Oskari 2016

Đe ste, čamuge, stigli Oskari! Jeste li se spremili da šiljite pimpek na izvesnu pobedu Kapria? Jeste li izvežbali snishodljivi govor o nerelevantnosti Akademije ako ispuši neki od vaših favorita? Sjajno, možemo da počnemo.

Prošla godina je bila izrazito dualističke prirode – publika i kritika su se podelile u dva tabora, Birdman ili Boyhood, dok su se ostali filmovi našli tu da popune prazna mesta. Naravno, došlo je do par (sasvim opravdanih) iznenađenja, prvenstveno u vidu Whiplashovih nagrada za montažu i scenario, ali je ostatak događaja prošao manje-više očekivano. Ovog puta nominacije i favoriti su znatno raštrkaniji, ali ponovo sve ukazuje ka Inarituu. Valjalo bi takođe istaći da su glumačke kategorije ove godine napakovane izuzetno visokim kvalitetom, čak i tamo gde je savršeno očigledno ko će odneti Oskara.

Nominacije su prošle sa dosta kontraverze. Prvo, izostavljeni su crnci, o čemu smo već pisali, što je podiglo lavinu reakcija sa svih strana (i ni jedna nije “love”, ali neke su “haha”). Drugo, Carol, film sa šest nominacija i na vrhu Metacriticove godišnje liste, izvisio je za onu za najbolji film, što je prilično zbunjujuć potez Akademije. Znači li to da Carol vredi manje od zbira svojih elemenata? Ili je gejpederska kvota ispunjena izrazito prosečnim filmom The Danish Girl, pa nema mesta za lezbo romanse, bez obzira na njihov legitimni kvalitet? Šta je sa Tangerine? Jebemliga se čini kao najbolji odgovor. Kao što smo rekli ranije – osam nominovanih filmova je zbunjujuće, dok deset je okruglo.

U ovom tekstu ćemo preći upravo preko tih filmova koji su označeni kao najbolji, a usput i na kraju ćemo se osvrnuti i na druge kategorije. Mogli smo da krenemo lepo od najboljeg režisera ka najboljem kratkom animiranom filmu, ali mi je ovako najlakše da prikrijem činjenicu da nemam pojma o čemu pričam.

The Revenant (Alejandro G. Inarritu) – 12 nominacija

Žanr: Discovery Channel kvazi-dokumentarac
Uloge: Džek iz Titanika, Locke iz Lockea, lik iz svih filmova 2015. godine.
O čemu se radi? Dikaprio spava u mrtvom konju i mašta o osveti.

Sudeći prema reakcijama publike i kritike, The Revenant se na skali kvaliteta nalazi negde između potpunog smaračkog izbljuvka i vanvremenskog remek-dela. Inarituov novi film ne silazi u suptilne psihološke ponore poput Birdmana, već nudi znatno visceralniji doživljaj u kojem učestvuju konvencionalni heroji i zlikovci. Drugim rečima, istinita priča o Hju Glasu, i pored svoje epske strukture, pokazala se sinematički nepodobnom, te su u scenario upali nepostojeći usvojeni sin i karikature stvarnih ličnosti, poput Hardijevog lika. Dodatna dramatizacija oduzima od onoga što je trebalo da bude borba čoveka i prirode, kao i slika surove tenzije vremena u kojoj se odvija. Sa druge strane, The Revenant je monumentalan poduhvat, u kojeg je uloženo izuzetno mnogo truda, što je očigledno od početka do kraja. Radi se o filmu koji svoju lepotu i zategnutost duguje činjenici da je Inaritu izmuzao i poslednju kap znoja od svih ljudi koji su u njemu učestvovali. Čak i ako ne uspeva da nas osvoji pričom, The Revenant zaslužuje poštovanje, isto onako kao što ga je Boyhood zaslužio prošle godine – svojom ambicijom.

Oće da osvoji nešto?

Da. Mnogo mi je drago što ovaj film postoji i što je Dikaprio u njemu odradio odličan posao. Sada će, konačno, svi kolektivno moći da prestanu da jedu govna o kojekakvim nepravdama što gorepomenuti nije uzeo Oskara do sada. Hvala svetom kurcu. Idite na Trg Republike i proslavite, svaka čast, mem je pobedio. Van glavne muške, The Revenant je, po kladionicama, najjači kandidat za najbolji film i režiju. Istorija kaže da je poprilično teško da Inaritu opet uzme te nagrade stoga ćemo biti hrabri i reći da će samo da dobije onu za režiju, jer nju svakako zaslužuje. Lubezki takođe ima veoma visoke šanse da treću godinu za redom osvoji Oskara, osim ako se Akademija ne sažali na siroma Dikinsa (Sicario). Hardi je odradio odličan posao, ali konkurencija je izuzetno oštra i teško bi bilo tipovati na bilo koga. Miks i montaža zvuka su takođe kategorije na koje The Revenant može da računa, dok u kostimima kaska iza Maksa i Carol.

Mad Max: Fury Road (George Miller) – 10 nominacija

Žanr: Trećetalasni akciofeminizam
Uloge: Bronson iz Bronsona, Monstrum iz Monstruma, klinac iz Skinsa.
O čemu se radi? Pobesneli Maks i ćelava riba švercuju grupu manekenki u rezervoaru kamiona.

Sećam se da sam stvarno hteo da mrzim ovaj film kada je izašao. Mnogo mi je išla na kurac neprestana priča na internetu (pogotovo redditu) o bezgrešnom savršenstvu Fury Roada. Međutim, teško je setiti se kada je poslednji put neki izrazito akcioni film dobio toliku količinu ljubavi kod kritike i publike. Padaju na pamet Alien, Terminator 2 i The Matrix, ali čak ni ti klasici nisu ovako dobro prošli kod Akademije. Jebote, čak je uzeo i FIPRESCI nagradu kritike, a to se nikada nije dogodilo holivudskom filmu. Milerova sumanuta feministička propaganda je nadmašila sva očekivanja i može se pohvaliti titulom najomiljenijeg filma kritičara prošle godine. Magija leži u činjenici da je Fury Road dva sata neprestane akcije uspeo da smesti u neverovatno živopisan svet načičkan maštovitim likovima. U svoj toj gustini sadržaja uspeva da se provuče i socijalni komentar, što filmu daje neočekivanu dimenziju više. Ali, akcija. Jebote, koja akcija. U jednoj sceni Maksov zapaljeni kamion podivljali bajkeri gađaju bombama, Šarliz karabinom skida jednog po jednog, a na zadnjem sedištu riba ima trudove. I sve to dok gotovo komično epska JXL-ova muzička tema cepa u pozadini. Bukvalno ti dođe da pocepaš majicu i kreneš da se dernjaš JEBOTE PA OVO NEMA NI NA FILMU!

Oće da osvoji nešto?

Od glavnih nagrada, teško. Miler je blizu najboljoj režiji, ali da budemo iskreni, ako je bude osvojio biće to radi nekog kosmičkog balansa, ne zato što je zaslužuje. Ipak je Inaritu jebo oca i ove godine. Fury Road prvenstveno može da očekuje kozmetičke nagrade – šminku i kostime. Takođe, verovatno ne postoji paralelna dimenzija u kojoj neće uzeti Oskara za najbolji dizajn produkcije. Najnategnutiju borbu će imati u kategoriji montaže, gde stoji rame uz rame sa The Big Short. Međutim, ostaje uteha da Fury Road ima najveće šanse, od svih ovogodišnjih filmova, da ispliva kao klasik za sva vremena i uđe u domen opšte kulture.

The Martian (Ridley Scott) – 7 nominacija

Žanr: Američki film.
Uloge: Redov Rajan, Mama, Boromir Stark.
O čemu se radi? Spašavanje redova Rajan. U SVEMIRU.

Jednu stvar ću uvek pamtiti u vezi Marsovca. Platio sam sedamsto dinara premijeru ovog filma, sedamsto majki mu jebem, ne vredi toliko, ne znam ni zašto sam išao da ga gledam u bioskopu. Ruku na srce, The Martian nije loš, zabavan je. ALI ZA SEDAMSTO DINARA OĆU DA PRŠTI, UNUCIMA DA GA PREPRIČAVAM. Ridli Skot je odličan režiser, Virova knjiga je savršena podloga za uzbudljiv saj-faj, Met Dejmon je harizmatična holivudska zvezda koju ljudi u najmanju ruku tolerišu. Ali, da se ne lažemo, radi se o tipičnom letnjem blokbasteru koji će izmamiti par osmeha i podignutih obrva, a onda će ga publika u sećanju mešati sa još bar tri slična filma, uključujući i Spašavanje redova Rajan. The Martian bi trebao da je uzbudljiv film, ali se nikada ne brinemo za Dejmonovu sigurnost. Nudi savršenu priliku za psihološku studiju, ali Dejmonu je do jaja, zajebava se na Marsu. U pitanju je bezbedan naslov rađen po stavkama feel-good letnjeg hita kome je cilj bio srdačno tapšanje po ramenu i pozamašan ček, a ne probijanje granica. To znači da krajnji rezultat nije loš, već jednostavno razočaravajuć u svoj svojoj nametljivoj konvencionalnosti. Od svih filmova koji su nominovani za najbolji, The Martian je najpodobniji da ustupi mesto delima kao što su Carol ili Straight Outta Compton.

Oće da osvoji nešto?

Teško. Ridli Skot je ozbiljan igrač, ali konkurencija je ove godine prejaka. Dejmon još gore stoji, jer je verovatno poslednji izbor za najboljeg glumca. Ipak je uloga od njega prvenstveno zahtevala smeškanje i ispucavanje fazona u svemiru. Od ovakvog filma bi se očekivala nagrada za najbolje efekte, ali novi Ratovi zvezda su u mnogo dubljem svemiru, The Revenant ima najboljeg CGI medveda (oblast za koju ne postoji posebna nagrada) i Pobesneli Maks ima baticu sa gitarom koja ispaljuje plamen. Ostaje najbolji adaptirani scenario, i tu bi Marsovac mogao da zasija, ako uspe da preskoči The Big Short, što samo zvuči jednostavno. Ako se kladite na Oskare, ne uključujte Marsovca.

Bridge of Spies (Steven Spielberg) – 6 nominacija

Žanr? Spilbergština.
Uloge: Onaj simpatični mladić iz ‘Burbsa, bačje iz Intimacy.
O čemu se radi? Dok se SSSR i SAD se takmiče ko ima nesposobnijeg špijuna, Tom Henks turistički obilazi Berlin.

Oy vey, Špilberg i Koeni napravili film zajedno, mora da će da zveckaju šekeli dok cionistička agenda siluje mlade mozgove. Dobro, Most špijuna ne sadrži nikakve očigledne judeohipnotičke simbole, ali zadržavamo pravo da budemo paranoični i da film gledamo sa naočarima za sunce, kroz duplo ogledalo. Ozbiljne socio-političke implikacije na stranu, Spilbergov novi film je pre svega, veoma spilbergast, a onda i izvrsno napisan, kastovan i odglumljen. Kada kažemo da je film spilbergast to znači da se u njemu nalazi dobrodušni, nepokolebljivi idealista koga tumači Tom Henks, a da je režija izuzeta bilo kakve suptilnosti, ali tehnički savršena. Bridge of Spies je lagana, uobičajna špijunska drama koja uspeva da nudi sporadična uzbuđenja, i nikada ne skreće sa svog veoma jasnog cilja, a to je da prepriča interesantan događaj (besramno pristrasno) smešten u bizarnost hladnog rata. Može se reći da je, kao i Marsovac, previše bezbedan, ali svakako nudi bogatije iskustvo od pomenutog. Sve u svemu, još jedan solidna recka za Spilberga, ali Minority Report i dalje ostaje njegov najbolji film.

Oće da osvoji nešto?

Od šest nominacija, smatramo da samo jedna ima potencijal da preraste u nagradu, i to je ona za najboljeg sporednog glumca. Štaviše, ako se kladite na Oskare, predlažemo vam da preskočite Stalonea i Hardija i bacite pare na Marka Rajlensa. Istina, čovek se pojavljuje u filmu možda nekih petnaest minuta, ali Bridge of Spies većinu svog šarma duguje upravo njemu.

Spotlight (Tom McCarthy) – 6 nominacija

Žanr: Jailbait.
Uloge: Birdman, Irene Adler, Hulk, Gregori Pek.
O čemu se radi? “Lako je kurcu da se sokoli, kad decu jebe njega ne boli”

Uglavnom ne mogu da podnesem “filmove zasnovane na istinitom događaju”. Često imaju tendenciju da nepotrebno dramatizuju situaciju iz stvarnosti, uvaljujući nam crno-belu moralnost, junake bez mane i straha, i ljigavu katarzu na kraju. Srećom, Spotlight je uspeo da izbegne poslovičnu patetiku i vređanje inteligencije publike, nudeći joj metodičnu, sjajno odglumljenu priču, koja sa sobom nosi bitan društveni komentar. Film savršeno funkcioniše usled odličnog scenarija i još boljeg kastinga, u kome se niko ne ističe, ali se svi glumci izvrsno uklapaju. Spotlight je definitivno najmanje glamurozan film među nominovanima. Radi se o dva sata dijaloga, ako izuzmemo desetak sekundi koje Mark Rafalo provodi trčeći. Stoga, pojavile su se kritike da bi mogao da prođe i kao film rađen za televiziju, ali ta narativa samo grebe površinu filma i ne treba je shvatati ozbiljlno. Mislim, koga ja zajebavam – samo mi je drago da su katolici ispušili, ali moram da utemeljim neko pokriće. Kada smo kod katolika, Vatikan je veoma pozitivno reagovao na film, doživljavajući ga kao neku vrstu Holivudskog iskupljenja. Čekamo Spotlight 2: Enter the Kačavenda, cenimo da poseduje dosta potencijala.

Oće da osvoji nešto?

Bićemo hrabri i reći ćemo da metnete pare na ovaj film u kategoriji najboljeg. Pre nego što su izašle nominacije, Spotlight se smatrao daleko najvećim favoritom, a mislimo da monstruozni hajp oko Inaritua to neće promeniti. Uz to, ne bi bilo loše ni kladiti se na najbolji originalni scenario – Spotlight najveću konkurenciju ima u Inside Out, ali može se ušunjati i Straight Outta Compton, ako ‘Demija naprasno oseti belačku krivicu (pa odluči da nagradi bele pisce). U ostalim kategorijama Mekartijev film deluje pomalo mršavo, i tu leži činjenica da koja može da ga sjebe – najbolji film obično ima pratnju više Oskara.

The Big Short (Adam McKay) – 5 nominacija

Žanr: Finansijski triler.
Uloge: Foxcatcher, Batman, Driver.
O čemu se radi? Nemam pojma, al ova trojica ispadnu pametni na kraju.

Eto nam ga još jedan film rađen po istinitom događaju – uvod u svetsku ekonomsku krizu, iliti pad nekretnina u Sjedinjenim Državama. Stvarne ličnosti zamenjene su njihovim karikaturama, pa nećemo previše zamerati na nedostatku realizma u likova. Ipak je ovo pokušaj da se izuzetno komplikovana ekonomska tema približi širokom auditorijumu, koji inače smatra da tržište funkcioniše po principu žrtvovanja jarčeva tokom punog meseca. Ili petlova, svejedno. Elem, The Big Short je zaista uspeo da se izrve sa užasno zamršenom temom i da nam kroz sijaset živopisnih likova približi bizarno stanje u kome se tadašnje tržište nalazilo. Kada ti Selena Gomez objasni na jednostavnom primeru obaveznice i hipoteke, automatski se osetiš kao kreten, ali iz čitavog iskustva zapravo izađeš pametniji. Osim ako nisi ekonomista u startu, to jest. Scenario, dijalozi i montaža filma su izuzetno dinamični i uz elitnu glumačku ekipu veoma lako drže pažnju, čak i kada nemamo pojma šta se, u stvari, dešava. Najveće zamerke možda idu činjenici da je The Big Short veoma nadmen film, što je pozicija koju je lako držati sedam godina kasnije, ali hipokrizija je pomalo očigledna.

Oće da osvoji nešto?

The Big Short zapravo ima solidne šanse u trci za najbolji film. William Hill kladionice na uloženu jednu funtu daju pet, i stavljaju ga na treće mesto, iza The Revenanta i Spotlighta. Bolje šanse, tačnije vodeće, ima u kategoriji najboljeg adaptiranog scenarija, gde mu najveću, ali ne preterano ozbiljnu, pretnju predstavlja The Martian. Montaža bi takođe mogla da uleti, ali je to mesto daleko od zagarantovanog. Ako pomenuta dva Oskara završe kod TBS, ne bi nas čudilo da uzme i onog za najbolji film.

Room (Lenny Abrahamson) – 4 nominacije

Žanr: Kamerna drama.
Uloge: Grace, neko dete, Shameless.
O čemu se radi? Majku i dete mrzi da izađu iz sobe; gledaju TV.

Prvo pitanje koje se nameće bez bilo kakvog drugog konteksta – ima li ovaj film veze sa The Room i glumi li u njemu Tomi Viso? Odgovor je, nažalost, ne, ali smo primetili da klinac iz Rooma i baba iz The Rooma neverovatno liče. Usled te činjenice, spremni smo da prihvatimo teoriju koju smo sami izmislili, a to je da je Room nakakav anahroni prequel The Rooma. Bilo kako bilo, Abramsonov film spada u odabranu ekipicu klaustro-psiholoških drama, poput sumanutog Dogtootha i još sumanutijeg Bad Boy Bubbyja. Izostaje ambicija, pa i sloboda pomenutih filmova, ali Room nudi veoma zadovoljavajuću priču, potpomognutu fenomenalnom glumom glavnih likova. Bri Larson i Džejson Tremlej verovatno predstavljaju najbolji ovogodišnji glumački par, što je velika stvar kada znamo koliko je konkurencija jaka. Usudio bih se čak da kažem da je osmogodišnji Tremlej komotno mogao da pokupi nominaciju za najboljeg glumca. Za razliku od ostalih filmova sa dečjim glumcima-naratorima, Room usled dobrog scenarija i režije izbegava patetiku i emocionalne ucene koje bi se od njega očekivale. Štaviše, predstavlja prilično sirovo i neprijatno iskusto, ali na pozitivan način. Od svih nominovanih filmova, Room je emotivno najsnažniji i psihološki najefektniji.

Oće da osvoji nešto?

Larsonova ima jednake šanse za Oskara koliko i Dikaprijo. Drugim rečima, praktično je zagarantovan, i svaki drugi ishod bio bi neverovatno iznenađenje. Ostale nagrade deluju malo verovatne. Štaviše, sama nominacija za najbolji film bila je malo iznenađenje (mada nikako nije nezaslužena). Ali, ako ništa drugo, Abramson, sa prošlogodišnjim Frankom i sada sa Roomom, deluje da je u zaletu i da ćemo ga sve češće viđati među velikim imenima.

Brooklyn (John Crowley) – 3 nominacije

Žanr: Film za babe i tetke.
Uloge: Saioroiosiose Ronin, lik iz svih filmova 2015. godine.
O čemu se radi? Grupa njujorških i irskih stereotipa se međusobno zaljubljuje.

Jednostavno je neizbežno da se među nominovanim filmovima pojavi neki isključivo pravljen za babe i tetke. Prošle godine to je bio The Theory of Everything, a ove godine to je Brooklyn. Iako to nije obavezno loše, tim filmovima često fali oštrina, i nikada se nećeš naći u situaciji da izgovoriš reči “Matori, baci pogled na Bruklin, sabija”. Jebote, čak je i jedna od prvih uloga Serše Ronan, Atonement, bio film za bebe i tetke. Doduše, jedan od najboljih u svojoj klasi. Ruku na srce, Brooklyn nije film za svakoga, jer obrađuje prvenstveno ogavno osećanje nostalgije, ono koje zavodi um i pravi budalu od čoveka. Ali, prelepi kostimi, sanjivi posleratni period i zaobilaženje bilo kakve transgresije i vulgarnosti su tu da oduševe apsolutno svaku srednovečnu ženu koja traži dvosatno bežanje od stvarnosti. Brooklyn predstavlja gotovo antitezu novom Pobesnelom Maksu, kako žanrovski i po formi, tako i po motivima. Žena u Kroulijevom filmu je bespomoćna bez muškarca, dok ona iz Fury Roada čupa grkaljane po australijskoj pustinji. Sve se na kraju svodi na ukus sličan onom koji ostavlja neka serija na RTS-u, poput Greha njenog orla i sličnih Mir-Jam bljuvotina.

Oće da osvoji nešto?

Verovatno ne.

Ostali utisci, zapažanja i osećanja

Pomenuti “izrazito prosečan” film, The Danish Girl ipak ima momente blještavog sjaja. Tu prvenstveno mislimo na Edija Redmejna, prošlogodišnjeg dobitnika Oskara za najbolju mušku ulogu, i jedinu ozbiljnu ovogodišnju pretnju Dikapriu. Uz njega, tu je i Ališa Vikander, svačija nova omiljena glumica (Ex Machina), koja predstavlja glavnog pretendenta na sporednu žensku ulogu. Runi Mara i Kejt Vinslet joj predstavljaju veliku prepreku, doduše. Kao što smo rekli, cela godina je obeležena fantastično odglumljenim ulogama. Da, Bri Larson će uzeti najbolju žensku, ali to nikako ne sme skrenuti pažnju sa Kejt “svaki film nominacija” Blanšet, Šarlot Rempling (45 Years) ili Dženifer Lorens, koja je objektivno najveća ženska holivudska zvezda.

U muškoj kategoriji je slično stanje – Dikaprio uzima, to je to, ali i u većini drugih godina bila žestoka borba između pomenutog Redmejna i jednako dobrog Fasbendera (i pored klišeiziranog lika Džobsa). Met Dejmon jeste bio filer, ali nikako prosečan. Jedino bismo Krenstona (kao ulogu Tramba – ne glumca) izdvojili kao nepotrebnu, usled svoje agresivne prenaglašenosti koju duguje režiji i scenariju.

Stalone je najveći favorit za sporednu mušku ulogu, i to je činjenica koja, meni lično, deluje nepravedno. Tipičan lik oguglanog mentora, tako ustaljen i dosadan, preti da skrene pažnju sa znatno zahtevnijih uloga, poput Hardijevog psihopate, Rajlansovog melanholičnog špijuna, Rafalovog žustrog novinara, pa čak i Bejlovog “in” skoro-pa-idiota-savanta.

Strani film je ove godine, kao i svake prethodne, pretesan za fantastične filmove koji su je obeležili. Izostavljeni su kanski pobednik – Dheepan, Panahijev Taxi – osvajač Zlatnog medveda, Aferim! – osvajač Srebrnog medveda, Iz daljine – pobednik u Veneciji, El Clan – drugoplasirani u Veneciji i najpopularniji argentinski film svih vremena. A red je spomenuti i ostale, nagrađivane, filmove poput Rams, El Club, Victoria, The Assassin, The Lobster (ajde-de), i mnoge, mnoge druge. Bez obzira na sve, ovogodišnja postavka uopšte nije loša. Son of Saul je odavno glavni favorit i najveće iznenađenje je to što se nije probio u konvencionalne kategorije (najbolja kamera, montaža, pa čak i film). The Embrace of the Serpent (koga ste mogli da vidite na FAF-u pre par meseci) predstavlja interesantno iznenađenje, i biću dovoljno samouveren da ga nazovem najlepšim filmom prošle godine, ako uspete da svarite ekoluditsku priču koju servira. Takođe, valja napomenuti (bez trunke zajebancije ili preterivanja) da imamo ekskluzivnu, insajdersku informaciju da je u lobiranje za Theeb uložena ogromna količina para, pa ako se osećate hrabrim, bacite neke pare na kvotu 1:500.

Najbolji animirani film će vrlo verovatno otići u Piksarove ruke, jer posle par godina suše imaju novi mega hit u vidu sasvim solidnog Inside Out. Kaufmanov izlet u animaciju, Anomalisa, ipak deluje previše avangardno za Akademiju.

Dokumentarci će se svesti na borbu između ovogodišnjeg otvarača Slobodne Zone, Amy, i odličnog Openhajmerovog nastavka na The Act of Killing – The Look of Silence.

Ostale kategorije neću spominjati, ne samo zato što sam neuki paor, već prvenstveno usled činjenice da vas one interesuju – ne biste čitali Tarzaniju.

Mesto za komentare, uvrede i pretnje naći ćete ispod teksta.