Živimo u dobu kada su ljudi, informacije i sve vrste vizuelne umetnosti suludo brzo i suludo lako dostupni: keva može da sazna gde si kad god oće jer ako ima prave aplikacije instalirane može da te locira pomoću kutlače i šišarke čak i ako ležiš go u rudniku soli u Hondurasu; ti s dva klika možeš da vidiš kako je Kari spakovo Portlandu trojku sa parkinga u Zaklopači, a možeš i da skineš romantičnu komediju litvanske C produkcije još pre nego što režiser spakuje lutku u venu da pregura kasting. Stoga je veća i naša (dobro ajde moja) sramota što tek sad pišemo preporuku o nečemu što je jebiga već tolka mejnstrimara da bi nam i Ivan Ivanović rekao “kasnite momci” a zatim ispričao šalu o tome kako je Koštunica neobavešten a Babić greši reči.
Al jebiga to je što je, govna smo a niste ni vi ništa bolji tako da AKO SU TO SAMO BILE LAŽI LAŽIMO SE BAR JOŠ MALO. Elem, Rik i Morti je smešna crtana serija koja je baš smešna ali baš baš smešna al manje više što je baš baš smešna nego je bre mnogo prijatna i zabavna za gledanje. Morti je iskreno, dobroćudno, isprepadano i kako to obično biva, poluretardirano dete koje živi sa sestrom tinejdžerkom glupačom, zatim inteligentnom ali ipak klasičnom američkom kevom koja leči konje i nezaposlenim ćaletom koji je jedina gluplja osoba u univerzumu od njega. Na tu priču se divno kalemi Rik, Mortijev deda po kevinoj liniji koji im se useljava u kuću i pravi pičvajz, tj. pravi od garaže svoju radionicu u kojoj izrađuje robote i vremenske mašine a voli i sporadično otvoriti pokoji portal u drugu dimenziju. Rik je intergalaktički genije ali je, što se kaže, težak čovek, i to ne u smislu natovarim se alkoholom i holesterolom pa tučem ženu, nego u smislu stvarno je skandalozno koliko sam pametniji od svih vas i mnogo mi je drago što sam pametniji od svih vas ali mi je u isto vreme i muka od toga tako da ću pustiti da ta ambivalencija polako preraste u nihilizam, nihilizam u tihu mržnju prema svemu što pretenduje na neki dublji smisao u uvierzumu, a zatim ću tu mržnju glasno istovariti svima vama na glave i učiniti vam živote nemogućim. Jednom rečju, car.
Rik iz nekog razloga bira Mortija da bude njegov verni učenik i pomoćnik u avanturama, da li iz čiste nasumičnosti kojoj je sklon ili jer je Morti najgluplji i najranjiviji član grupe. Morti je u principu stvarno dobro dete koje nikako ne moš baš voleti jer je baš glup u pičku materinu, a Rik je nekakav savršen “antiheroj”, jedan od onih koje bi zaista iko sa malo zdravog razuma i moralnih smernica morao mrzeti, ali ipak ne možeš da odoliš njegovom šarmu. Kao Dačić otprilike.
Najjači adut serije je to što maestralno hoda po tankoj žici između “pametnog” i “glupog” humora ispod koje zjape s jedne strane provalija pretencioznosti i dosade, a s druge provalija na čijem dnu Beni Hil smješno vozi monocikl i peva “Medo Brundo”. Rik i Morti ne da hodaju po toj žici nego bre plešu i taj ples je na momente valcer a na momente Makarena sa tendencijom da pređe u Kečap dens. Sigurno najteža i najdojaja stvar u bivanju komedijašem je upravo traženje tog balansa i golem rispekt ekipi što je način na koji je balans pronađen i upakovan obezbedio mnogo prijatnu vožnjicu za oči i mozak. U jednom momentu Rik i Morti pokušavaju da usinhronizuju paralelne univerzume koje su sami generisali prilikom zaustavljanja vremena zbog čišćenja kuće posle žurke, a već u sledećem Rik smatra prdež za večerom vrhunskom šalom.
Ovaj kontrast se prevladava, jebiga, sjajnom pričom i opuštajućim prirodnim smislom za humor. Rik i Morti s jedne strane žive nekakve svakodnevne normalne živote u nekakvom svakodnevnom normalnom američkom domu ali u isto vreme upadaju u sumanute i nemoguće situacije. Do jaja bonus je i što ove sumanute situacije na neka vrlo mala vrata uvode bre neka stvarno ozbiljna pitanja kojima se teorija moderne nauke a i naučna fantastika stvarno ozbiljno bave. I to sve ima smisla – u momentu kada naučna saznanja i dostignuća postaju bukvalno bizarna za običan ljudski um, Rik i Morti na tu ozbiljno-bizarnu osnovu dodaju trunčicu svog skroz legitimnog ozbiljnog doprinosa a onda istu tu osnovu, bez upozorenja, divno natrpavaju bizarnostima, odvode u nebulozu i izvrću u totalni haos. Kad se sve to dogodi odjednom, rezultat može biti samo čista zabava. Epizoda traje 20 minuta, za sad postoje dve sezone, realno spičkaju se brže nego magacionerska plata. Skidaj odma.