Apel državnom vrhu
Možda ste do sada primetili da Tarzanija ne šeruje humanitarne pozive, akcije, vapaje, čestitke i želje. Delom to radimo iz principa, a princip je da smo govna cinična koja kapiraju da ako jednom tako nešto šerujemo onda će svi da nas spemuju s takvim zahtevima i onda nećemo imati argumenata za odjebi ni kada nam Momci sa selo traže da šerujemo njihov video za nagradnu igru u kojoj Red Bul šalje pobednike na put da skaču u Marijanski rov na dah.
Ali, glavni razlog zbog kojih nikada nismo šerovali male Tijane, male Pavle i druge nažalost skoro svakodnevne apele da se pomogne nekome ko ima gadnu boleštinu a nema pare ni leđa da nešto uradi po tom pitanju je što smo pametniji od proseka i manje empatični od proseka i što kapiramo da se to uglavnom loše završava, kao što je i bilo s malom Tijanom. Da ne komentarišemo celu onu septiku oko toga gde su otišle pare, jer u principu treba da vas boli kurac gde su otišle pare koje ste DOBROVOLJNO DALI tim ljudima, makar ih sve spucali na Luj Viton nakurnjake i dildoe rađene na osnovu Guči Mejnovog tukija.
Ipak, pronevera i klasična srpska boljka nepoverenja u institucije i autoritete – koja je, da se razumemo, potpuno opravdana – nije osnovni razlog zbog kojeg smo odavno (potpuno ispravno) uvereni da dobrovoljno skupljanje para za lečenje dece ne može apsolutno nikada dobro da završi, čak ni po Sergeja Trifunovića. Osnovni razlog je sadržan u videu koji se sinoć pojavio na internetu i koji ubija u glavu i gazi po duši. Pogledajmo.
Mali, izdrži, car si, Tarzanija te podržava i ovim putem se pridružuje tvom apelu, po prvi put u istoriji, što bi rekao naš premijer pre nego što kaže Petri Cvijić “preljepa Užičanko posaftaj mi sada mlohavu kiturinu, od lekova ne može da mi se digne osim kada pišam nekom u usta”. Pridružujemo ti se u ovom apelu jer je upućen kome treba, jer je izrečen najiskrenije i najljudskije i, što je najvažnije, jer si rekao jebenu istinu, reprezent, vitnes mi i sve ostalo, ispišao si se ti njima u usta na najfiniji i najkulturniji i najiskreniji mogući način, pa eto mi sad sa pratećim komentarima pored tebe delujemo kao gomila pavijana koji gađaju prolaznike sopstvenim izmetom, što u principu i jesmo tako da je to okej. Ali, prateći komentar moramo dati, pre svega poterani čistom radošću što je neko najzad direktno i jasno izgovorio ono što mislimo a o čemu smo do sada ćutali.
Nenad je objasnio život – valjda zato što kada imaš smrtnu bolest, jasnije možeš da sagledaš neke stvari kao trivijalne, prolazne, glupe ili kontraproduktivne, da ih razlučiš od poteza koji su smisleni, koji zapravo poboljšavaju situaciju, koji su ne samo plemeniti nego i rešavaju stvar. Ako si pratio fabulu do sada, onda si skapirao da doniranje para u humanitarne svrhe preko smsova i Sergejeve omudine spada u ovu prvu kategoriju. Ako nisi skapirao…
U drugu, gotivnu kategoriju spadaju takozvana sistemska rešenja, to je ono kada sistem za koji plaćaš ili su tvoji roditelji plaćali celog života, jebeno RADI i to radi ono što treba. Naročito kada su u pitanju deca, ali uopšte ne samo kada su u pitanju deca nego SVI GRAĐANI KOJI SU NOMINALNO POKRIVENI NJIME. Dakle, NEĆEMO DA JEBENO ŠALJEMO SMS-OVE ZA NEŠTO ZA ŠTA DAJEMO VEĆ bar 5% a uglavnom 10% od plate, celog radnog veka! Ne zato što smo sebični (nije da to čini razliku u ovom slučaju) nego zato što to niko ne treba da radi, jer je lečenje za svu tu decu već plaćeno i treba da bude apsolutni prioritet u potrošnji fondova RZZO, čak ispred plata zaposlenih koji nisu medicinsko osoblje!
Samo nemojte ljubimo vas s komentarima tipa “a ima za promenu pola a nema za decu”, jer nisu krivi ljudi koji bi da menjaju pol za to što nema para, jer prosto treba da ima para i za jedne i za druge. Ako tražiš krivca za to što nema para, ne može biti jasnije ocrtan: krivi su partijski čelnici i svi oni balegari koje su dotični poslednjih decenija nakotili i posejali po nepotrebnim radnim mestima koji koriste službene pasate i fijate, srču službeni benzin, jedu špinjetke na račun firme i ugrađuju fensi liftove u RZZO, mamu im jebemo svima redom u usta pa u u dupe pa opet u usta bez pranja.
I nije ovde reč o tome da smo nepreduzetnički socijalni slučajevi milenijalsi razmaženi izdanci socijalizma “državaduradinešto” tipa, nego je ovde reč o jebenoj osnovi za koju smo se svi dogovorili da država jebeno treba da nam pruži kada smo rešili da se organizujemo u nešto što se zove država. Kao što kaže Nenad, ne treba slati pare i stvarno je car svemira za tu izjavu, nego treba da država plati lečenje! I užasno je što uopšte dečko treba da apeluje, ovako patetično (sori, Nenade, ne mislimo to na loš način, ovakav apel ne može da bude drugačiji nego patetičan i dobro je što je tako jer udara gde treba) da bi dobio ono što je njegovo ljudsko pravo. Da živi.
Iako Nenad lepo kaže da ne traži donacije i da traži da se ovo reši sistemski, ipak je njegov apel u principu vansistemski, jer će, ako urodi plodom, to biti zato što je neko u vlasti “preseko” i rešio da će ovo biti dobar PR, naročito posle skandala i tragedije koji su se dogodili u Libiji i ove gluposti s NATO-om. Naravno, od ovih neviđenih preispoljnih govana na vlasti nas neće začuditi i ne sme nas iznenaditi čak i ako ne reaguju, jer preispoljna nesposobna govna su to. I zato nećemo kriviti Nenada ako i prihvati neke pare koje mu ljudi doniraju, jer jebiga, život je u igri, a nije on ništa kriv. Kriva su govna koja nam vode državu poslednjih 30 godina, mada bi se moglo protegnuti to govnarstvo u manje-više neprekinutom nizu do 1814. Pre toga su bar bila tuđa govna, pa ne možemo da kažemo da smo sami pali, sami se ubili ko Nedić xexex.
U stvari, najtužnije u u ovom videu je njegova gorka ironija: dečko koji sve kapira i koji je najzad na savršen način prikazao svu tragediju našeg društva i valjda najplastičnije i najdirektnije moguće objasnio masi šta ne valja sa SMS lečenjem dece – ipak mora da pribegne ovakvim stvarima da bi imao šansu da preživi.
I zato mu se pridružujemo. I dodajemo: jebemo vam mater svima, državni vrše.
