šeširima. Sve dok neko nije primetio da se ispod gomile odeće ništa ne pomera. Siroma Draleta je ugušila silna ljubav njegovih sugrađana, a on je ipak ostao upamćen kao drkadžija.
…da vidimo ko danas neće do pošte
Markus Garvi bio je aktivista, političar i sociolog sa Jamajke. Verovatno nisi čuo za njega, ali ko te jebe. Ti si imao dvojku iz istorije, a on ima pravac nacionalizma nazvan po sebi. Markus je uporno radio (da ne kažemo crnčio) kako bi narodi afričkog porekla u Americi imali najosnovnija prava. Bio je neka opaka mešavina Malkoma X i Martina Lutera Kinga, što najverovatnije izgleda otprilike ovako. E sada, mnogi ljudi se baš i nisu slagali s njim. Pre sedamdeset godina, teško je bilo nagovoriti belog čoveka u Americi da su crnci bilo šta više od alata, a kamoli da treba da imaju prava. Stoga je neko iz zajebancije objavio Garvijevu čitulju u čikaškim novinama. Sirotana je toliko potresla sopstvena slika među umrlicama da se šlogirao. Pa onda još jednom (taj ga je dokrajčio). Teško je zamisliti vođu koji ne trpi ničija sranja i uzvikuje “Black power” da umre od nečije detinjasto-morbidne (znam, ovo je tautologija) provokacije.
