Umesto novogodišnje čestitke – glupi će uvek pobediti

Pre nekoliko godina ko netu je kružio jedan primer u kome teorija racionalnog izbora radi felacio masi mediokriteta. Priča otprilike ide ovako: Ti i tvoja dva ortaka idete da igrate tenis. Svakom od vas je nezavisno ponuđeno da izabere teren A na kom imate 45 minuta za igru ili teren B na kom imate 60 minuta za igru. Konsultacije među igračima su nedozvoljene. Ti, kao racionalno biće misliš da ćete svi izabrati teren B jer on svakom nudi 40 minuta igre i 20 minuta odmaranja, što je bolje od 30 minuta igranja i 15 minuta odmaranja ako svi izaberete A. Naravno, znaš i da postoji treća opcija – ukoliko neko odabere različit teren od druge dvojice – suši se sve vreme sam dok oni graju full time. Racionalno biraš najbolju opciju B i, masi hvala, gledaš dok njih dvojica 45 minuta peglaju lopticu na terenu A. Zašto?

– Idioti, zašto niste izabrali B, samo se nameće da je najbolje rešenje. Ko bi izabrao da igra pola sata ako može 40 minuta?

– Hnjo, hnjo, mi smo izabrali da igramo 45, a 45 je veće od 40, ne znamo ko je sad idiot brate hnjo hnjo.

Jedan od beznadežnijih osećaja u životu je kad Okamovu oštricu preplavi masa gluposti, kad se pomešaju boje i tečnosti i sve postane jednobrazna kaša neukusa. Međutim, to se dešava otkad je i vremena, te ne treba biti u uverenju da si jedini proklet i neshvaćen – štaviše, danas je kudikamo lakše jer ćeš gledati glupe, nesposobne i bahate ljude u odelima na visokim položajima i sušiti se za partiju tenisa al bar nećeš biti sažeženi Đordano Bruno.

Ako bih morao da opišem 2015. predstavio bih to kao konstantnu moralnu borbu u svom mikrokosmosu – da li da dozvolim da me boli kurac što Toma govori unatraške, da se distanciram od bilo kakvih vesti koje mogu naneti nepopravljivu štetu mom mentalnom sklopu i da se zajebavam kako želim ili da pokušavam da učinim bilo šta što će bar jednog zabludelog konvertovati na svetlu stranu jer osećam odgovornost kakvu-takvu. U principu, taj balans će me verovatno pratiti do kraja života te sam se pomirio s tim.

Ono što je obeležilo 2015. je osim par skokova, poslovična letargičnost građana, prouzrokovana kolektivnim razočaranjem u političku kliku, činjenicom da napor deluje uzaludan ali očigledno i faktom da ovde narod ne diže kuku i motiku sve dok 50 posto istog ne dođe na to da siše benzin iz tuđeg auta i jede iz kontejnera. To se čak može primetiti i na našem sajtu gde su političke teme bile itekako čitane u 2014. dok je ova godina više u fazonu „e aj manite se Vučića, dajte Bobana i Maju“ što ipak mora malo da zabrine ma koliko je Tarzanija percipirana primarno kao haha sadržaj za odmaranje glave pune problema.

2014

2015

U principu, cela poenta ovog baljezganja je da nema potrebe da Blek Hol, Tarzanija ili bilo ko treći treba tebi, zdravom i pravom, suvislom pavijanu da objašnjavaju kako bi trebalo da delaš – radi brate kako hoćeš, budi aktivan ili ne, ali na kraju nema šta da se ljutiš da državu, Vučića, ove ili one a da ne opljuneš i po sebi.

Novogodišnja poruka vlastima:

Obratite pažnju na nas. Frustrira me što možemo da stavimo čmar na Vučićeva usta i da desetine hiljada ljudi to vidi a vi opet ne reagujete, a to znači da nismo bitni. Ta istina boli. Inače, sve želje i čestitke imate u gadu godine.

Novogodišnja poruka opoziciji:

Ne znam kako da vam kažem ali (izuzev bukvalno par izuzetaka), nadam se da ćete do kraja života grcati negde  između 2 i 4 posto podrške.

Novgodišnja poruka nekim nepoznatim pametnim ljudima:

Pojavite se konačno i uzmite tih par izuzetaka iz opozicije i probajte da napravite nešto, jer mi sa Tarzanije više volimo da pišemo o društvu, drogama, ženama, igricama i športu nego da postanemo Frenk Andervudi.

Novogodišnja poruka akademskoj zajednici:

Nadam se da će neko nekad skupiti muda pa će se raskrinkati da niste pisnuli o spornim doktoratima ne samo jer ste kukavice koje se boje političke osvete već i jer su vaši doktorati nastali na isti način. Mislim, nisu studenti govna tek onako, već i jer su profesori još veća govna. Čast onom malom broju vrlih profesora sa besprekorno čistim doktoratima, koji jedini i smeju da opljunu po Malom, Slini, Šapiću i ostalim gmazinama.

Novogodišnja poruka novinarima:

Da ste bili baš baš jako složni da izvršite pritisak na Gašića zbog odgovornosti za pad helikoptera, ne biste došli u situaciju da klečite pred njim. Mada, razumem i da među vama ima kul novinara koji se utapaju u masu baš zbog onog teniskog problema sa početka teksta.

Novogodišnja poruka čitaocima

Vredno radimo na tome da napredujemo. Novi sajt je krenuo pre oko godinu i po i samo što nije gotov. Te hvala i kojekakvim kurtonima koji su ga „radili“, ali je sad bar u pravim rukama i biće bombona pa će s njim i krenuti novi sadržaj. Biće manje Maje i Bobana a više nekih odraslijih društvenih tema, jerbo smo malo porasli pa kao… Lično ću konačno dati sebi oduška i posle 4 i po godine početi da pišem o onome što me najviše zanima i što po svojoj slobdnoj proceni znam bolje i od onog za šta sam se školovao. Stoga, nadam se da će Tarzanija biti bogatija za bar desetak duuuuugih tekstova o svemiru i pitanjima vezanim za njega. E da, napravićemo mastodonstku žurku za pet godina postojanja pa ovim putem vas unapred pozivam da banete.

Novogodišnja poruka kolegama

Pišite tekstove, govna! <3

Generalna novogodišnja poruka:

Glupi uvek pobeđuju te kad je nešto sto posto izvesno, apsolutno ne postoji nikakva potreba za nerviranjem.

Vidimo se dogodine!