Tužna istina o stvarima koje smo voleli kad smo bili glupa deca
Imamo običaj da se prisetimo starih vremena dok pijemo kuvano vino i gledamo filmove sa Stivensi Galom. U tim vremenima je sve bilo dobro bez obriza na činjenicu smo pili Step sokove i igrali se ljigavcima kao neko veselo pleme skromnih primata. Tako većina ljudi misli i to se povezuje sa nostalgijom, što je po svemu sudeći urođena anomalija kod svih ljudi i s godinama je sve gora. Tako će i nas našia deca gledati kao debile kad im budemo pričali kako smo mi išli busom u školu, družili se kao ljudi, udvarali se devojkama, duvali lepak… a on sad uči s komjutera otkuće sam kao pacov. Bilo je i dobrih stvari prema kojima gajimo bolesnu nostalgiju iako negde u dubini duše znamo da je sve to išlo čak i do granica ponižavajućeg. Ne, Tetris nije bio najbolja stvar koja ti se u životu desila i Pan erotika je, jebiga, sranje.
[typography font=”Cantarell” size=”12″ size_format=”px”]izvinjavamo se zbog fotografija golih teta. one nisu tu da nikoga da uvrede već da ukažu[/typography]
[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Tetris[/typography]
Sećam se da su nam ga valjali za lepe pare, nije bio nedostižno skup skup ali jebiga nezgodna su vremena bila pa niko normalan nije davao tolike pare za igračku koja troši baterije. Tetris je u odnosu na već postojeće vidove zabave bio toliko superioran da su ga svi kupovali. Postoje teorije kako su nas Rotšildi njime zaglupeli i da se dugo nećemo od toga obogatiti jer se pola nacije otimalo ko će najveštije slagati različite oblike cigle koji padaju sve većom brzinom sve do momenta kad je već nemoguće igrati jer ide toliko brzo da te zatrpa. Te teorije možda i nisu toliko besmislene jer su nas onda filovali sa novim varijacijama na temu tih cigli kojima upravljaš. Osim zmije i nekog pucanja sve je bilo govno pa se zabava široke mase odužila mesecima. Onda je sve smorio i niko više nije hteo očima da ga vidi. Ne može se reći da je Tetris bio baš glupost neviđena ali da je normalno da smo toliko prsi za njim baš i nije. Takođe treba spomenuti da su bolje kuće imale i po nekoliko Tetrisa da se ne bi boli oko jednog ali većina je to smatrala za preseravanje, iako bi svima bilo drago da i oni imaju bar dva. Tetris nisu igrali samo oni koji su bili baš da nema pas za šta da ih ujede i oni koji su bili puni kao brod, oni su cepali Gejm boj ili tako neko nadrkanije sranje.
[typography font=”Cantarell” size=”12″ size_format=”px”]crko dabogda[/typography]
[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Step sokovi[/typography]
Ovo može piti samo osiromašen i napaćen svet i oni nekako najbolje predstavljaju koliko smo jadni i bedni bili tih godina tako da o njima nema mnogo šta više da se kaže. Baš govno.
[typography font=”Cantarell” size=”12″ size_format=”px”]ne vrište li KANCER [/typography]
[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Ljigavac[/typography]
Ovo je isto kao Step sokovi ali se bar rak nije od njih dobijao, valjda.
[typography font=”Cantarell” size=”12″ size_format=”px”]nema slika za ljigavca, jbš ljigavca[/typography]
[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Fonto[/typography]
Ovo je još jedan trenutak kada kao nacija nismo bili spreman za takav tehnološli bum poput mogućnosti kockanja telefonom. Baš nas je povuklo. Bilo je jako sramota igrati Fonto jer je svako pametan znao da je to neka prevara i da ko zna kakve mutne lobanje tu mlate keš ali dosta ljudi je zvalo. Bilo im valjda jeftino pa ajde kao ponekad da okrenemo pa gledamo malo čisto da ne bude dosadno dok se prejedamo kiflama. Bilo je i naravno i brdo onih što su zvali ko ludi, to se odmah znalo da su neki šabani. Ne sećam se ni kako se igrao Fotno, bilo je nešto baš glupo i komlikovano. Stvarno je samo budala mogla zvati. Reklamiralo se kao Tonus hleb danas, samo još deset puta više.
[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Igrica Princ od Persije[/typography]
Svi su se nešto ložili da je to intelektualno zahtevna igra bilo je zaista samo do toga što je bilo nemoguće upravljati Princom jer se kreće kao retadiran. Niko nije stigao daleko, a ako ima ljudi koji jesu sad im je valjda jasno koliko bi im bilo bolje da su igrali ono što i mi glupi.
[typography font=”Cantarell” size=”12″ size_format=”px”]ajde gasi to sranje[/typography]
[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Patike sa svetlećim đonom[/typography]
Imaš sranje patike koje su neudobne i smrde što je razumljivo jer su kineske i svetli i đon ali jebiga svetli ti đon. Svetleći đon je verovatno najveći kič koji smo sebi dozvolili i strahujem kako će nas neke naprednije inteligencije zbog njih okarakterisati, dobro, istina je da su ga nosila deca i po neki stariji moroni sa kojima su sve svi sprdali ali i taj ćale je morao pogledati prodavačicu u oči dok razmažanom govnetu daje trećinu plate za svetleću obuću. Pokušali su ponovo da nam ih valjaju ali ovaj put smo pokazali viši stepen mudrosti pa je stvarno retko ko kupio. Verovatno samo oni što su mnogo zvali Fonto. Jedino što su možda bile korisne u saobraćaju.
[typography font=”Cantarell” size=”12″ size_format=”px”]nema komentara[/typography]
[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”] Monopol[/typography]
Najpopularnija društvena igra kojoj niko nije znao sva pravila i tako se igralo satima i satima dok svi ne popizde od dosade i odu kući. Nije bilo moguće ni izgubiti niti pobediti i uvek onaj čiji je bio Monopol bio i banka te je normalno da je uvek krao. Tu se već videlo u kakva ćemo svi govna izrasti. Kasnije se pojavio Riziko i još brdo nekih gluposti ali je Riziko bio najbolji i onda su se svi na njega prebacili. Pogotovo što je mnogo više kul ratovati nego kupovati vodovod i ženevski trg.
[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Rumenko[/typography]
Za zaleđenu voda koja imas ukus jagode smo se posebno vezali, prvenstveno zato što je to bila nešto najjeftinije što si leti mogao kupiti. Pravi sladoledi su bili skuplji pa smo se tešili da nas Rumenko kao bolje ohladi i lagali sami sebe da bi nam bilo lakše za podneti. Kasnije su videli da ide Rumenko kao lud pa su nam valjali sve moguće ukuse, sećam se da je bio Dinjolino, kao sladoled od dinje. I to čak kupovali. Kad smo malo stali na noge onda je sve i normalan sladoled dobro hladio. Znalo se čije dete liže Rumenka, a čije Stopi, prijatelju.
[typography font=”Cantarell” size=”12″ size_format=”px”]daj sedam[/typography]
[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Klik- klak[/typography]
Usereš se da uvežbaš dobro da mlatiš onim kuglicama i onda shvatiš da i dalje ne radiš ništa spektakularno i da se sve devojčice iz razreda i dalje lože na onog koji ima velik kurac.
[typography font=”Cantarell” size=”12″ size_format=”px”]nema ni slike klik klaka[/typography]
[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Samsung sa kog ne plaćaš poruke[/typography]
Nisam siguran koji je tačno bio, a smara me da tražim sad, mislim da je ovaj sa slike. Bio je baš sranje od telefona ali su ga kupovali i oni koji su imali love da kupe i neki bolji jer jebiga besplatne poruke su bile besplatne poruke. Bile je fora da se stisne crvena slušalica u tačno određenom trenutku. Nije bilo baš toliko jednostavno, ali brzo se uvežba. Tad je poruka bila oko tri dinara i ajde sad nije to bilo baš toliko skupo, ali jebiga ovako možeš koliko hoćeš da štancaš. Mislim da se Telekomu slučajno potkrala ta greška, Kariću nije, kod njega se sve plaćalo, koštala kartica kao dva bicikla, pa je dosta ljudi čak i broj menjalo i prelazilo u Telekom. S ove distance deluje da se sve to nije desilo slučajno, nije trajalo večno i kad je prestalo pola zemlje već imalo govno Samsung i 064 broj.
[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Laku noć deco[/typography]
Nikad nisam kontao šta se dešava u toj emisiji i jako me je nervirala, ali je išla valjda pre Dnevnika pa se uvek gledala. Svi su to gledali, a niko nije voleo, izmešu ostalog i zato što se posle toga moralo ići na spavanje da mama i tata mogu na miru da se jebu u gijscu ili jedu pečurke pa prepričavaju šta se desilo u Laku noć deco. To su bili neki naši teletabisi, pa je sada pravi trenutak da ih ponovo pogledaš.
[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]3K – Ko će koga[/typography]
Muvanje uživo, kao sedne jedna devojka i tri tipa pa oni na raznorazne načine pokušavaju da joj se dopadnu dok ona na kraju emisije ne odabere jednog sa kojim će raditi nešto poput odlaska na večeru ili seksa u gujscu. Sve to se odvijalo tako da niko ne zna kako ko izgleda što je emisiji davalo posebnu draž i kovalo tinejdžerke i sredovečne domaćice uz ekran. Za ovo je uvek pravi trenutak da se ponovo pogleda pogotovo ako si na pečurkama ili si anksiozan ili ti je preminuo očuh od hepatitisa.
