Razgovor keramičara i Boga
…kuća porodice Gašić, predveče…
Keramičar: Jaoj, jaoj, koje sam glupo govno, i ja oću da se šalim a ne znam, zar me nije ništa naučilo ono u srednjoj kad su mi slomili skočni zglob koliko su me šutirali kad sam smarao da pričam vic o crnogorcu žabi i detetu… Jebo sam ježa posred leđa, joj Bratislave idiote glupi.
Žena Keramičara: Novinarka da ti puši? To si hteo jel da? *zvuk udarca” NA GOVEDO GLUPO!
Keramičar: DOBRO JE BRE ŽENO JER NIJE DOSTA TO ŠTO ĆU NAJEBATI OD BOGA SAD ČIM SAZNA?! ON ĆE ME SAHRANITI A TI AJDE, UZMI, POPIŠAJ MI SE U RAKU, AJDE!
Sin keramičara: Hnjohnjo tata, meni smešno bilo hnjo hnjooo!
Keramičar: Dobro je sine, ljubi tata… Ajde idi igraj se sa balonima.
*zvono telefona*
Keramičar: Evo, zove, gotovo je.
Žena: Pa javi se gluperdo musava!
Keramičar: NE SMEM BRE!
Sin: Hnjohnjooo tata daj ja ću ja volim da se javljam na telefon hnjoo
Keramičar: JESAM REKAO DA IDEŠ U SOBU I ŠUTAŠ LOPTU *šamar*
Žena: NE TUCI DETE ZNAŠ DA JE DEBIL, JAVI SE SAD ZVONI VEĆ 11 SEKUNDI!
Keramičar: (izdah) H-h-h-a-a-l-o.
Bog: Bratislave.
Keramičar: D-d-a-a?
Bog: Sutra kod mene ujutru. Kabinet. Operi kosu.
Keramičar: O-o-o-kk-e-j.
Žena: Šta kaže?!
Keramičar: Nazvao me je Bratislav.
Žena: Pa?
Keramičar: Ljut je. Besan ko ris. Obično me zove Bata. Nema me gotov sam, odsviro sam svoje.
…kabinet predsednika Vlade Srbije, jutro…
Keramičar: M-m-ožet-t-e reći B-b-ogu da sam stigao.
Sekretarica: Zna. Uđite.
Keramičar: D-d-o-bro j-u-t-t-ro Bože.
Bog: Pa dobro bre Gašiću pička mu materina jesam rekao da opereš kosu? Šta je ovo, sluz ova po pločicama KOJE SI TI RADIO! Sam sebi sereš u tanjir.
Keramičar: Nisam stigao Bože, jedva sam spavao noćas, pojela me gorušica od stresa.
Bog: I treba. Kad si govno. Slino, dodaj mu kofu govana što držimo iza vrata.
Slina: Hihihiih stiže.
Keramičar: Pa dobro Bože, jel mora?
Bog: Mora Bratislave. Jesmo dobri ali mora.
Slina: Evo je koficaaaa hihihi.
Bog: Ajde, šakom pa u usta natrpaj kolko može i žvaći.
Keramičar: Ali Bože…
Bog: Trpaj trpaj, što ispadne sagni se pa pokupi i opet u usta, ajde.
Keramičar: *om nom, om, om* uf, joj, muka mi je.
Bog: I meni je muka tebe Bratislave, koliko si glup pička ti materina glupava. Jel nam to sad treba?
Keramičar: A…
Bog: Odmakni mi se 3 metra od stola, smrdi ti sad iz usta na govna, odmakni se da možemo pričati ko prave diplomate.
Keramičar: A pričali smo viceve general onaj i ja pre toga, i ja mu ispričam ono kad kurva traži sat pa joj pandur kaže ne moraš da pušiš sat, možeš pola sata, e, toliko se smejao da se ražalovo u vodnika, sve pootpadali činovi sa uniforme.
Bog: A jeste malo smešno, moram priznati ali nije momenat Bratislave.
Keramičar: Ma znam Bože, ne znam šta mi bi, mislio sam da ne snimaju…
Bog: E pa koja si gluperda glupa ona govnjiva s tom kosom masnom, Slino daj lavor nek stoji ispod njega, vidi, sve kaplje sluz, što se bre ne ošišaš ovako ko ja, kulturica, trojka, četvorka, pogle se bre na šta ličiš, kako iz govana da te vadim kad izgledaš ko vreća govana?
Keramičar: Sve mi je jasno Bože. Ne znam šta mi bi sa tim šalama.
Bog: Pa gledaj, ne znam šta da radim stvarno.
Keramičar: Molim vas, neće se ponoviti.
Bog: A ne može Bratislave, jesi mi dobar i bliski smo iako smrdiš, ali ne može ovaj put.
Keramičar: Ali Bože, vi praštate, vi ste zato tu.
Bog: Znam Bratislave ali, prokocko si svoje. Vidiš kako Slina, nikad ništa, kako ja svirnem tako on pred novinare i priča normalno a tebe pustim jednom u 2 meseca i ti odma da ti novinarka puši kurac. Jel ti puši žena kurac?
Keramičar: A puši…
Bog: Pa eto onda! Čemu? Što bre divljaš boktejebo ne znaš pred kamerom, nisi za kameru, što nisi nekom generalu odma dao nego ti oćeš šaljiv da budeš, mangup, a pogle sad šta si napravio, čereče te ovi iz Blica i Kurira, ništa od tebe ostati neće. Sad kad se jave i ostali novinari, sve to ja moram da peglam, ne mogu ne mogu, posao je to velik, cimaju me i ovako da vide šta da objave, sad i ovo ako bude kad ću ja stići da lažem narod? Destabilizuješ region Bratislave.
Keramičar: Ali vi me znate toliko, evo ja neću, obećavam *šmrc*…
Bog: Nemoj plakati. Ajde pojedi još malo govana iz kofe.
Keramičar: Okej, *šmrc*, om nom nom nom. Molim vas Bože, tri put Bog pomaže, vi ste Bog, imam još jednu šansu…
Bog: A nemaš Bratislave. Jese sećaš šta si napravio sa helikopterom? Poginuše ljudi, iz govana sam te vadio, molio si, plakao ko pička da te ne smenim i ja sve ajde neću, imaš tog sina debila što kači slike tvoje, sve mi žao ali ne mogu ovo… Moram ja malo i sebe gledati. Znaš ti koliko je ovo bodova meni ako te sad šutnem?
Keramičar: Znam Bože moj.
Bog: Pa to ti pričam, sad te šutnem, i onda izađem na konferenciju, malo zaplačem, kažem onu bajatu EH DA JE TO MOJOJ ŽENI REKO JA BI UMRO OD TUGE DA SE NEKO TAKO OPHODI (VIDEO), naprskam onih govana u oči da izgledam ko ti kao sada kada plačeš i milina. Na svakoj sledećoj konferenciji to potegnem ko argument da niko nije ovde preko veze i da ti, moj Bata, prijatelj, možeš da letiš u trista kuraca ako zasereš, kao što si zasro. Neće imati ništa da mi kažu, botovi se neće morati ni oglašavati. Bog 1 Srbija 0.
Keramičar: Sve mi je jasno Bože. Zasro sam, evo još ću sam govana da natrpam u usta.
Bog: Neka neka, šta si alav, mora nešto i za Ivicu da ostane, njega volim da slušam dok jede govna i peva, znaš koliko je smešno hahaha jel tako Slino?
Slina: Heuhaoehaeoho hnjooo.
Keramičar: I dobro, šta ćemo sad? Da se vratim na pločice? Okej, hoću, i treba kad sam govno glupo, bar mi sredite da radim Tominu vikendicu, brdo je to kvadrata, bar nešto da u kuću doprinesem, jedu deca i žena. Otvoriću firmu “PLOČICE GAŠKO” i Facebook profil će sin da mi otvori pa polako… I to je nešto, hvala vam!
Bog: Vidi ga, šta si se odma za najgore uhvatio. Pa nećemo te u jamu oterati, ipak si ti, na kraju svega, moj Bata.
Keramičar: (osmeh i zaljubljeni pogled) Da… Vaš… Bata…
Bog: Vidi, sklonićemo te iz javnosti neko vreme. Em si ružan, em lupetaš, ko da smo spojili Andriju Miloševića i Pantelu u jednoj čoveka i onda ga još zalili govnima, eto takav si.
Keramičar: Jesam.
Bog: Dakle, sklanjaš se iz javnosti, neko vreme neću da čujem da si prdno van WC-a, i onda ćemo te postaviti za direktora nekog preduzeća, jebiga, imaćeš platu možda i veću nego što si imao ali nema te u javnosti, nije položaj neki, šta ti fali, imaćeš detetu lopte da kupiš i ženi letovanje da uplatiš. Al nek bude u Srbiji.
Keramičar: Palić!
Bog: Eto!
Keramičar: Hvala vam Bože. Lepo ja kažem, treba imati vere u Boga! Smem li da vas poljubim?
Bog: Ne. Smrdiš na govna.
Keramičar: Ok.
Bog: Slino, isprati sluzavog napolje i nek ide taksijem, nema više da ga vozikaju, bar ne još neko vreme.
Slina: Hnjoooo okej hiehiehiao.
Keramičar: Doviđenja Bože.
Bog: Zdravo, Bato.
Keramičar: (zaljubljeno) Baaataaaa…
